Case #121 - Okrivljavanje partnera

Seli je priznala da je kučka. Često je kritikovala svog supruga. Bilo je mnogo stvari u vezi sa njim koje su nju činile besnom. Njegov nedostatak odgovornosti sa novcem i njegov izostanak motivisanosti za karijeru su bile neke od tih stvari.
Sali bi brzo dostigla svoja ograničenja u razgovorima, eksplodirajući na njega. Mrzela je repetitivnu prirodu ovih situacija. On bi ponudio nešto što je ona smatrala njegovim bezvrednim izgovorima, i osećala se kao da ga gura, umesto da on sam bude motivisan.
On se njoj činio kao prilično nesposoban i nije poštovao ograničenja u trošenju ili druge dogovore koje su napravili. Očigledno je bio pasivno agresivan i nije poštovao granice.
Međutim, ona je bila klijent i trebalo je da radim sa njom.
Često kada radimo sa jednom osobom u braku, ona će doneti dugačak spisak žalbi. One su validne, kao i njihova osećanja u vezi sa problemima.
Međutim, ono što je bitno, i ono na šta fokusiram klijenta, je gde je njihova odgovornost. Vratim je njima, onome šta oni treba da čine drugačije. Oni su često toliko fokusirani na mane druge osobe da svoje mane vide kao sekundarne. Sav njihov trud je usmeren ka menjanju partnera.
U Selinom slučaju, vraćanje njoj otkrilo je brojne stvari.
Prvo, njene eksplozije su bile veoma emotivno nasilne, i doprinosile su atmosferi otuđivanja.
Drugo, kada ne bi eksplodirala, ona bi izbegavala. Kada je imala čvrst stav o nečemu, ona bi ili previše plakala pa ne bi mogla da govori, ili bi zaustavila sebe i ne bi izgovorila ništa da se ne bi rasplakala. Na ovaj način, onemogućila bi razgovor o bitnim stvarima i zamrznula bi emocije. Ovo je rezultiralo izolovanjem njega, nereagovanjem na njegove emocije, recimo.
Ovo su bile važne teme za rad i činile su njen deo negativne dinamike.
Važno je ne uplesti se u priče koje ljudi govore o svojim brakovima i partnerima. Važna informacija je šta oni rade da doprinesu dinamici.
Ovo je geštaltističko naglašavanje odgovornosti; potreban je veoma jak fokus na ovo od strane terapeuta da bi se odgovornost vratila klijentu.
U njenom slučaju, počeli smo sa njenim odgovorom njemu kada joj je on prišao na topao i prijateljski način. Ona bi se povukla. U ovome je bila njena ogorčenost, kao i njeno osećanje neutemeljenosti - nije mogla da upravlja osećanjima koja su se pojavila, ni pozitivnim ni negativnim, i da se osloni na sebe.
Kod parova, veoma je važno raditi sa nečim što se zove diferencijacija - kapacitetom da se u potpunosti bude ono što jesi i istovremeno da se bude blizak sa drugim. Geštalt obraća pažnju na granice i ovo potpomaže tome.
U ovom slučaju, ona nije bila u stanju da zatvori ali da istovremeno bude u kontaktu sa sobom i svojim osećanjima.
Predložio sam eksperiment. Ja bih glumio njenog supruga a ona bi jednostavno trebalo da ostane utemeljena u svojim osećanjima. Trražio sam joj posebnu frazu koju je koristila kada je prijateljski nastrojena. Ponovio sam joj to i podržao je da ostane prisutna, da diše i zatim da govori o svojim osećanjima.
Ovo je bio bazičan rad, ali ipak ovo je često vrsta podrške koja je potrebna ljudima u njihovim vezama. Otelotvoren eksperiment je važan a ne samo razgovor o tome. Geštaltistička 'sigirna neizvesnost' nam omogućava da uvedemo tešku i provokativnu situaciju, ali da uvedemo dosta podrške u nju da bi nešto drugačije moglo da se dogodi.
Rezultat ovoga, nakon izvesnog broja seansi, bio je da je Seli naučila da se osloni na sebe. Uzela je podršku sa seansi i mogla je da počne da podržava sebe u ovim situacijama, da jednostavno ostane sa sobom. Pre nego što bi naučila da komunicira o tome šta se dešava za nju, prvo je bilo potrebno doći do prve baze.
U Geštaltu smo zadovoljni da radimo veoma sporo, jer se u sporom radu, sa dosta podrške, integracija događa. Konfrontiranje nekoga sa njihovom odgovornošću je samo po sebi previše grubo. Ono što je neophodno je pružiti podršku koju nemaju da bi oni zaista mogli da krenu ka odgovornosti i diferencijaciji.