Case #67 - Tradicionalan ili moderan brak?

Hong i Juen su bili vereni. Ona je imala 35 a on 43 godine. Došli su zbog teške rasprave koju nisu mogli da reše. U skladu sa tradicijom, Hong je želeo da njegova majka dođe da živi sa njima nakon što se venčaju, a Juen je bila u potpunosti protiv toga.
Nakon malog istraživanja njihovih životnih pozadina, pitao sam svakog od njih za glavnu oblast za zabrinutost koju su imali o venčanju. Oboje su se složili da je ovo bila sporna tačka.
Međutim, oni ustvari nisu razgovarali o širokom opsegu budućnosti u detalje. Zato sam se prvo vratio malo unazad i uveo ih u širu perspektivu. Stavio sam marker na jednu stranu koji simboliše tradicionalnu Kinesku vezu u braku, a simbol na drugi kraj kao simbol moderne veze. Zatim sam ih ponaosob pitao gde se nalaze na ovom spektru. Hong je bio 30% od tradicionalnog kraja, a Juen 30% od modernog.
Objasnio sam im da je ovo osnovni problem i da će postojati specifični slučajevi u kojima će se ova razlika manifestovati u sukobu. Tražio sam im da sumiraju izveštaj njihovog položaj. Za Honga je to bilo da se slaže sa proširenom porodicom. On je želeo da Jung bude 'nežna i meka'. Za Juen je to bilo da bude odvojena i nezavisna, kao par, i da bude u mogućnosti da ima svoje mišljenje o stvarima.
Zato sam ih prvo zamolio da izjave po rečenicu jedno drugom: 'Mogu da vidim da si drugačiji/ja od mene i to je teško'. Ovaj proces ih je suočio sa stvarnom razlikom. Hong je pokušao da doda 'i nadam se da ćeš se promeniti', ali sam ga zaustavio - ovo je suštinski problem kod parova, oni se nadaju da će se ono drugo (vremenom) promeniti.
Zatim sam im rekao da izjave drugu rečenicu: 'Vidim razliku između nas; možda se ne slažem sa tvojim pogledima na stvari, ali poštujem tvoje stanovište'.
Ovo im je oboma teško palo, Juen je bila otporna, jer je mislila da je ovo značilo kapitulacijom na Hongovo stanovište. Objasnio sam da poštovanje ne znači da se obavezno slaže, a onda je ona konačno izjavila to.
Bilo je u puno emocija za oboje dok su to govorili - morali su da prestanu da ubeđuju drugu osobu, i samo da ih vide. Ovo je uvek opasno za parove.
Takođe, bilo je shvatljivo da se Juen osećala posebno uznemireno zbog ovoga - ne samo da je bila veoma vezana za to da imaju kuću za sebe, već se i plašila da bude nadglasana težinom tradicije koja je ležala na Hongovoj strani, i sama činjenica da je ona žena u i dalje patrijarhalnom svetu.
Zbog toga sam rekao Hngu o jednom istraživanju Džona Gotmana o parovima - da su brakovi bili uspešniji kada je muškarac bio voljan da bude pod uticajem svoje žene. Ovo je veoma verovatno, jer u strukturalnom smislu, muškarci teže da imaju više  moći na većini polja života.
Zatim sam nastavio da im pomažem da pregovaraju oko ovog određenog problema. Objasnio sam da su neki problemi definitivno ili/ili. Ipak, neki mogu da imaju kreativna rešenja.
Juen je želela da bar imaju večeri za sebe.
Hong je predložio da njegova majka može da dolazi tokom dana, jer je ona koristila sou u prizemlju kao kancelariju. Juen se složila.
Pitao sam za njen predlog. Želela je vikende za njih, sa priznanjem da njegovi roditelji mogu ponekad da dođu na večeru.
Hong nije želeo neku vrstu krutog uređenja. Istakao sam da pregovor mora da ima jasna ograničenja. Oni su pričali o nekim detaljima i došli do dogovora.
Zatim je Hongovo lice palo. Ova rasprava je prošla izvanredno lagano, i oni su prevazišli svoje prethodne prepirke oko ovoga.Oni su zapravo postigli dogovor o ovom problemu.
Ali, on je rekao 'kako ću da pričam sa majkom o ovome?' Bio je istinski uznemiren: razvojni zadatak o razlikovanju je bio ispred njega, a on se opirao.
Juen je i sama postala veoma uznemirena i počela je da plače. Bila je u strahu da će on posustati od dogovora i jednostavno izjaviti 'moranje' tradicionalnog modela. Pokušala je da to raspravi sa njim.
Zaustavio sam je i rekao joj da pogleda njegovo lice. Bilo joj je veoma teško da to uradi, bila je ljuta i uplašena. Kada je dvoje ljudi uznemireno, teško je da se jedan uzdrži i da bude tu za onog drugog.
Odabrao sam da njoj kažem da uradi to.On se duboko borio u sebi sa smislom dužnost i njegove želje da da prioritet njihovoj vezi. Ona je bila ta koja je inicirala na terapeutskoj sesiji, i koja je imala više znanja o psihologiji. Zato sam se usredsredio na nju, i dao joj podršku. Pitao sam je da zaista bude prisutna u sadašnjosti, da ga vii u njegovim borbama. To joj je bilo veoma teško da uradi, ali sam zadržao fokus na njoj. Predstavio sam joj ljubav kao izbor u tom trenutku. Rekao sam - možeš li da vidiš njegovu istinsku borbu, možeš li samo da ga voliš u tom mestu, uprkos tome što je drugačiji?
Pomerila je svoj strah u stranu i pokrenula se. Rekla je 'nikada neću zaboraviti svoju nameru da te volim, iako postoje razlike'. Ovo je bio dubok trenutak između njih, a i ja sam takođe imao suze u očima. Izvukli su se iz sukoba, a time su produbili svoju ljubav i njhov kapacitet za ljubav, na veoma značajan način. On se osetio zaista primećenim i rekao joj - za ene si sada nežna i meka. Oboje su preuzeli rizik i zajedno stigli na ovo mesto.
Istakao sam da će biti još dosta problema koji će se javljivati, ali sada znaju kako da se nose sa njima.
U Geštaltu smo zainteresovani za razlike, kao za potencijalnu tačku dobrog kontakta. Ovo zahteva samopodršku na granici kećina ljudi nalazi ovo teškim i obično im je potrebna podrška da budu u stanju da ovo urade. Podrška treba da bude i praktična - kako da se - kao i emocionalna. Veoma je suočujuće naići na razlike, i ljudi se često osećaju ljuto ili nesigurno. Kada je Juen bila u stanju da bude prisutna sama sa sobom, a onda i sa Hongom u njegovom trenutku ranjivosti, nemoguća situacija je mogla da se promeni.