|
Liz je imala san koji joj se ponovo pojavio. Rekao sam joj da ga ispriča, u Geštalt stilu, u sadašnjosti – tako uvodimo klijente u san ovde I sada. Ovako ga je ona povezala: U vozu sam, pored svoje majke. Ispred su dva dečaka u crnim uniformama, zadirkuju me. Ona se uznemirila, pa su oni produžili dalje. Sada jedan piški pored mene u vozu, prazneći dosta vrele krvi iz njegovih creva. Pod voza je vrela crvena krv. Uplašena sam. On samo stoji tamo dok mu krv ističe. Drugo telo, ista stvar se dešava. Kada smo stigli u stanicu, tu je žena doktor sa puno opreme I laknulo mi je što je tamo. – Pitao sam je šta oseća, da bi se povezala na dubljem I sadašnjem nivou. ...uplašeno, osećaj umiranja, potpuno sama. Kada govori kao dečak, ona kaže: gubim energiju, urušavam se na pod. Ne mogu da zadržim životnu toplinu u sistemu. Pitam je da dođe u svoje telo – ovo povezuje iskustvo sna sa njenim trenutnim somatskim iskustvom I dovodi bliže do toga "ko je ona". ...ona oseća rupu bez dna u grudima. Pitam je koliko topline oseća sada u sistemu. Ona navodi 30%. Dajem joj odgovor – dovodeći njeno somatsko iskustvo u odnos. Moje iskustvo sa njom je da je veoma topla osoba – rekao bih oko 70%. Pitam je oko ovoe praznine – I dajem joj eksperiment – da li može da podigne I spusti svoju temperaturu. Ovo nam omogućava da počnemo da radimo na hitnim problemom, toplinom. Kada je smanje, oseća se kao da pada, uzdiše I da je hladno u crevima. Ona kaže, ona zapravo oseća često bol u malim crevima, kao igle. I veoma je podložna hladnoći – teško diše zimi. Pitao sam je da dođe do malih creva sada. ...oseća se teško, blokirano, vlažno, bez kretanja. Ona navodi da nije dobra u primanju na fizičkom nivou. Za nju je teško da dobije dovoljno ishrane od hrane – mršava je I treba da uzima suplemente. Ako je neko dodirne, ona se uplaši. Potreban je napor da bi se opustila. Ne zanima je mnogo seks. Ona želi fizički dodir, ali više kao dete. Pitao sam je da "bude" krv u snu – da istraži toplinu... ...ona kaže, ja sam toplina, puna života, puna ishrane. Dečak me odbija, ja izlazim iz njegovog sistema, nisam mu potrebna. Pitao sam je na koji način se ovo uklapa sa njenim životom, povetujući iskustvo iz sna sa stvarnim životom. ...ona priča o načinu na koji odbacuje život...previše je, previše problema s vremena na vreme, ne oseća se shvaćeno, unutrašnji muški glas joj govori da treba da umre. Zato sam je pitao za njenog oca...on se uvek izvlačio. Kada je bila dete, bio je veoma zatvoren, nije pričao sa njom, samo je gledao TV ili se zatvarao. Lice mu je bilo strogo I čvrsto. Bilo joj ga je žao, ponašala se kao dečak da pokuša da ga zadovolji...samo je želela da ga vidi da se smeje I da je srećan. Sada, kao odrasla osoba, kada vidi svog oca, oseća muku u stomaku. On na nju gleda kao da je malo dete, koje želi svoju majku. Dakle, sada je jasno. Kao detetu, bila joj je potrebna roditeljska toplina, toplina njenog oca, ali je u stvari ona bila ta koja je pružala njemu toplinu. Zadatak je bio suviše težak za dete I to je isušilo njenu životnu energiju. Sada ona nema dobru osnovu toplote, ima naviku da se oseća isušeno, da daje više nego što dobija. To je čini velikodušnom I majčinski prema ljudima, ali iznutra, ona oseća samo bol I prazninu. Ova podela predstavlja odbacivanje života, a ona je u dilemi, u ćorsokaku. Dostignuvši ovu tačku, mi ne rešavamo prazninu, ono pto radimo je to da podignemo nivo svesti o tome. U Geštaltu, sve promene počinju sa svešću...
