Case #108 - Nakon zlostavljanja, poklon zadovoljstva

Elis je odmah uletela. Govorila je o tome kako je bila zlostavljana kada je imala 5 godina. Ovo je bio prvi put da je podelila to sa nekim, a imala je četrdesetak godina.
Nakon zlostavljanja, verovala je da je izgubila nevinost. Ali, kada je prvi put upražnjavala seks sa svojim suprugom, shvatila je da to nije bio slučaj. Međutim, teret koji je nosila od ranog detinjstva negativno je uticao na nju i tokom 20 godina braka, ona nije bila u stanju da uživa u seksu sa svojim suprugom.
Kao i mnoge žrtve seksualnog nasilja, ona je krivila sebe - zašto nije pobegla? Zašto nije više mrzela zlostavljača? Zašto nije mogla da pusti to? Mnoge stvari su je pritiskale. A sada, njen muž ima aferu već 5 godina, i to je povećalo osećaj tereta i mržnje prema sebi.
Prvo sam kontekstualizovao njeno iskustvo - mnogim žrtvama bude lakše da mrze sebe nego napadača. I žrtve, bilo da su odrasle ili deca, se zamrznu. Stoga sam joj objasnio mnoge stvari da bih je ubedio da nije jedina sa tim iskustvom.
Rekla je da bi volela da bude u stanju da uživa u seksu.
Rekao sam - Zar neće biti sjajno kada sebi daš taj poklon - otvoriš se ka sadašnjosti i tu je, divan izvor zadovoljstva kom možeš uvek da pristupiš. Pripremao sam je za ovu mogućnost. U neuro-lingvističkom programiranju ovo se naziva određivanje tempa za budućnost.
Takođe sam predložio da može da izvrši zamenu - da zameni teret koji je nosila za ovaj prijatan poklon. Rekao sam - Koliko će sjajno biti, možeš da daš teret, a dobiješ poklon zadovoljstva u zamenu. Uveo sam ideju zamene.
Rekla je i da je nakon zlostavljanja ponovo videla zlostavljača, ali nije bilo naknadnog maltretiranja. Međutim, čudno je iz njene perspektive, ona ga je pitala da je odveze do škole na svom biciklu. Takođe je prebacivala sebi što ga je 'iskoristila'. I što je dozvolila sebi da mu se približi.
Ovo je veoma normalno, i razuverio sam je u to. Žrtve često imaju nekakvu vezu sa zlostavljačem, koja se ne uklapa u crno-bele kategorije. Bert Helinger govori naširoko o ovome.
Takođe sam ukazao da je možda njeno 'iskorišćavanje' njega za prevoz bila neka vrsta razmene - način da ga kazni, dozvoljavajući mu da zameni svoju krivicu za 'bivanje iskorišćenim'.
Ponovo, hteo sam da uvedem ideju zamene.
Zatim sam postavio geštaltistički eksperiment: tražio sam joj da odabre neke predmete koji će predstavljati različite elemente - teret, njenu mržnju, nju, 'poklon' (seks u kojem uživa), zlostavljačko ponašanje, i njenog supruga. Iskoristio sam 'zlostavljačko ponašanje' a ne 'zlostavljač', jer je bilo očigledno da ne želi da ga mrzi.
Zatim sam facilitirao proces: zamenila je bes prema sebi, za bes prema zlostavljačkom ponašanju. Zamenila je teret za poklon.
Nakon toga, pozvao sam je u još jedan geštaltistički eksperiment, koji uključuje nju koja razgovara sa predmetom koji predstavlja njenog supruga; predložila je svom suprugu da, ako on prekine aferu, ona bi mu poklonila poklon - seksualnost u kojoj se uživa.
Ako ne prekine, ona će to odneti u novu vezu.
Odlučila je da se raziđu na 6 meseci, dajući mu šansu da ili prekine drugu vezu, ili da odluči da ne nastavlja sa njom.
Tokom tog vremena, predložio sam joj da uvežbava 'poklon' - samozadovoljavajući se (ona ranije nije masturbirala), čitajući erotske priče, i čitajući ostale knjige o seksualnosti u kojoj se uživa koje bi joj pomogle.
Ceo proces je bio ispunjen emocijama. Na kraju se osetila veoma smireno i veoma jasno.
U Geštaltu, koristimo termin 'organizmična samoregulacija' - u suštini, osoba zna šta joj zapravo treba, i ima prirodan proces kretanja ka tome. Problem je što stari obrasci prekidaju ovo kretanje, staju na put. Zato, mi pružamo podršku na ključnim raskrsnicama, pomažući da se ponovo uspostavi ovaj prirodni organizmički tok. Elis je bila spremna za promenu u svom životu, i jedino što joj je bilo potrebno je malo pomoći da nađe način kako da se kreće u tom smeru. Putokazi su bili tu, i njene snage takođe. Samo joj je trebala podrška celovitog Geštalta - kretanje od želje i namere ka akciji i zadovoljstvu.