Case #69 - Začetak kreativnosti

Britani je prvo spomenula da je nedavno imala veoma uznemiren stomak i probleme sa varenjem. Želeo sam prvo da je malo bolje upoznam pre nego što ćemo ući u ovo, iako je spomenula da se oseća po malo posramljeno u vezi sa tim.
Ona vodi školi, i imala je neke probleme sa učenikom. Saosećao sam, iz svojih sopstvenih iskustava. Ovo je osnovalo mesto povezanosti. Imao sam osećaj težine dokk sam sedeo pored nje, i to sam podelio sa njom. Govorila je o tome kako se oseća nemotivisano, posebno u svom poslu - nije želela da ide na posao sve do kasnije, a tu su bili i neki drugi znaci neke vrste gubljenja volje.
Pitao sam je o njenom životu kod kuće. Bio je dobar. Njen sin i muž su je cenili i negovali. Pričala je o sakrivanju stvari po kući koje su oni trebali da nađu kao deo igre. Takođe je želela da stavi točkiće na sav nameštaj kako bi mogla da ga pomera po kući, tako da kada se oni vrate sve bude na nekom novom mestu svaki put. Primetio sam da ovo pokazuje na njenu kreativnu i razigranu stranu.
Britani je pričala o provođenju nekolik dana sa svojom tazbinom; s obzirom da su oni stariji, oni su samo jeli, spavali i igrali karte. Nakon nekog vremena joj je bilo dosadno i želela je da promeni pravila u kartama da bi imala raznovrsnost; istakao sam da je ovo bila njena kreativnost i razigranost na delu. Ipak, oni su bili protiv toga, tako da se ona dosađivala - i tada je dobila problem sa stomakom.
Neko vreme smo sedeli u tišini. Pričala je o tome kako je bilo kada je bila mlađa, nije pričala mnogo, ali je pisala. Zamolio sam je da zamisli da piše priču...koji bi bio naslov? Rekla je da bi ga nazvala 'Jaje'. Pitao sam je za nekoliko prvih paragrafa. Pričala je o mladunčetu koje se izleglo iz jajeta.
Pitao sam je šta se novo dešava u njenomživotu. Pričala je o tome da želi da promeni stvari u svojoj školi. I o tome kako je pomogla prijatelju da napiše izveštaj zbog kog je dobio posao - bila je takođe zadovoljna.
Zato sam predložio da je moguće da su kreativnost i razigranost on što proizilazi iz nje - složila se.
Pitao sam je kako bi mogla da ih iskoristi  u svojoj radnoj situaciji. Nije znala šta da kaže. Zato sam je pozvao da mi se pridruži u maloj igri, gde ja mogu da predložim nešto o kreativnom menjanju stvari na poslu, a onda ona treba da predloži nešto. Ovo smo neko vreme radili. Zatim je ona rekla da je to pokušala jednom, ali da su i nastavnici i učenici bili veoma kritički nastrojeni zato što je odlutala od liste stvari koje su trebali da urade.
Ovo je bilo jasno mesto gde joj je bila potrebna podrška, i to sam joj istakao - trebao joj je 'saradnik'. Rekla je da to ustvari nije moguće. Ipak sam istakao da je posledica potiskivanja njene kreativnosti upravo ta stomačna uznemirenost koja se javila kada je bila u tazbini.
Zato sam joj rekao da zamisli da piše izveštaj svojoj školi - kakvu vrstu profesionalih predloga bi napravila?
Rekao sam joj da smisli jednu kreativnu vežbu za grupu za svaki dan. Bila je nerada, ali je razmislila o tome.
U jednom trenutku je zapazila moje šarene čarape i uporedila ih je sa svojim šarenim čarapama. Zato sam predložio grupi da  imamo igru 'Footsies'. Ovo jebilo veoma zabavno i pokazalo joj je kako kreativnost može da bude primenjena u situaciji za učenje. Takođe sam stvorio prednost za nju, koristeći svoj položaj da ubacim zabavu i intervenciju razmišljanja u granicama.