Snovi, sanjarenja I priče su slični: pružaju nam pristup osobi u celosti. Džesi je sastavio priču o dva dečaka, blizanca. Obojica su se igrali na strani brane. Glavni lik, nazovimo ga Toni, plašio se vode. Drugi blizanac, Džek, nije. Džek je bio u vodi, igrajući se I zadirkivajuči Tonija, govoreći mu da uđe. Toni se držao nazad. Njihova majka je umrla pre nekog vremena, a o njima je brinula njihova maćeha. Toni je imao kamem u svom džepu, uspomenu od svoje majke. Džek je zgrabio kamen Iz njegovog džepa I bacio ga u vodu. Toni je požurio za njim, a onda je otkrio da mu je dobro u vodi. Zaboravio je na kamen. Problem sa Džesijem je što je on bio neodlučan oko venčanja sa svojom devojkom. Voleo je, ali se nije osećao uvereno o dugoročnoj budućnosti, I nije mogao da dođe do čvrste odluke. Istražili smo ovaj san, tako što se Toni identifikovao sa svakim likom. Kao Toni se plašio vode I uranjanja u nju. Kao Džek bio je spontan, prijatan u sebi, razigran. Kao mrtva majka, voleo je, bio mlad I mekan. Kao voda, bio je dubok. Njegovo iskustvo kao majke ovde je bilo važno, jer je njegova majka bila hladna I udaljena, I to je bio deo njegove teškoće u odnosima sa ženama – bio je upplašen da bude previše blizu, uplašen da će hladnokrvnost doći u vezu. Dakle, ono što je bilo jasno ovde je da je njegova veza sa dubljim, toplijim, ženstvenijim delom svog iskustva. To je bio motiv da skoči u vodu. Takođe je bilo jasno da mu je potrebna pomoć njegovog "blizanca", nekoga ko se nije plašio, I ko bi uzeo tu sliku tople majke I "bacio" je u vodu. Zato sam ga pitao da li možemo da to odigramo. Ja bih bio blizanac, uzeo uspomenu iz džepa I bacio u vodu. Složio se, pa priča ide "sada uzimam uspomenu, sada je bacam u vodu." Zamislio je sebe kako ide u vodu po nju. Zatim se osećao opušteno. Ovo je bilo duboko iskustvo za njega. Još uvek se osećao mirno I da može da nađe dublje mesto u sebi, koje nije bilo tako namučeno brigama o budućnosti veze. Kao u priči, jednom kada je bio "u vodi", više mu nije bilo potrebno sećanje na majku. Bilo je jasno da je nekoliko stvari bilo neophodno. Prvo, da mu neko drugi pomogne – trebao mu je "blizanac" da usmeri njegovu pažnju na toplu majku za kojom je čeznuo. Zatim, njegov prirodni pokret ka tom mestu. Konačno, mogao je da bude sa samim sobom, ne podeljen na deo koji je želeo da krene, ali je bio neodlučan, I deo koji je upravo prešao u život. Osećao je kako postaju jedno. Imao je osećaj povezanosti sa dubokim, topplim, ženstvenim u svom srcu, pa je bio u stanju da zaroni u život I vezu, bez oklevanja.
