Njegov problem je bila autentičnost. Nije se osećao kao da je zaista autentičan sa drugima.
Skoro nikada se nije borio ili svađao. Bio je kooperativan na poslu i kući.
Njegova porodica je imala istoriju nasilja između njegovog starijeg brata i sestre. U porodici je zauzimao mesto „dobrog dečka". Postojale su dve prilike koje su uticale na njega kao dete. Jedna gde je bio veoma ljut na svog starijeg brata, gde je bacio predmet na njega i umalo mu probio oko. Druga je kada je udario dečaka u školi, koji je kasnije došao do njegove kuće i izgrebao mu lice.
Od tada, on je suzdržan i ne bi udario nioga.
Iznenadio me kada mi je rekao da nije baš siguran u sebe. Bio sam iznenađen, jer je on očigledno bio moćan čovek, utemeljen u svom telu.
Rekao je i da ima oštre sudove o drugima i da žel da to zadrži za sebe.
Zato sam mu dao proces autentičnosti, koji sam u početku ja radio sa njim.
Postojale su tri komponente – ono što je mislio, što je osećao i što je želeo od drugih.
Uradio sam to sa njim, pa je on uradio isto sa mnom. Bio je u stanju da to uradi lagano.
Definisiao sam ovo kao sastanak autentičnosti. Nastavljanje bi dovelo do autentičnog dijaloga, a to bi na kraju dovelo do autentičnog odnosa.
Zatim sam ga pozvao da to uradi sa troje ljudi u grupi. Prvi je bio prilično jednostavan. Druga je bila žena koja mu je dala prilično složen odgovor. Izgubio se, pa sam mu rekao da odgovori sa izjavom osećanja. Dao sam mu formulu, posebno kada odgovara ženama: nakon početne autentične izjave na sastanku, treba da iznese tri izjave osećanja za svaku izjavu o kojoj je razmišljao.
Onda je on vežbao ovo sa još jednom osobom.
Pitao sam ga kako je to pronašao; odgovorio je da je veoma lako.
Ovo mi je ukazalo da je sve što mu je bilo potrebno je malo usmerenja, neke smernice i podrška za vežbanje.
Kao muškarac, voleo je da ima neke jasne instrukcije. Kao neko sa mnogo latentne moći, samo mu je bio potreban način da to postavi u siguran oblik.
Bio je samouveren o mogućnosti da nastavi da vežba proces.
Naravno, mogli smo da radimo sa situacijom njegove porodice ili sa njegovim izbegavanjem konflikata. Ali ovo je bila intervencija koja je bila u sadašnjosti i fokusirana na budućnost, i to mu je dalo trenutno iskustvo uspeha. Ovo je bilo važno zbog njegovog samopouzdanja. Takođe je obezbedilo sredstvo za iskustveno učenje, tako da je mogao da nastavi da istražuje procese autentičnog kontakta za sebe.
Kontakt je jedan od ključnih aspekata Geštalt teorije i prakse i to je centralna tema ovog sastanka.
Нема коментара:
Постави коментар