U ovom poslu, prrva figura je bila težina i nemir. Sledeća figura je kreativnost. Geštalt pristup je da se pronađe način da se unese više živosti u ljudske živote; to se radi fenomenološki - iznutra ka spolja - iz njihove stvarnosti, korišćenjem markera i jezika koji koriste. Takođe se usredsređujemo na podršku - u ovom slučaju, onda nije imala podršku koja joj je bila potrebna da doprinese ovim svojim delom na radnom mestu. Korišćenjem njene ranije snage - pisanjem - mogao sam da je podstaknem na sanjanje, a onda da podržim njeno prihvatanje sebe. Mi radimo sa očiglednim u Geštaltu - začetak je prilično jasan i ne zahteva nikakvu posebnu interpretaciju - ono što je važno je primena na specifičan problem. Konačna podrška koju sam dao je davanje dozvole - davanje pristupa, što sam prikazao uzimanjem nečega što je primetila - čarapa - i korišćenjem mog autoriteta kao primer toga kako kreativnost može da se koristi u učionici.

Case #68 - Veoma bolne istine

Ponovo sam u Los Anđelesu. Viza moje žene je prihvaćena, ali će biti potreban još jedan mesec pre nego što bude mogla da dođe ovde.
Mendi i Brajan su došli na savetovanje za parove.Bili su u krizi. Nakon 15 godina braka i pored dvoje dece, Brajan je imao aferu (četvrtu u braku), a Mendi, u svojim četrdesetim je bila očajna da sačuva brak. Bila je odlučna da se neće rastati. Brajan je nevoljno došao na sesiju.
U početku sam radi sa Mendi, jer je Brajan bio pažljiv i ne tako voljan da se otvori. Istražio sam njihovu istoriju i njen lični kontekst. Zatim sam pitao o braku. Rekla je da nisu bili intimni 6 godina i da je ona naučila da se prilagodi. Čekala je njega da preduzme nešto, a on to nikada nije uradio. Pričala je sa svojim prijateljicama, a one su joj rekle da ne može više da očekuje mnogo od njega i da nastavi dalje sa drugim stvarima u životu, sa decom i tako dalje.
Pitao sam je za procente toga koliko je kvaliteta bilo u njihovom braku u raznim oblastima - intimnost, sex, deca, finansije, podrška. Varirali su od 5% do najviše  50%, gde je intimnost bila na nižem kraju.
Rekla je da bi trebalo da prosek ide do 30% da bi bila zadovoljna i da je bila voljna da uradi šta god da treba.
Zatim sam pitao Brajana za procente. Bili su u slučnoj varijaciji, neki niži, neki viši. Rekao je da bi trebalo da dođe do 75% da bi on bio zadovoljan.
Ovi problemi se međutim dešavaju prethodnih 10 godina. Nisu mnogo pričali o međusobnim problemima i oboje su izabrali da izbegavju teške teme.
Mendi se nosila sa sobom meditacijom. Brajan otupljujući sebe i bacanjem sebe u posao. Sada su stvari bile u krizi. Nije bio voljan da se odrekne afere, a ona nije želela da se stvari nastave ovim tokom. Bili su u ćorsokaku i imali nekoliko veština kak da pričaju o tome.
Proverio sam sa Brajanom, on je završio. Nije imao nikakvo interesovanje da radi na braku, na čuvanju istog, čak i ako može da bude očuvan. On je nastavio dalje i želeo je van svega toga.
Za Mendi je ovo bilo nedopustivo. Ona je bila odlučna da nađe način. Njena ljubav bi istopila njegov oklop.
Međutim, ako on ne bi promenio svoju aferu, ona bi se držala za njega, odbijajući da mu da slobodu razvoda. Istakao samda je ovo poput bitke, a zatim njen trud da istopi njegov oklop ljubavlju.
Njoj je bilo teško da to vidi. Bila je veoma zabrinuta i tako odlučna da nije mogla da se suoči sa istinom gde se tu nalazi Brajan.
Pitao sam ga da li je potpuno završio i da ne postoje okolnosti pod kojima bi promei mišljenje. Rekao je da, da je to tačno.
Zato sam mu tražio da joj izjavi tu 'istinitu' izjavu.
Mendi je to našla nemogućim da čuje. Želela je da se raspravlja, da ga ubedi, da poriče, da preti. Pružio sam joj puno podrške, dajući priznanje njenim osećanjima. Jednom kada je prihvatila njegovu izjavu, rekla je da bi pre umrla, da je bilo previše teško.
Ponovo sam joj dao dosta priznanja za to kako se užasno osećala, koliko je bila uplašena. Pitao sam da li želi da čuje o mom iskustvu sa razvodom, a zatim podelio sa njom to kako sam se ja nosio sa tim.