Džon je imao poteškoća u osećaju da je čvrsto posvećen svojoj devojci. Nije bio siguran u vezi njihovog odnosa. Imao je san. On I njegova devojka su vodili ljubav. Njegovi otac I majka su bili iza njega. Njegov otac je bio mlad čovek, samouveren, jak. On je bio nesiguran, nije želeo da ona ostane trudna. Otac je prišao, a on je osetio olakšanje. Mogli biste da imate mogućnost za rad po sopstvenoj volji ako se baite Frojdom, ali mi radimo drugačije sa Geštaltom. U Geštaltu se radi o integraciji I posedovanju, tako da identifikujemo svaki deo sna. Oni nam daju pristup našoj polarnosti I sebi samima. Zato sam ga zamolio da "bude" svaki od delova sna. Kao on, bio je neodlučan, uzdržavajući se. Kao devojka, želeo je svim srcem, bez težine. Kao otac, bio je otvoren, jasan, zdrav. Kao majka, bio je obmanljiv, senka, ne želeći da se vidi, krijući sebe. Došlo je do ravnanja – otac sa devojkom, oboje samouvereni, čvrsti, I on sa majkom, oboje nesigurni, nisu čvrsti, kriju se. Ovo je imalo smisla, jer je majka bila veoma hladna prema njemu dok je odrastao. Zato smo istraživali ovu hladnokrvnost, a posebno, kako je on bio hladan u vezi na niz načina. Tražili smo kako se ova hladnokrvnost manifestovala u njegovoj "ohlađenosti" sa devojkom I njegovoj težini da se posveti. Istražili smo hladnokrvnost, koju je on nazivao "emocionalna praznina", njegova nesigurna strana. Povezao je ovo sa svojim iskustvima depresije I besmisla. Ulazak u svest o njegovoj hladnokrvnosti je bio osnažujuć, kao da je mogao da vidi nešto fundalmentalnošto je uneo u vezu. Da bi imao drugačije iskustvo, on će morati da nađe načine da se "zagreje", bez toga da to dobija iz spoljašnjeg izvora (devojke). Ovo se zasniva na principima svesti, Geštalt pojmovima odgovornosti I sa onim "što jeste". Njegova hladnokrvnost nije nešto što će se promeniti – to je ugrađeno u to kako će on uvoditi sebe u vezu. Ipak, on može da poveća svoju svest, broj izbora I da razume kako se to manifestuje u vezi.
Bridžit je veoma osetljiva osoba. Ranije je imala veoma loše alergije I bila je fizički osetljiva na životnu sredinu kao I lako plašljiva. Pričala je o tome kako joj je teško kada je neko ljut na nju. Osećala se veoma ranjivo, čak I ako je to samo bilo neslaganje sa partnerom. Rekla je "moje telo nije moje telo, utrnula sam, bez smisla za granice". Dakle, bilo joj je teško da bude u sopstvenom telu, posebno kada je neko oko nje nezadovoljan. Pitao sam je o njenim manama. Pričala je o vremenima kada je mogla da bude tvrdoglava ili neosetljiva prema drugima. Pričao sam joj o svojoj tvrdoglavosti I neostetljivosti. Rekla je da je mogla da zaoštri svoje oči, tiho odgurujući druge od sebe. Zamolio sam je da zamisli svoje oči, odgurujući ljude. Rekla je "jarko su crvene; mogla bih nekoga da ubijem sa njima". Ohrabrio sam je da ostane sa jarko crvenim očima I progoreva ljude. Pričala je o slici udaranja nekoga u lice. Bila je seksualno iskorišćena kada je bila mlada žena, I rekla je da oseća puno besa prema muškarcima. Zato sam je zamolio da zamisli sebe kako udara čoveka koji joj je to uradio. Osećala je svoju snagu, I zamolio sam je da obrati pažnju na ostatak svog tela. Osećala se snažnom, u svojim mišićima, koži I nogama. Ranije je bivstvo u svopstvenom telu smatrala "mučenjem". Sada se osećala dobro u svojoj koži. Pričali smo o njenog seksualnosti. Godinama je bila stidljiva, uplašena I lako se mogla zamrznuti pred svojim partnerom. Zamolio sam je da zamisli da je seksualno agresivna sa svojim partnerom. Ta slika joj se veoma dopala. Istražili smo druge blsti njenog života gde može da bude agresivna – bacanje bejzbol loptice sa svojim sinom. Osećala se sjajno. Na ovom sastanku smo počeli sa njenom ranjivošću I time što je "uplašena izvan svog tela". Ovakva nemoćna pozicija joj je bila veoma poznata I bila je karakteristika njenog odraslog života. To je ometalo njenu intimnost sa mužem kao I njenu mogućnost da bude u robusnoj komunikaciji. Ova pozicija "teško za uraditi" je bila suprotan polaritet od nekoga ko ima uticaj na druge. Iako je bilo tiho, ipak, identifikujući njeno iskustvo kao "potiskivača", mogli smo da pristupimo njenom besu. Somatski marker ovoga – njenih očiju, bio je ključ za produbljivanje njenog iskustva sa besom. Vizualizacija agresivnosti je ovo sprovela. Ovo ni na koji način nije ohrarivanje "odigravanja" agresije prema drugima. Umesto toga, ovo je vezano za ulazak u suprotan polaritet, tako da se može integrisati u celu osobu. Ova smena je bila dramatična. Više se nije osećala osetljivo, nemoćno, uplašeno ili razdvojeno. Ne samo da se "preokrenula" sa svojim agresorima, već je mogla da oseti da se kreće ka tome da bude seksualno aktivna sa svojim partnerom, što je nešto što se nije dogodilo već duže vreme. Otkriće mogućnosti da se aresija odigra, bilo u seksu ili sa njenim sinom, bilo je novo za nju I to joj je dalo drugačiju perspektivu.
