Tilda je imala problem sa ljubomorom. Nije delovalo da je imala teško detinjstvo. Njeni roditelji su je podržavali, kao i njeni deke i bake. Pronalazila je svoj životni put, bila je kreativna i energična.
Ali, kada su u pitanju veze, njena ljubomora je predstavljala problem. Opisala je ljubomoru kao hladnu, i bes koji je prati kao vruć. To je imalo nekog smisla. Tilda je opisala da hladno i toplo dolaze kao eksplozije.
Rekla je da u stomaku oseća posude za led.
U Geštaltu, ovo nazivamo retrofleksijom - usmeravanje energije ka unutra, koja želi da izađe napolje.
Pozvao sam je da pošalje hladni talas i usmeri ga ka svom partneru - ona je ovo implicitno radila, te je ovo predstavljalo posedovanje svoje akcije.
Rekla je da ne oseća kontrolu, to je moralo da izađe, jer se osećala užasno, ali istovremeno nije želela da odbaci svog partnera.
Tražio sam joj da zamisli da on stoji u pustinji, veoma vrelom mestu, i da svoju ledeno hladnu energiju pošalje tamo. Mogla je da oseti da se led topi.
Ovo je približilo njene polarnosti - tople i hladne talase.
Počela je da oseća bol u grudima. Ovo je bio dobar znak, jer to se nalazi ispod ljubomore i besa. Rekao sam joj da ostane sa tim osećanjem. Govorila je o svojoj zbunjenosti - o tome da joj je on drag ali ipak želi da ga povredi.
Rekao sam joj da ga zamisli ispred sebe, i da kaže sve to - Drag si mi i želim da te povredim. I da ostane u kontaktu sa svojim bolom dok izgovara to.
Počela je da jeca. Ovo je bilo autentično osećanje ispod vrelog bole i ledene ljubomore. Nakon nekog vremena, osetila se smirenije, i bila je u stanju da doradi svoju rečenicu upućenu njemu - Kada nemam tvoju punu pažnju, to je veoma bolno za mene.
Ovo je otvorilo dublju temu, koja je u vezi sa temom diferencijacije - sposobnosti da budeš ono što jesi u potpunosti, ali i blizak sa drugima. Kada ljudi iskuse fuziju, ili 'konfluenciju' u geštaltističkim terminima, teško im je da imaju osećaj sebe kao odvojene osobe od drugog. Potrebna im je potvrda za svoj osećaj sebe.
Naravno, svima treba malo toga u vezi. Ali kada ta potreba postane 'mora' tada gubimo svoje nezavisno postojanje i, u suštini, namećemo 'treba da' drugoj osobi.
Klasično, Geštalt bi jednostavno konfrontirao klijenta sa njegovom odgovornošću da u potpunosti bude ono što jeste. U savremenom Geštaltu, mi smo voljni da odgovorimo na roditeljski način ponekad, dajući potvrdu koja je osobi možda nedsotajala i za kojom još uvek čezne. Ovo se radi, ne u smislu regresije, već u sada i ovde, tako da postaje iskustvo koje može biti integrisano u osobu, u sadašnjosti.
Ali, kada su u pitanju veze, njena ljubomora je predstavljala problem. Opisala je ljubomoru kao hladnu, i bes koji je prati kao vruć. To je imalo nekog smisla. Tilda je opisala da hladno i toplo dolaze kao eksplozije.
Rekla je da u stomaku oseća posude za led.
U Geštaltu, ovo nazivamo retrofleksijom - usmeravanje energije ka unutra, koja želi da izađe napolje.
Pozvao sam je da pošalje hladni talas i usmeri ga ka svom partneru - ona je ovo implicitno radila, te je ovo predstavljalo posedovanje svoje akcije.
Rekla je da ne oseća kontrolu, to je moralo da izađe, jer se osećala užasno, ali istovremeno nije želela da odbaci svog partnera.
Tražio sam joj da zamisli da on stoji u pustinji, veoma vrelom mestu, i da svoju ledeno hladnu energiju pošalje tamo. Mogla je da oseti da se led topi.
Ovo je približilo njene polarnosti - tople i hladne talase.
Počela je da oseća bol u grudima. Ovo je bio dobar znak, jer to se nalazi ispod ljubomore i besa. Rekao sam joj da ostane sa tim osećanjem. Govorila je o svojoj zbunjenosti - o tome da joj je on drag ali ipak želi da ga povredi.
Rekao sam joj da ga zamisli ispred sebe, i da kaže sve to - Drag si mi i želim da te povredim. I da ostane u kontaktu sa svojim bolom dok izgovara to.
Počela je da jeca. Ovo je bilo autentično osećanje ispod vrelog bole i ledene ljubomore. Nakon nekog vremena, osetila se smirenije, i bila je u stanju da doradi svoju rečenicu upućenu njemu - Kada nemam tvoju punu pažnju, to je veoma bolno za mene.
Ovo je otvorilo dublju temu, koja je u vezi sa temom diferencijacije - sposobnosti da budeš ono što jesi u potpunosti, ali i blizak sa drugima. Kada ljudi iskuse fuziju, ili 'konfluenciju' u geštaltističkim terminima, teško im je da imaju osećaj sebe kao odvojene osobe od drugog. Potrebna im je potvrda za svoj osećaj sebe.
Naravno, svima treba malo toga u vezi. Ali kada ta potreba postane 'mora' tada gubimo svoje nezavisno postojanje i, u suštini, namećemo 'treba da' drugoj osobi.
Klasično, Geštalt bi jednostavno konfrontirao klijenta sa njegovom odgovornošću da u potpunosti bude ono što jeste. U savremenom Geštaltu, mi smo voljni da odgovorimo na roditeljski način ponekad, dajući potvrdu koja je osobi možda nedsotajala i za kojom još uvek čezne. Ovo se radi, ne u smislu regresije, već u sada i ovde, tako da postaje iskustvo koje može biti integrisano u osobu, u sadašnjosti.
Нема коментара:
Постави коментар