Ovo je bilo odmale pomoći njoj, ali je i dalje bila neverovatno uznemirena.
Brajan je izašao iz svoje otupljenosti i omekšao je, govoreći joj da mu je bilo stalo do nje i da je bio tužan zbog njenog bola, ali da njegova briga za nju nije više bila ona intimna, već jednostavno prijateljska. Ponovo, bilo joj je teško da čuje ovu izjavu istine, i pružio sam joj dosta emocionalne podrške kako bi mogla da stane prisutna.
Želela je da se vrati pretvaranju, izbegavanju, ali je bilo prekasno.
Uvek podržavam ljude da poprave stvari. Ipak, moja primarna obaveza je da pomognem ljudima da ispričaju svoje istine, da čuju jedni druge i da dobiju podršku koja im je potrebna da budu prisutni u procesu. Ovo je izuzetno teško kada dođe do poražavajućih stvari kao završavanje veze.
U ovom slučaju, ništa se ne bi dobilo kada bi Mendi nastavila da 'pokušava' uz Brajanovu nevoljnost. Njeno pokušavanje je ustvari bilo pokušaj da kontroliše situaciju, i ovo je posalo očigledno kada se suočila sa njegovim izborima. Ukazala je da je želela brak netaknutim, bez obzira na to šta je on želeo.
Zato sam tražio od nje da njemu izjavi istinu - ne interesuje me šta ti želiš, želim sam ono što je za mene važno.
On je cenio da čuje to jasno, i njoj je bilo teško da to kaže, ali je predstavljalo ono što se dešava. To je transakciju učinilo jasnijom, i postalo je jasno za nju da u tom naporu ona nije pokušavala da istopi njegov oklop ljubavlju, već je isticala svoje potrebe bez obzira na njegove.
To je ono što zovem 'unvirtues'(nevrline) - vlasništvo nad svojim tamnijim stranama. Identifikujem se kao da volimo, ili se identifikujemo kao žrtva, ali je teško da priznamo sebi da ustvari ne marimo o drugoj osobi. Porebno je mnogo hrabrosti, mnogo podrške da bi bili u stanju da uradimo ovo, ali je takva istinitost uvek osvežavajuća i omaže nečemu drugom da se dogodi.
Ova sesija se bavila sa veoma teškim istinama, ali bez govorenja istine postoji samo više gorčine i odbrambenosti. 'Priča' koju svaka osoba priča o vezi dobija samo još dublje ukorenjenje.
Ipak, govorenje istine se ne radi da bi se povredila druga osoba. Tu se radi o ličnim istinama neke osobe. Drugoj strani je potrebna podrška da bi čula ovo. Geštalt je fokusiran na takvo relaciono govorenje istine, i mi razumemo da tu postoji moć transformacije.
Pristupamo dinamici veze , kao ovde, sa namrom da se poboljša kvalitet kontakta, ne da se postigne određeni rezultat ili da se odobri ili ne odobri bilo koji partner.

Case #67 - Tradicionalan ili moderan brak?

Hong i Juen su bili vereni. Ona je imala 35 a on 43 godine. Došli su zbog teške rasprave koju nisu mogli da reše. U skladu sa tradicijom, Hong je želeo da njegova majka dođe da živi sa njima nakon što se venčaju, a Juen je bila u potpunosti protiv toga.
Nakon malog istraživanja njihovih životnih pozadina, pitao sam svakog od njih za glavnu oblast za zabrinutost koju su imali o venčanju. Oboje su se složili da je ovo bila sporna tačka.
Međutim, oni ustvari nisu razgovarali o širokom opsegu budućnosti u detalje. Zato sam se prvo vratio malo unazad i uveo ih u širu perspektivu. Stavio sam marker na jednu stranu koji simboliše tradicionalnu Kinesku vezu u braku, a simbol na drugi kraj kao simbol moderne veze. Zatim sam ih ponaosob pitao gde se nalaze na ovom spektru. Hong je bio 30% od tradicionalnog kraja, a Juen 30% od modernog.
Objasnio sam im da je ovo osnovni problem i da će postojati specifični slučajevi u kojima će se ova razlika manifestovati u sukobu. Tražio sam im da sumiraju izveštaj njihovog položaj. Za Honga je to bilo da se slaže sa proširenom porodicom. On je želeo da Jung bude 'nežna i meka'. Za Juen je to bilo da bude odvojena i nezavisna, kao par, i da bude u mogućnosti da ima svoje mišljenje o stvarima.