Džejn ima sina koji je adolescent. Ima problema da ga motiviše I u konfliktu je da li da ga pritiska da radi dobro u školi ili da mu da prostora da pronađe svoj nivo. On provodi mnogo vremena na internetu. Pitala me je za savet, rešenja I smernice. Naravno, deo mene je želeo da joj da roditeljski savet – posle svega, odgajio sam petoro dece. Ima mnogo mišljenja koja imam o tome šta bi moglo da bude od pomoći. Međutim, odbio sam tu molbu, I umesto toga se fokusirao na njena osećanja dok mi govori o situaciji. Ona skače okolo – seća se pozitivnog iskustva sa časa roditeljstva, predviđajući da stvari ne idu dobro za njenog sina. Teško je održati je u sadašnjosti sa mnom I njenim osećanjima. Pričao sam joj o nekim od mojih osećanja dok sam gajio svoje adolescente. To je stvorilo prostora za nju da se otvori I priča o tome kako je anksiozna I napeta. Ipak, dok je pričala o tome, bila je nasmejana. Kometarisao sam ono što sam video I čuo od nje, I pitao je kako joj se čini ta razlika. Pričala je o pokušajima da napravi veselo lice, umesto da stalno bude zabrinuta I smrknuta. U izvesnoj meri to joj uspeva. Njena napetost, ipak, pokazuje ne uspeva dovoljno. Držao sam se fokusa na sadašnjosti, na njenom iskustvu I pričao o svojim teškoćama u vreme kada su moja deca bila u tim godinama. Malo po malo je dozvoljavala sebi da oseća više. Zamolio sam je da dublje diše. Navela je da se oseća izgubljeno. Predložio sam da umesto da joj ponudim rešenja da izađe iz tog izgubljenog mesta, ostanem sa njom tu neko vreme. Predložio sam jedan minut, gde smo oboje zajedno na tom mestu. Opustila se I zatim počela da oseća unutrašnju toplinu. Primetio sam njenu ruku na strani njenog stomaka, oko rebara. Doneli smo njenu svest do ove tačke. Obično oseća anksioznost I napetost u stomaku. Sada oseća toplinu. Zamolio sam je da diše potpunije. Sada se oseća dublje I počinje da plače. Otvara se sadašnjosti sa dubljim osećanjima. I tuga I toplina su prisutni. Ovo je trenutak integracije. Konačno, ponudio sam joj roditeljski princip za koji sam saznao da je bio veoma koristan za mene. Sada ona to može primiti sa mesta otvorene dobrodušnosti, a ne kao intelektualnu ideju. Značaj je u tome što umesto da dođe sa rešenjima koja je želela (I govorila da su joj drugi davali rešenja), ostao sam njen otpor, pozvao je da ostane u sadašnjosti, ostao sa njom u njenoj izgubljenosti, što joj je omogućilo da bude potpunija sama sa sobom. Fokus je bio relacioni pre nego bihejvioralni.
