Ipak, osećao se teško i opterećeno i pitao se da li je njegova moralna iskrenost zapravo dobra stvar ili njegov posao neće uspeti na kraju, jer on nije bio voljan da upotrebljuje nepoštene trikove kojim se njegovi konkurenti služe (kao industrijsko špijuniranje).
Prvo sam tražio da prepozna prednosti u njegvom načinu postojanja na svetu, ali to ga nije mnogo pomerilo. Bio je zabrinut da mu u stvarnom svetu to neće koristiti, ali u isto vreme je želeo da ostane veran svojim strogim moralnim okvirima.
Zato sam ga zamolio da identifikuje dva polariteta – lik iz istorije koji predstavlja moralno ispravnog čoveka, a zatim nekoga ko predstavlja like kod koga „sve prolazi".
Izabrao je ova dva, pa sam ga pitao da stane u cipele oba lika i da vodi dijalog između njih. Ovo mu je bilo izuzetno teško i stalno je želeo da izađe iz uloge. Pitao je „mogu li jednostavno da ujedinim oba"? Ali do integracije ne dolazi tako lako...
Kada je u ulozi moralno ispravnog, rekao je da je prati duboku i dugu tradiciju toga što je Kinez, dok druga uloga ugrožava te vrednosti.
Bilo je jasno – stepen značaja koji pridaje u čast tradicije, dubokoj etici Kineske kulture.
Predložio sam mu da izađe iz obe uloge, zavali se u svoju stolicu i da priča sa svakom stranom. Priznao je tradiciju, a onda je takođe priznao da možda može da nauči nešto korisno od obe strane.
Ovo je bio veliki korak za njega.
Predložio sam da je bio u poziciji Emporera, da ima dva savetnika umesto jednog, i da je na kraju to bila njegova odluka.
Osećao se mnogo bolje kada je ovo čuo i mogao je da prepozna vrednost „novog" savetnika.
Pomenuo je da je postojala dimenzija ovoga u njegovom privatnom životu, gde je uzimao stvari za ozbiljno i da se nikada nije osećao kao da ima odmor.
Dakle, identifikovali smo još dva savetnika, jednog koji ga je podsećao na njegove dužnosti i drugog koji bio onaj koji ne odaje poštovanje, neodgovoran i orijentisan na zabavu.
Ponovo je osetio olakšanje što ima dva savetnika, ali je u mogućnosti da donese konačnu odluku. Rekao sam mu da identifikuje stvarnu osobu u ulozi koja je za zabavu, gde je on pomenuo svog rođaka. On je ranije video rođaka u negativnom svetlu, ali je sada mogao da ga vidi pozitivnije, i da razmotri da provodi neko vreme sa njim.
Koristili smo Geštalt orijentaciju prema polaritetima, koja potvrđuje da se za bilo koji kvalitet podrazumeva jedan suprotan. Preterana identifikacija sa jednom stranom dovodi do razdvajanja. Geštalt proces je orijentisan prema integraciji, koja se mora dogoditi kroz stvaran proces, u potpunosti u kontaktu sa obe strane, a ne samo prema intelektualnom razumevanju.
On nije bio podložan uobičajenom obliku eksperimenta (direktnom dijalogu), tako da uvek treba da budemo spremni da budemo fleksibilni u redizajniranju eksperimenta na licu mesta, kao odgovor na želje klijenta i povratne informacije.
Нема коментара:
Постави коментар