Zato sam ih prvo zamolio da izjave po rečenicu jedno drugom: 'Mogu da vidim da si drugačiji/ja od mene i to je teško'. Ovaj proces ih je suočio sa stvarnom razlikom. Hong je pokušao da doda 'i nadam se da ćeš se promeniti', ali sam ga zaustavio - ovo je suštinski problem kod parova, oni se nadaju da će se ono drugo (vremenom) promeniti.
Zatim sam im rekao da izjave drugu rečenicu: 'Vidim razliku između nas; možda se ne slažem sa tvojim pogledima na stvari, ali poštujem tvoje stanovište'.
Ovo im je oboma teško palo, Juen je bila otporna, jer je mislila da je ovo značilo kapitulacijom na Hongovo stanovište. Objasnio sam da poštovanje ne znači da se obavezno slaže, a onda je ona konačno izjavila to.
Bilo je u puno emocija za oboje dok su to govorili - morali su da prestanu da ubeđuju drugu osobu, i samo da ih vide. Ovo je uvek opasno za parove.
Takođe, bilo je shvatljivo da se Juen osećala posebno uznemireno zbog ovoga - ne samo da je bila veoma vezana za to da imaju kuću za sebe, već se i plašila da bude nadglasana težinom tradicije koja je ležala na Hongovoj strani, i sama činjenica da je ona žena u i dalje patrijarhalnom svetu.
Zbog toga sam rekao Hngu o jednom istraživanju Džona Gotmana o parovima - da su brakovi bili uspešniji kada je muškarac bio voljan da bude pod uticajem svoje žene. Ovo je veoma verovatno, jer u strukturalnom smislu, muškarci teže da imaju više  moći na većini polja života.
Zatim sam nastavio da im pomažem da pregovaraju oko ovog određenog problema. Objasnio sam da su neki problemi definitivno ili/ili. Ipak, neki mogu da imaju kreativna rešenja.
Juen je želela da bar imaju večeri za sebe.
Hong je predložio da njegova majka može da dolazi tokom dana, jer je ona koristila sou u prizemlju kao kancelariju. Juen se složila.
Pitao sam za njen predlog. Želela je vikende za njih, sa priznanjem da njegovi roditelji mogu ponekad da dođu na večeru.
Hong nije želeo neku vrstu krutog uređenja. Istakao sam da pregovor mora da ima jasna ograničenja. Oni su pričali o nekim detaljima i došli do dogovora.
Zatim je Hongovo lice palo. Ova rasprava je prošla izvanredno lagano, i oni su prevazišli svoje prethodne prepirke oko ovoga.Oni su zapravo postigli dogovor o ovom problemu.
Ali, on je rekao 'kako ću da pričam sa majkom o ovome?' Bio je istinski uznemiren: razvojni zadatak o razlikovanju je bio ispred njega, a on se opirao.
Juen je i sama postala veoma uznemirena i počela je da plače. Bila je u strahu da će on posustati od dogovora i jednostavno izjaviti 'moranje' tradicionalnog modela. Pokušala je da to raspravi sa njim.
Zaustavio sam je i rekao joj da pogleda njegovo lice. Bilo joj je veoma teško da to uradi, bila je ljuta i uplašena. Kada je dvoje ljudi uznemireno, teško je da se jedan uzdrži i da bude tu za onog drugog.
Odabrao sam da njoj kažem da uradi to.On se duboko borio u sebi sa smislom dužnost i njegove želje da da prioritet njihovoj vezi. Ona je bila ta koja je inicirala na terapeutskoj sesiji, i koja je imala više znanja o psihologiji. Zato sam se usredsredio na nju, i dao joj podršku. Pitao sam je da zaista bude prisutna u sadašnjosti, da ga vii u njegovim borbama. To joj je bilo veoma teško da uradi, ali sam zadržao fokus na njoj. Predstavio sam joj ljubav kao izbor u tom trenutku. Rekao sam - možeš li da vidiš njegovu istinsku borbu, možeš li samo da ga voliš u tom mestu, uprkos tome što je drugačiji?
Pomerila je svoj strah u stranu i pokrenula se. Rekla je 'nikada neću zaboraviti svoju nameru da te volim, iako postoje razlike'. Ovo je bio dubok trenutak između njih, a i ja sam takođe imao suze u očima. Izvukli su se iz sukoba, a time su produbili svoju ljubav i njhov kapacitet za ljubav, na veoma značajan način. On se osetio zaista primećenim i rekao joj - za ene si sada nežna i meka. Oboje su preuzeli rizik i zajedno stigli na ovo mesto.
