Viktor je želeo da bolje razume šta je duhovnost, ali je bio nejasan. Geštalt se može primenjivati na bilo kojoj figuri koja nas zanima i ne zahteva od terapeuta da bude duhovni ekspert da bi mogao da pomogne nekome da razjasni svoju svesnost ili da napravi smislenim svoje iskustvo.
Stoga sam pitao o njegovom konceptualnom okviru - njegovim uverenjima o duhovnosti - s obzirom da je njegova želja 'razumevanje', što podrazumeva neki mentalni sadržaj. Ovo je prvi način da se pomogne nekome da artikuliše svoju duhovnost - kroz njihovo razmišljanje. Rekao je da je budista.
Zatim sam ga pitao o njegovom iskustvu. Ovo je dobro mesto za počinjanje sa duhovnošću, jer ono lako može da postane nesmotren i ezoteričan subjekat, a iskustvo, čak i transcedentna iskustva, je utemeljeno u samstvu.
Pričao je o vremenu kada je praktikovao duhovnu praksu po 1 sat svakog dana. Ovo je druga odrednica duhovnosti - prakse.
Pitao sam ga kakva duhovna iskustva je imao kao rezultat.
Viktor je rekao da zapravo ne zna. Primetio je da je postao osetljiviji prema drugima, i njihovim osećanjima i stanjima. Takođe je primetio da je sa klijentima na poslu mogao da se potpunije uskladi - opet, povećanje osetljivosti.
Takođe se osećao usaglašenijim sa prirodnim okruženjem, na ovom mestu povećane osetljivosti.
Ali još uvek nije u potpunosti znao šta sve ovo znači, ili šta je zapravo duhovnost.
Ukazao sam da su sva ova iskustva u odnosu sa drugima, sa nečim izvan njega.
Pitao sam o uticaju koji praksa ima na njegovo unutrašnje iskustvo.
Rekao je osećanje mira.
Ukazao sam da je ovo dobar način da se odgovori na pitanje 'Šta je duhovnost?'. Ovo je odmah razumeo, ne samo kognitivno, nego u svom biću. Imao je duhovno iskustvo, ali kada je pozvan da to artikuliše, to mu je pomoglo da se poveže sa tim kognitivno: da ga načini smislenim - kao što je bila njegova inicijalna želja. Međutim, ovo 'činjenje smislenim' je sada utemeljeno i direktno povezano sa njegovim iskustvom, pre nego sa teorijskim okvirom koji je možda naučio od nekoga.
Ja sam ga tada pozvao da se seti tog osećanja koje je imao nakon seanse duhovne prakse.
On se prisetio i tada sam ga pitao da ispriča to iskustvo u sadašnjosti. Ovo je standardni Geštalt poziv. Rekao je da oseća mali deo tog mira.
Tada sam ovo identifikovao njemu kao duhovnu praksu koju bi mogao da primenjuje trenutak po trenutak, uzgajajući taj osećaj mira. Ovo je sve smestilo na svoje mesto za njega.
On je sada imao način da se poveže sa svojim iskustvom, svojim konceptima, i svojim praksama, na sadašnji, centralizovan, živ način.
Ovo je vrsta integracije za kojom generalno tragamo u Geštaltu, i posebno je delotvorna kada se radi oko teme duhovnosti.
Stoga sam pitao o njegovom konceptualnom okviru - njegovim uverenjima o duhovnosti - s obzirom da je njegova želja 'razumevanje', što podrazumeva neki mentalni sadržaj. Ovo je prvi način da se pomogne nekome da artikuliše svoju duhovnost - kroz njihovo razmišljanje. Rekao je da je budista.
Zatim sam ga pitao o njegovom iskustvu. Ovo je dobro mesto za počinjanje sa duhovnošću, jer ono lako može da postane nesmotren i ezoteričan subjekat, a iskustvo, čak i transcedentna iskustva, je utemeljeno u samstvu.
Pričao je o vremenu kada je praktikovao duhovnu praksu po 1 sat svakog dana. Ovo je druga odrednica duhovnosti - prakse.
Pitao sam ga kakva duhovna iskustva je imao kao rezultat.
Viktor je rekao da zapravo ne zna. Primetio je da je postao osetljiviji prema drugima, i njihovim osećanjima i stanjima. Takođe je primetio da je sa klijentima na poslu mogao da se potpunije uskladi - opet, povećanje osetljivosti.
Takođe se osećao usaglašenijim sa prirodnim okruženjem, na ovom mestu povećane osetljivosti.
Ali još uvek nije u potpunosti znao šta sve ovo znači, ili šta je zapravo duhovnost.
Ukazao sam da su sva ova iskustva u odnosu sa drugima, sa nečim izvan njega.
Pitao sam o uticaju koji praksa ima na njegovo unutrašnje iskustvo.
Rekao je osećanje mira.
Ukazao sam da je ovo dobar način da se odgovori na pitanje 'Šta je duhovnost?'. Ovo je odmah razumeo, ne samo kognitivno, nego u svom biću. Imao je duhovno iskustvo, ali kada je pozvan da to artikuliše, to mu je pomoglo da se poveže sa tim kognitivno: da ga načini smislenim - kao što je bila njegova inicijalna želja. Međutim, ovo 'činjenje smislenim' je sada utemeljeno i direktno povezano sa njegovim iskustvom, pre nego sa teorijskim okvirom koji je možda naučio od nekoga.
Ja sam ga tada pozvao da se seti tog osećanja koje je imao nakon seanse duhovne prakse.
On se prisetio i tada sam ga pitao da ispriča to iskustvo u sadašnjosti. Ovo je standardni Geštalt poziv. Rekao je da oseća mali deo tog mira.
Tada sam ovo identifikovao njemu kao duhovnu praksu koju bi mogao da primenjuje trenutak po trenutak, uzgajajući taj osećaj mira. Ovo je sve smestilo na svoje mesto za njega.
On je sada imao način da se poveže sa svojim iskustvom, svojim konceptima, i svojim praksama, na sadašnji, centralizovan, živ način.
Ovo je vrsta integracije za kojom generalno tragamo u Geštaltu, i posebno je delotvorna kada se radi oko teme duhovnosti.
Нема коментара:
Постави коментар