Gabrijela je imala četvorogodišnjeg dečaka I bila je u petom mesecu trudnoće sa drugim partnerom, Hoseom, koji je voleo da se naziva njenim dečkom. Zajedno su 2 godine. Osećala je suprotnosti u svojim odnosima sa muškarcima. Hose joj je bio podrška I želeo je bebu. On ima drugo dete koje ima 9 godina, sa ženom koja nije živela sa njim. Gabrijela je osećala mnogo besa prema muškarcima. Njen otac je bio po strani I nedostupan I retko ju je pohvaljivao. Osećala je čežnju za muškarcima I njihovom ljubaznošću, ali I odbacivanje bilo kakvog znaka udaljenosti. Hose je bio sa njom, ali je bio neodlučan da li želi da joj se potpuno posveti I oženi je. Ona je osećala puno besa prema njemu I to ih je udaljilo. Ali onda je bila uplašena da će da je napusti. U svakom slučaju, očvrsla j I uradila ono što joj je bilo poznato – shvatila je da je morala da bude jaka I da zavisi od sebe. Problem je bio, kada je to uradila, udaljila je sebe od podrške I ljubaznosti za kojom je čeznula. Zamolio sam je da ovo donese u sadašnjost sa mnom – ja sam bio muškarac, posle svega. Rekao sam da mi kaže šta joj je od nepoverenja kod muškaraca. Zatim, da mi to kaže direktno - " Sumnjam u to da ćete biti ljubazni, sumnjam da niste ovde samo zbog sopstvenog interesa" I tako dalje. Bila je nevoljna da mi kaže te stvari direktno, ali sam je ohrabrivao, govoreći da se osećam stabilnim I sigurnim, I da mogu to da podnesem. Tako je I uradila. Pitao sam je šta oseća – malo utrnula. Rekao sam joj da diše I da se otvori svojim osećanjima. Došla je u dodir sa svojim besom. Tražio sam da mi opet kaže, sa besom. Uradila je tako, a zatim briznula u plač. Činjenica da sam je slušao, da se nisa, povukao ili odreagovao, već samo ostao smiren, dodirnulo je duboko. Rekao sam joj da sam osetio svoju brigu prema njoj u tom mestu. Zurila je jecajući. Toliko se navikla da odguruje muškarce svojim besom, da je to što sam ostao, bilo novo iskustvo za nju. Kada se umirila, rekla je da je to bilo snažno iskustvo koje će poneti sa sobom. Znanje o tome da je moguće da se njen bes I potreba istovremeno čuju, upotpunilo je njenu duboku čežnju koju je imala od svog detinjstva. Ovo nije nužno "lekovito" iskustvo za sva vremena. To je bilo duboko novo iskustvo, I kao takvo ga je mogla integrisati I postati deo nje, znanje, snaga I samopouzdanje, tako da se ne oseća kao da uvek mora da odguruje svet. Naravno, ova povećana mogućnost da bude ranjiva bi mogla da stvori pozitivne cikluse u odnosu, tako da bi mogla završiti sa drugačijim ishodima od onih koji su joj poznati. Geštalt proces koji je uključen, podrazumeva obraćanje pažnje na kontekst celog njenog iskustvva a zatim stvaranje eksperimenta da sebi dozvoli novo iskustvo u odnosu. Koristio sam sbe, tako da bih mogao direktno da joj odgovoram, I takoda stvorim "ja- ti" odnos. Fokusirajući se na terapeutske odnose, položio sam temelj za promenu odnosa tokom njenog života.
