Case #84 - Pomoć u stvaranju prijateljstva

Lili je bila bistra i vesela, na sopstveni način. Sviđala mi se njena živost, druželjubivost. Ona je unela neku svetlost u sobu. Pružio sam joj svoj utisak o tome. Kako sam osećao laku povezanost, kako sam cenio to da se pružila toj povezanosti, i kako zbog sličnosti, teško da mogu da nađem nešto što bih kritikovao.
Rekla je da dobija dosta pozitivnih utisaka od drugih vezanih za istu stvar. Ali neki ljudi su mislili da je folirant, i da je ustvari krila druge stvari.
Sad, to može da bude tačno, ali mi nije izgledalo tako. Pitao sam je da imenuje stvari koje sakriva, kao ljutnina, ili pakost. Nije mogla. Nisam želeo da vršim pritisak. Možda je bila iskreno srećna osoba.
Pitao sam je koliko godina ima – 38; i nije udata. Iskomentarisao sam kako je to vrlo čudno – divna žena kao ona, da nije mogla da nađe partnera. Nije mogla da objasni to, osim sto je rekla da nije osetila dublju povezanost koju je trebala da oseća da bi imala vezu sa muškarcem. Kako sam sumnjao, nije falilo udvarača.
Otkrila je da je imala samo nekoliko prijatelja. Opet, to mi je bilo jako čudno.
Podelila je da je postojala velika razlika u godinama između nje i starijih rođaka, pa se i nije igrala sa njima. Selo u koje je išla u školu nije imalo nijedno dete njenih godina, i dugo vremena tokom školovanja nije imala pravog druga za igru.
To je razjasnilo stvari – nikad nije naučila da se socijalizuje. Pored njenog srećnog ponašanja, ona nekako nije znala da stvori prijatelje. Ipak, to mi je još uvek izgledalo čudno, pa sam je pitao da izabere 5 ljudi u sobi sa kojima bi da istraži prijateljstvo.
Veoma joj je bilo teško da izabere. To je zato što nije bila sigurna da li je tu postojala prirodna povezanost. Izgledalo je, kao pri traženju partnera, da oseća da treba da bude neka vrsta prirodne hemije.
Rekao sam joj da mora da ona radi na stvaranju povezanosti. Izgledala je veoma pasivno po tom pitanju, ili u najmanju ruku, nije znala kako to da uradi.
Prva osoba koju je izabrala sam zamolio da istupi, i ona je trebala da ima konverzaciju sa tom osobom. Nije znala kako da započne. Pomogao sam joj – da im kaže da bi htela da bude njihov prijatelj, i da je interesuje da ih bolje upozna.
Kako je počela da priča sa njima, primetio sam da ih je osuđivala u vezi sa mnogo stvari. Iako je to moglo da bude povezujuće da je u pitanju bila samo jedna osuda, i da su diskutovali o tome, ali ona nije znala kad je dosta.
Otkrila je takođe da ima nekakav glas u glavi koji joj je govorio da verovatno neće da dogura daleko. Nazvao sam ga saboter, stavio jastuk pored nje, i pitao je da se odvoji od njega, kako bi bez prekidanja mogla da nastavi proces.
Postalo je jasno da zapravo nije imala mnogo društvenih sposobnosti. Pomogao sam joj da razvije konverzaciju, vodeći je kako da se pronađe sa drugom osobom.
Ovo je bio primer gde joj je bila potrebna praktična pomoć – moglo bi se reći trening. Postojale su mnoge terapeutske teme koje smo mogli da obradimo vremenom. Ali trenutno joj je trebala vrsta podrške koja je uključivala učenje osnovnih veština koje nije mogla da razvije u detinjstvu, i nikad nije mogla da radi na njima. Dublji problemi su mogli da se kasnije istraže – čak i istraživanje sabotera je moglo da sačeka. Bilo joj je odmah potrebno novo iskustvo, i sposobnost da se poveže uspešno, što je eksperiment i pružio.
Geštalt je orijentisan prema otelotvorenju svesnosti, i sprovodi se na način koji nije struktuiran. Ali nije samo zasnovano na uvidu. Postoji vreme i mesto za eksperiment – za probu nečeg drugačijeg.  Cilj je dvostruk – da poveća svesnost, i da uključi učenje iz iskustva. Tajming je važan – prevremen početak eksperimenta znači da će klijent da propusti osnovu veze, i neće moći da prenese energiju na figuru sa kojom treba da se radi. Ali previše priče može da smanji energiju u seansi, i eksperiment donosi osveženje.
Takođe to mi dopušta da posmatram osobu 'u akciji', a ne da njihove uvide. To dopušta bolje shvatanje toga ko su i kako raditi sa njima.