Istakao sam da će biti još dosta problema koji će se javljivati, ali sada znaju kako da se nose sa njima.
U Geštaltu smo zainteresovani za razlike, kao za potencijalnu tačku dobrog kontakta. Ovo zahteva samopodršku na granici kećina ljudi nalazi ovo teškim i obično im je potrebna podrška da budu u stanju da ovo urade. Podrška treba da bude i praktična - kako da se - kao i emocionalna. Veoma je suočujuće naići na razlike, i ljudi se često osećaju ljuto ili nesigurno. Kada je Juen bila u stanju da bude prisutna sama sa sobom, a onda i sa Hongom u njegovom trenutku ranjivosti, nemoguća situacija je mogla da se promeni.

Case #66 - Izlazak iz kruga

Ping je pričao o porodici u kojoj je odrastao. Njeni baba i deda nisu bili zainteresovani za nju ili njenu sestru jer su favorizovali dečake.
Nije se osećala ni voljeno od strane svojih roditelja. Majka ju je pazila, ali je retko pokazivala nežnost. Otac je nikad nije grlio.
Povezala je nesreću koju je doživela sa 8 godina. Njena majka ju je oblačila; Ping je rekla majci da želi haljinu druge boje. Nekako je probudila svog oca, koji ju je u besu podigao i bacio niz stepenice. Njeno lice je krvarilo, ali je morala ići u školu. Učitelj je bio zabrinut, ali ništa nije učinio. Nije htela da se vrati kući, i sakrivala se u pećini sve dok neko nije rekao njenoj majci, koja je došla po nju. Njena majka je malo plakala, ali otac se nikad nije pokajao.
Ridala je dok je pričala priču, opisujući koliko je to bola nanelo njenom srcu.
Bio sam nežan sa njom, ali je ona bila u svom svetu bola, jedva me primećujući.
Istakao sam joj da sam muškarac. Da brinem, ali da ovo može da bude nezgodno, jer je njen otac njoj naneo bol; u isto vreme dok sam brinuo, predstavljao sam stariji autoritet koji ju je toliko povredio.
Ping je klimnula glavom i zaplakala jače. Pričala je kako hoće svoju nezavisnost, da bude svoja, da pravi odluke u životu.
Rekao sam joj da to odobravam i da ću joj pružiti svu podršku koju mogu pružiti.
Pričala je kako je majka pritiska da se uda, i kako pokušava da utiče na njene poslovne odluke.
Stalno sam je vraćao u sadašnjost, mojoj podršci, činjenici da je ja, kao muškarac, podržavam.
Stalno sam joj skretao pažnju na disanje, jer je zadržavala dah. Bez energičnih pokreta, nije mogla da uključi nove doživljaje.
Ping je pričala opet o autonomiji, želeći da 'izađe iz kruga', kao da je zatvorena, očekivanja njene porodice.
Pozvao sam je da uradi jednostavan eksperiment.
Oboje smo ustali, zamišljajući krug oko nas. Držao sam je za ruku, podsećajući je opet na moju podršku njenoj autonomiji. Ta vrsta podrške treba da dođe od strane oca, i u njenom slučaju je nedostaja, sa saosećajnosti. Tako da sam morao da joj pružim obe stvari.
Bilo je potrebno dosta vremena, ali je eventualno uspela da zakorači 'izvan' kriga, sa mnom.
Onda sam joj uzeo obe ruke i rekao, 'sada, ti možeš da odlučiš šta želiš da ti bude osnova veze. Ti možes da insistiraš da budeš voljena i cenjena od muškaraca.'
Rekao sam joj to da bih omogućio sledeći korak – da nađe drugačiju vrstu veze sa muškarcem, koja nije samo nesvesvno ponavljanje njenog oca. Rekla je, 'mogu da se nadam tome, mogu da tražim to'.
Ispravio sam je, jer je to bilo nekako bespomoćno i loše izražavanje.
Pitao sam je da ponovi, drugačije, sa jasnijim granicama – šta je najmanje očekivala, donja granica.
Ovo joj je dalo podršku i uputstvo od muškarca šta može da očekuje od mene.
