Moli je želela da uspostavi regularniju praksu meditacije. Bila je veoma voljna da to učini, ali, kao i mnogi ljudi, uvidela je da to radi neko vreme, a onda ispadne iz ritma.
Pitao sam je za detalje - koliko često, kada, koliko dugo. Želela je da meditira sat vremena, dva puta dnevno - ujutru i uveče.
Pitao sam za njen raspored. Ona nije imala raspored. Radila je za sebe, njeno vreme je bilo fleksibilno, i svaki dan je bio drugačiji.
Ovo će biti teško! Imajući u vidu da ima jasnu sklonost ka spontanosti, bio sam zainteresovan za njen porodični kontekst, što je često ono što formira naš lični stil.
Ovo je ono što zovemo pitanjem polja u Geštaltu - interesovanje za postavku polja i njegov uticaj. Dublji obrasci dolaze odatle i važno je ispitati ovo, jer u suprotnom, trenutne i bihejvioralne intervencije neće imati efekta.
Imala je nekoliko braće i sestara i odrasla je u ruralnoj sredini. Oba roditelja su bila zaposlena. Zato je raspored bio veoma strog. Njen otac bi se probudio, često oko pola 5 ujutru, ustao, spremio obrok za decu, probudio njih, i zatim pomogao majci da nahrani decu. Zatim bi oni krenuli sa majkom, koja je bila učiteljica.
Govorila je tome kako bi je njen otac budio ranije da uči ukoliko je imala ispit, ali, čim bi on otišao, ona bi ponovo zaspala dok ne bude vreme za buđenje za školu.
Ovo je dalo jasnu indikaciju da bi moj udeo u pomaganju i 'buđenju' nje da uradi nešto - što bi čak bilo u njenom interesu - verovatno bio sabotiran njenom trenutnom željom.
Stoga sam znao da mora da ima nekog smisla za nju da postiže rezultat - ako bi usmeravanja bila s moje strane, ne bi funkcionisalo. Morala je da oseća da ona posedje to u potpunosti. Odlučio sam da je jedan način da uradimo ovo kad bi ona osećala kao da 'plaća cenu' za dobijene rezultate (redovne meditacije). To neće biti 'besplatan' ili 'lak' odgovor, i morao bi da uključuje neku vrstu eksplicitnog žrtvovanja s njene strane. U suprotnom, ona bi 'želela sve' - svoju slobodu i redovnu praksu. Stvari generalno ne funkcionišu tako.
Ali, takođe, morao sam da nađem način da ona zadrži osećaj kontrole i spontanosti, stoga sam mislio da bi regularni vremenski okvir ne bi bio dobar.
Moje rešenje je bilo sledeće. Predložio sam joj da sve ima cenu. I ako bi htela da postigne rezultat, mora biti voljna da tu cenu plati.
Na ovaj način sam je pripremio da bude voljna da plati cenu.
Pitao sam je da li je otvorena za to da 'plaća' za rezultat. Složila se.
Zatim sam predložio da 'plaća' zamenom seanse meditacije za obrok - to jest, dok ne obavi svoju jutarnju i večernju praksu, ne bi jela.
Ovo joj je dalo osećaj 'plaćanja' obroka meditacijom - premeštajući fokus sa 'moram' da održavam disciplinu meditacije, i u zamenu korišćenje svoje gladi kao motivaciju. Glad je nešto veoma stabilno, vraća se svakog dana, i ne mora da se radi na tome, tako da učvršćavanje gladi kao referentne račke omogućava stabilnost u njenom haotičnom rasporedu.
Ovo joj takođe omogućava da varira vreme kada će meditirati, što zadovoljava njenu potrebu za spontanošću.
U Geštaltu, kao i u Eriksonovom pristupu, mi pokušavamo da koristimo klijentove resurse, da nađemo stvari koje se uklapaju u njihov jedinstveni stil, i da uvedemo zadatke koji su integrativni, a ne one koji stvaraju otpor.
Pitao sam je za detalje - koliko često, kada, koliko dugo. Želela je da meditira sat vremena, dva puta dnevno - ujutru i uveče.
Pitao sam za njen raspored. Ona nije imala raspored. Radila je za sebe, njeno vreme je bilo fleksibilno, i svaki dan je bio drugačiji.
Ovo će biti teško! Imajući u vidu da ima jasnu sklonost ka spontanosti, bio sam zainteresovan za njen porodični kontekst, što je često ono što formira naš lični stil.
Ovo je ono što zovemo pitanjem polja u Geštaltu - interesovanje za postavku polja i njegov uticaj. Dublji obrasci dolaze odatle i važno je ispitati ovo, jer u suprotnom, trenutne i bihejvioralne intervencije neće imati efekta.
Imala je nekoliko braće i sestara i odrasla je u ruralnoj sredini. Oba roditelja su bila zaposlena. Zato je raspored bio veoma strog. Njen otac bi se probudio, često oko pola 5 ujutru, ustao, spremio obrok za decu, probudio njih, i zatim pomogao majci da nahrani decu. Zatim bi oni krenuli sa majkom, koja je bila učiteljica.
Govorila je tome kako bi je njen otac budio ranije da uči ukoliko je imala ispit, ali, čim bi on otišao, ona bi ponovo zaspala dok ne bude vreme za buđenje za školu.
Ovo je dalo jasnu indikaciju da bi moj udeo u pomaganju i 'buđenju' nje da uradi nešto - što bi čak bilo u njenom interesu - verovatno bio sabotiran njenom trenutnom željom.
Stoga sam znao da mora da ima nekog smisla za nju da postiže rezultat - ako bi usmeravanja bila s moje strane, ne bi funkcionisalo. Morala je da oseća da ona posedje to u potpunosti. Odlučio sam da je jedan način da uradimo ovo kad bi ona osećala kao da 'plaća cenu' za dobijene rezultate (redovne meditacije). To neće biti 'besplatan' ili 'lak' odgovor, i morao bi da uključuje neku vrstu eksplicitnog žrtvovanja s njene strane. U suprotnom, ona bi 'želela sve' - svoju slobodu i redovnu praksu. Stvari generalno ne funkcionišu tako.
Ali, takođe, morao sam da nađem način da ona zadrži osećaj kontrole i spontanosti, stoga sam mislio da bi regularni vremenski okvir ne bi bio dobar.
Moje rešenje je bilo sledeće. Predložio sam joj da sve ima cenu. I ako bi htela da postigne rezultat, mora biti voljna da tu cenu plati.
Na ovaj način sam je pripremio da bude voljna da plati cenu.
Pitao sam je da li je otvorena za to da 'plaća' za rezultat. Složila se.
Zatim sam predložio da 'plaća' zamenom seanse meditacije za obrok - to jest, dok ne obavi svoju jutarnju i večernju praksu, ne bi jela.
Ovo joj je dalo osećaj 'plaćanja' obroka meditacijom - premeštajući fokus sa 'moram' da održavam disciplinu meditacije, i u zamenu korišćenje svoje gladi kao motivaciju. Glad je nešto veoma stabilno, vraća se svakog dana, i ne mora da se radi na tome, tako da učvršćavanje gladi kao referentne račke omogućava stabilnost u njenom haotičnom rasporedu.
Ovo joj takođe omogućava da varira vreme kada će meditirati, što zadovoljava njenu potrebu za spontanošću.
U Geštaltu, kao i u Eriksonovom pristupu, mi pokušavamo da koristimo klijentove resurse, da nađemo stvari koje se uklapaju u njihov jedinstveni stil, i da uvedemo zadatke koji su integrativni, a ne one koji stvaraju otpor.
Нема коментара:
Постави коментар