Džejn je prolazila kroz proces suočanja sa 'agresivnošću' – jaka energija kao što je ljutnja ili bes, i uvodeći ih u vezu na taktičan način. U Geštaltu agresiju posmatramo kao korisnu silu, potrebnu za razbijanje povučenosti, ili 'treba'.
Džejn je stalno plakala. Kada je pitam šta oseća, kaže ljutnju.
To nije uobičajeno za žene, koje su naučene da nije ok da budu ljute, pa zato plaču, što je prihvaćenije. Ipak to crpi njihovu snagu, i u suštini nije autentično izražavanje. Podržao sam je da bude više u sopstvenom telu. Da diše u svoj stomak, i onda produži osećaj u noge. Snaga se pokretala uz njeno telo – od njene ljutnje, u njene oči i suze. Hteo sam da je prizemljim, da pokrenem tu snagu kroz nju u zemlju.
Tražio sam od nje da udari nogom. Isprva se osećala sleđeno, i nije mogla da to uradi. Ostao sam uz nju, radeći na njenom disanju, podržavajući je, pokazivajući joj da je dopušteno da otvoreno pokaže ljutnju. Ova vrsta eksplicitnog davanja dopuštenja je jedna uloga koju može terapeut da ispuni, koristeći autoritet da podrži autentično izražavanje.
Kako sam joj pomogao da se prizemlji, pitao sam je opet da počne da udara nogom. Našla je to teškim isprva, ali je onda nežno to uradila. Pitao sam je da se veže sa svojom ljutnjom, i da dopusti da to poteče ka njenim nogama, ka stopalima.
Povećavajući jačinu udarca, podržao sam je da otelotvori svoju agresiju. Onda smo tome dodali i zvuk. Okrenuo sam se licem njoj, i spario jačinu udarca i jačinu njenog glasa, tako da je mogla da oseti da je pronašla izvor svoje agresije.
Ovo je Geštalt eksperiment – kretanje od 'priče o' problemu, ka ispitivanju ivica nepoznatog ponašanja koje proširuje izbore i sposobnosti. U ovom procesu je potrebno dosta podrške, i eksperiment mora da proistekne iz samog korena problema.
Džejn je stalno plakala. Kada je pitam šta oseća, kaže ljutnju.
To nije uobičajeno za žene, koje su naučene da nije ok da budu ljute, pa zato plaču, što je prihvaćenije. Ipak to crpi njihovu snagu, i u suštini nije autentično izražavanje. Podržao sam je da bude više u sopstvenom telu. Da diše u svoj stomak, i onda produži osećaj u noge. Snaga se pokretala uz njeno telo – od njene ljutnje, u njene oči i suze. Hteo sam da je prizemljim, da pokrenem tu snagu kroz nju u zemlju.
Tražio sam od nje da udari nogom. Isprva se osećala sleđeno, i nije mogla da to uradi. Ostao sam uz nju, radeći na njenom disanju, podržavajući je, pokazivajući joj da je dopušteno da otvoreno pokaže ljutnju. Ova vrsta eksplicitnog davanja dopuštenja je jedna uloga koju može terapeut da ispuni, koristeći autoritet da podrži autentično izražavanje.
Kako sam joj pomogao da se prizemlji, pitao sam je opet da počne da udara nogom. Našla je to teškim isprva, ali je onda nežno to uradila. Pitao sam je da se veže sa svojom ljutnjom, i da dopusti da to poteče ka njenim nogama, ka stopalima.
Povećavajući jačinu udarca, podržao sam je da otelotvori svoju agresiju. Onda smo tome dodali i zvuk. Okrenuo sam se licem njoj, i spario jačinu udarca i jačinu njenog glasa, tako da je mogla da oseti da je pronašla izvor svoje agresije.
Ovo je Geštalt eksperiment – kretanje od 'priče o' problemu, ka ispitivanju ivica nepoznatog ponašanja koje proširuje izbore i sposobnosti. U ovom procesu je potrebno dosta podrške, i eksperiment mora da proistekne iz samog korena problema.
Нема коментара:
Постави коментар