Case #9 - Rešenje je da se ne daje rešenje

Džejn ima sina koji je adolescent. Ima problema da ga motiviše I u konfliktu je da li da ga pritiska da radi dobro u školi ili da mu da prostora da pronađe svoj nivo. On provodi mnogo vremena na internetu.
Pitala me je za savet, rešenja I smernice.
Naravno, deo mene je želeo da joj da roditeljski savet – posle svega, odgajio sam petoro dece. Ima mnogo mišljenja koja imam o tome šta bi moglo da bude od pomoći.
Međutim, odbio sam tu molbu, I umesto toga se fokusirao na njena osećanja dok mi govori o situaciji. Ona skače okolo – seća se pozitivnog iskustva sa časa roditeljstva, predviđajući da stvari ne idu dobro za njenog sina. Teško je održati je u sadašnjosti sa mnom I njenim osećanjima.
Pričao sam joj o nekim od mojih osećanja dok sam gajio svoje adolescente. To je stvorilo prostora za nju da se otvori I priča o tome kako je anksiozna I napeta. Ipak, dok je pričala o tome, bila je nasmejana. Kometarisao sam ono što sam video I čuo od nje, I pitao je kako joj se čini ta razlika.
Pričala je o pokušajima da napravi veselo lice, umesto da stalno bude zabrinuta I smrknuta. U izvesnoj meri to joj uspeva. Njena napetost, ipak, pokazuje ne uspeva dovoljno.
Držao sam se fokusa na sadašnjosti, na njenom iskustvu I pričao o svojim teškoćama u vreme kada su moja deca bila u tim godinama.
Malo po malo je dozvoljavala sebi da oseća više. Zamolio sam je da dublje diše. Navela je da se oseća izgubljeno. Predložio sam da umesto da joj ponudim rešenja da izađe iz tog izgubljenog mesta, ostanem sa njom tu neko vreme.
Predložio sam jedan minut, gde smo oboje zajedno na tom mestu.
Opustila se I zatim počela da oseća unutrašnju toplinu. Primetio sam njenu ruku na strani njenog stomaka, oko rebara. Doneli smo njenu svest do ove tačke. Obično oseća anksioznost I napetost u stomaku. Sada oseća toplinu. Zamolio sam je da diše potpunije.
Sada se oseća dublje I počinje da plače. Otvara se sadašnjosti sa dubljim osećanjima. I tuga I toplina su prisutni.
Ovo je trenutak integracije.
Konačno, ponudio sam joj roditeljski princip za koji sam saznao da je bio veoma koristan za mene. Sada ona to može primiti sa mesta otvorene dobrodušnosti, a ne kao intelektualnu ideju.
Značaj je u tome što umesto da dođe sa rešenjima koja je želela (I govorila da su joj drugi davali rešenja), ostao sam njen otpor, pozvao je da ostane u sadašnjosti, ostao sa njom u njenoj izgubljenosti, što joj je omogućilo da bude potpunija sama sa sobom. Fokus je bio relacioni pre nego bihejvioralni.