Workshops coming up:
Hong Kong 6-8 June,
Personal Growth/Spiritual Growth
- see below
Shanghai 10-15 June,
Gestalt intensive
下一个即将到来的工作坊在2014年6月10日-6月15日! 请传播。更多信息，请电133-1176-7286,电子邮件: huangjianhe@vip.163.com或访问 www.zhxlw.net
-----------------------------------------------------
Steve Vinay Gunther : 澳大利亞利斯莫爾人,
一位在靈性路上走過了40個年頭的實修者;
一位手彈吉他情感真摯信仰『愛是一切』的吟唱者;
一位笑容可掬給人如沐浴春風般溫暖的『長輩』;
一位目光深邃眼睛裡流露著平靜與洞見的老師；
一位樸實無華卻可以將真理實相展示在你面前的完形大師。
何為靈性?如何去修行實踐? 它和心理治療的方法有何相似或不同之處？這些問題將透過審視所組成靈性和療愈的原則、實踐和體驗來進行探索和詮釋。
在工作坊中，老師將會把靈性修持的整個架構圖清晰地展示給大家,有了這張靈修地圖，我們在回歸靈性的路途上會很清楚自己在哪個階段，或哪個位置， 離目的地還有多遠。
這個工作坊是獨一無二的。它可以加深我們對自己靈性的了解，并指明怎樣去運用到與不同對象的關係中。此工作坊在過去的15年里曾在12個不同的國家開班；這是首次引入香港。
課程時間: 6月6 – 8日(10:00am – 6:00pm)
課程費用: HK$4800
上課地點: 本中心
入款帳號: 中國銀行(香港)分行: 012-5511-00-9663-6
帳戶名稱: WE CENTER (恒●慧)
注: 凡在5月15日前報名者優惠價HK$4300
本中心傾心提示： Steve Vinay Gunther 是值得推荐給朋友們的一位老師, 課程詳情請參閱附件。
ČengČeng je bila u svojim 50im. Bila je veoma ljubazna osoba. Zapravo, ona je vodila računa o svima oko sebe, ali je otkrila da je nesrećna u braku. Nije se osećala ispunjeno, već usamljeno. Ispostavilo se iako je imala prijatelje, puno socijalnog kontakta I bila omiljena, osećala se nesrećno I usamljeno. Sa njom sam prešao na direktan dijaloški režim. Rekao sam joj – Osećam se veoma prijatno u vašem prisustvu. Imam osećaj da ste osoba koja prašta I da ima puno prostora za mene da budem ono što jesam I da ćete me vi prihvatiti. Složila se – takva je bila sa ljudima. Rekao sam joj koliko sam uživao u tom osećaju – kao da je veoma bezbedno. Klimnula je glavom I rekla da joj je to veoma važno. Rekao sam joj kako mogu da zamislim moguću korist od ovog osećanja – od poverenja njoj, oslanjanja na nju ili prihvatanju njene topline. Kao terapeut, bilo je malo teško da ostanem u položaju autoriteta, ili profesionalca, ili da ga predam njoj zato što sam mogao da osetim svoju potrebu kako izlazi u licu njene velikodušnosti. Klimula je glavnom – mogla je da prepozna sve ovo, mada je retko bilo pretočeno u direktne reči. Takođe sam primetio kako se osećam pomalo neprijatno na neki način koji je teško definisati. Ona je samo želela da daje, a imala je mnogo toga da pruži. Ali da li je bila u stanju da zaista dobije nešto. Da li može dobiti nešto od mene. Suze su se našle u njenim očima. Rekla je da joj je to teško. Takođe sam bio dirnut u trenutku. Ostali smo u tom emotivnom kontaktu neko vreme, u tišini. Ona ipak, nije mogla da uzme bilo šta od mene. Bila je skoro primorana da daje. To nije bilo nikako uravnoteženo. Tako smo došli do Geštalt eksperimenta. Pronašao sam predivne staklene klikere u sobi I stavio ih u svoju ruku. Rekao sam joj da ču joj dati kliker, jedan po jedan. Hoću da ih stvarno uzmeš od mene, kao da prihvataš poklon. Složila se, I uradili smo to. Uradio sam to veoma polako, gledajući u nju, pazeći na to da ona zaista prima od mene. Bila je nesigurna, njena ranjivost je izbila na površinu I plakala je kako je uzimala svaki kliker. Rekla je da je to prvi put za dugo vremena da je zaista uzela nešto od druge osobe. Uvek je bila davalac I tako je dobijala svoje priznanje. To je na kraju bilo prazno, jer protok nije bio dvosmeran, a odnosi su stagnirali kao posledica. Otuda njena usamljenost, uprkos tome što je omiljena I ima mnogo prijatelja. Ovde sam iskoristio sopstveno iskustvo u dijalogu. Umesto da govorimo o ostatku njenog života , doveli smo ga u sadašnjost I eksperiment je bio među nama. Novo iskustvo je tako bilo moguće, jer sam ulagao sebe isto koliko I ona. Doneo sam svest o relacionoj transakciji koja je normalno bila automatska I nesvesna. Uvodeći svoje iskustvo (umesto osude), ona može da ga prihvati I da bude otvorena za nešto drugačije.
|
|
|
