Kako smo pričali, postalo je jasnije da je problem što on nije zabrinut – ostajao je do kasno svaku noć, pio i kockao sa prijateljima; kada je dolazio kući bio je bučan i neobazriv, budeći je. Provodio je malo vremena sa porodicom i izgubio je porodični novac na kockanju.
Ovo se dešava tokom većeg dela njihovog braka, nekoliko decenija. U porodičnim sistemima gde imamo element zlostavljanja, i ako to traje neko vreme, tu je novokreirani aspekt dinamike, koji je često vezan za kontekst polja.
U ovom momentu, ona je besna, ali jedva da su razgovarali međusobno.
Istakao sam da uz osećaj bola ako bi umro, verovatno bi osećala olakšanje. Složoča se. U Geštaltu smo zainteresovani za obe strane polariteta.
Pitao sam šta želi od mene – rekla je da želi smernice šta da radi.
Otkrila mi je da je njen otac bio sličan – ostajao je do kasno u noć, kockao se. To je indikacija polja.
Bilo mi je jasno da je ovo ozbiljna, ukorenjena i veoma iznurujuća situacija.
Njen muž se poverio njegovoj sestri (njenoj zaovi), koja je kritikovala Betinu.
Dok je pričala o ovome, štipala se. Rekao sam joj da 'uštine' svoju zaovu, i stavio sam jastuk ispred nje. Bila je vrlo nevoljna, i štipala se jače. Bio sam napadan – insistirao sam da proba sa jastukom – ukazujući da je to 'samo jastuk' i da nema posledica. Ovo je bilo teško za nju, ali je uradila, utapajući svoje prste u jastuk. To u Geštaltu zovemo 'retrofleksija' – radimo sebi ono što želimo da uradimo drugima.
Pozvao sam je da priča, takođe. Ali je onda otkrila da ima i njegovih drugih rođaka koji se mešaju i kritikuju je.
Stopirao sam proces. Ceo proces je otkrio ukorenjenu nemoćnost, manjak podrške i višegeneracijski obrazac sa osobinama zlostavljanja u vezi. Ovo nije nešto što bi se rešilo mojim jednostavnim uputstvima kao 'samo nemoj to'. Količina podrške potrebna za ovaj korak je ogromna i nerealno je pokušati u jednoj seansi – važno je prepoznati ograničenja terapeuta i ne pokušavati nešto što daje lažnu nadu.
Podigao sam njenu svest idući u suprotnom smeru. Pitao sam je da li misli da su svi muškarci sebični, ali je odgovorila da ne misli tako. Podelio sam sa njom misao da su svi muškarci pomalo sebični. Rekla je – pa 'ja to dopuštam da se desi'. Na taj način, preuzela je malo odgovornosti, bez potrebe da 'joj se suprotstavim'.
Pogledao sam je, i rekao joj da mogu da vidim koliko je nesrećna. To je bio momenat susreta, nisam pokušao da je spasim odatle gde se nalazila, niti da popravim nešto – koliko sam, naravno, hteo da vidim drugačiji život.
Seo sam sa njom, na to mesto. Imenovao sam šta sam video – situaciju koja je bila poznata iskustvu njene majke. Situaciju koja se dešavala decenijama. Situaciju koja je izgledala sve gore i gore. I situaciju u kojoj se zaglavila, uprkos određenih psiholoških znanja.
Naglašavanje depresivne prirode situacije je bio način da je ne degradiram. Nisam komentarisao, niti osuđivao, niti sugerisao, samo prihvatao situaciju. Na taj način, mogao sam je videti, sesti pored nje, pogledati kako stoje stvari.
To zovemo 'sedenje sa kreativnom prazninom' u Geštaltu. Ne čini se kreativnom, ali sedenje sa njom, bez upadanja u istu, ili bežanja, može da kreira nešto drugo.
Rekla je, 'pa, prestali smo da pričamo, i to je olakšanje'. Shvatio sam – i to sam predočio, tu činjenicu da je brak već zamro. Pa, šta sad?
Pitao sam koliko procenata misli da postoji nada za promenom, Očekivao sam nešto ekstremno nisko. Da je rekla nula, radio bih sa njom na tome da se izvuče odatle.
Iznenadila me je rekavši 15%. To je ukazivalo da postoji šansa da se stvari poprave.
Upitao sam šta se od nje zahteva da uradi – ovde je bio prolaz ka nekim mogućim akcijama.
Rekla je da može da nađe način da bude srećnija. To je dobro – subjektivno rešenje za početak.
Kad sam nastavio sa pitanjima, rekla je da se može fokusirati više na decu, ali sam primetio da je to ono što je već uradila da se izbori sa brakom.
Našla je druge načine da postane srećna. Ali sam hteo više od nje – neku objektivnu akciju koju je mogla da napravi i promeni vezu.
Rekla je da se ćali kako mu više ne sprema doručak. Pa, on je očito želeo pažnju koju nije dobijao.
Pitao sam je kakvu uslugu za uslugu može tražiti, ako mu spremi doručak. Rekla je, vreme sa porodicom. To je zvučalo kao dobar start – ne previše intimno, ali dobar signal nečega drugačijeg. Pitao sam je da kvantifikuje koliko mnogo i koliko često to želi. I onda sam predložio da može da ponudi da mu spremi doručak taj broj puta.
Naveo sam joj da ako želi da napravi novu vezu iz pepela, da je potrebno nekoliko godina, i da će joj trebati dosta podrške u procesu.
U Geštaltu smo zadovoljni sa jednim malim delom – integrisanim – u jednom trenutku.
U ovom slučaju, nešto je nastalo iz praznine, i to je sve ona učinila, pre nego što joj je rečeno šta da radi. Moja 'uputstva' su bila da usmeri pažnju na to 'šta jeste', i onda, da je prizemljimo u figuru koja nastaje od njene energije.
Нема коментара:
Постави коментар