Bila je duboko dirnuta procesom. Bilo je jednostavno, ali podstaknuto čežnjom; naglasak u Geštaltu je uvek na integrisanju, u malim koracima koji telesno se uklapaju u svest i doživljaj kroz eksperimente.

Case #65 - Združeni u sadizmu

Ketina majka je bila vrlo nestabilna, na najlošije načine. Odrastajući, njena majka je nalazila načine da kritikuje,napada i krivi Keti i njene rođake. Povređivala je decu emotivno, i bila je nedostupna. Njena raspoloženja, njen bes je bio nešto što je činilo život tepkim. Ali onda, bila je darežljiva, osećajna i brinula se o svim fizičkim potrebama.
Keti je, razumljivo, imala problema u svom braku. Ponekad je mogla da bude ljupka, ali onda je postajala sumnjičava i nepoverljiva, mogla je postati ćudljiva i samokritična. Bila je zgrožena zbog načina na koji je oponašala majčino ponašanje, i mogla je da vidi kako to ima razoran efekat na njenog muža.
Zaglavila se sa tim ponašanjem, i kad prokine, nalazila je da je krajnje nemoguće da izbegne takvo ponašanje. Znala je da to uništava njenu vezu, i dosla je po pomoć.
U Geštaltu se usresređujemo na problem, pre nego što se povlačimo nazad. Ketin problem je bio to što je postala nešto što nije htela. Vidimo taj otpor kao deo problema, i ne želimo da učestvujemo  u tome pokušavajući da pomognemo osobi da bude drugačija. Naprotiv, udružujemo se protiv otpora.
Istakao sam da ovakva vrsta ponašanja, koju je doživljavala od svoje majke, je krajnje sadistička. Keti se složila. Takođe sam istakao da je njeno ponašanje dosta slično. To je bilo oštro, ali Keti je mogla da vidi da je to ispravno, kad se postavi tako.
Pozvao sam je da se ponaša tako u eksperimentu. Pitao sam je da samo kaže rečenicu 'Želim da osetiš bol koji ja osećam'. Ova rečenica opisuje dinamiku veze koja se nalazi ispod mehanizma sadizma. Obe, i Ketina majka i sada Keti, su trpele bol, i sadističko ponašanje je sadržala čežnju.
Keti je probala sa tom rečenicom, iako joj je bilo teko, ali je odmah osetila njenu istinu.
Prelazeći u sadizam na ovaj način, mogla je da ga kontroliše.
Kreirao sam teži eksperiment pitajući je da zamisli da razgovara sa svojim mužem dok je loše raspoložena. Ponovila je istu rečenicu. Pitao sam je kako se osećala u svom telu, da bi ustanovili doživljaj.
Osetila je mučninu, mešavinu mržnje, sramotu, i zadovoljstvo.
Ovo je bila suština doživljaja. Stupajući direktno u sadizam, pridružujući osećanja, možemo dostići sustinu dinamičnosti, iskustveno, a ne opisujući šta se dešava. Postavljajući Keti u centar njenog doživljaja, mogućnost iskustvenog izbora je, očigledno bila tu.
Rekao sam joj da diše, da pronađe svoj centar. Sledeći korak je bilo da je pitam za opiše svoju majku, sa sadističkim osmehom na svom licu. Opet, osetila je anksioznost, tenziju i mučninu. Pitao sam je da zamisli neku sliku koja je ojačava – pomislila je na Budu. To ju je smirilo.
Onda sam je proveo kroz gledanje njene majke, osećajući osećanja, i onda gledanje Bude, smirivajući je.
Pitao sam je da izjavi svojoj majci: 'povezana sam sa tobom kad se ponašam sadistički'.
Ovo je uvelo poslednji aspekt u dinamiku veze, koji se ticao celog polja – prošlost i sadašnjost su postale jedno. Sam akt sadizma, ujedinio je Keti sa njenom majkom na takav način koji drugačije nije mogao biti dostignut. To je ono kako postajemo objekat kome se protivimo.
Radeći to, ovladavajući svojim sadističkim ponašanjem, ovladavajući vezom sa svojom majkom, i u isto vreme, osećajući svoja osećanja, pronalazeći smirujuću sliku, mogla je da uvede novine u vezu i u svoje ponašanje.
Osetila je olakšanje i na neki način obnovljeno. Pitao sam je da praktikuje ovu vežbu svaki put kad joj se povrate takva osećanja.