Case #50 - Priča u jastuk: o podršci

Mark je pokrenuo brojne probleme, ali nijedan nije izgledao kao da ima stisak nad njim. Njegova poslovna situacija je prolazna – pre je radio sa svojim ocem, ali je napustio taj posao. Imao je nekoliko aktivnosti vezanih za posao, ali nijedna nije donosila dovoljno novca. Bio je oženjen tri godina, i spreman za bebu. Imao je razne komentare i opažanja – njegov tečni glas na primer.
Ništa nije shvaćeno kao 'problem'. Pitao sam ga o njegovom braku. Rekao je da je dobro, da je srećan.
Dok je to bio, uglavnom, dobar pokazatelj, bio sam zainteresovan od čega se ta sreća sastoji – detalji. U Geštaltu nas uvek interesuje kretanje od generalizacije ka specifičnostima, jer je to način da ostvarimo kontakt.
To mu je bilo teško da odgovori. Pitao sam ga o osećanjima, i opet, bilo mu je teško da bude precizniji.
Zaključio sam da nedostatak jasne figure je vezan sa teškoćom da se uskladi sa svojim osećanjima.
Predložio sam eksperiment – da ide okolo i gleda ljude u grupi, jednog po jednog, i da zapazi kako se oseća dok gleda u svaku osobu.
Počeo je da mi priča o tom iskustvu, u vrlo jasnim terminima. Bilo je očigledno da je imao mogućnost da identifikuje iskustvo u vezi, ali moguće da je trebao ohrabrenje i podršku okoline – nešto što mi je potvrdio.
Rekao sam mu kako da govori: 'Kad gledam u tebe, osećam _____'.
Ovo zvuči jednostavno, ali je važno da se počne od mesta koje je izvodljivo, i na osnovu njegovog osećaja težine da se identifikuju njegova osećanja, ovo se činilo kao dobro mesto za početak. Ono što sam uradio je da sam se udaljio za korak od njega i opisao njegovo poimanje dtrugih, i dao im to direktno. U Geštaltu uvek se pomeramo u smeru veza.
Pokušao je to sa nekoliko ljudi, i svaki put je bio vrlo jasno artikulisan.
Opet, to je pokazalo da mu je potrebna podržavajuća okolina u kojoj to može da uradi.
Sledeće, izvadio sam jastuk, koji je oponašao njegovu ženu, i rekao mu da joj priča, na sličan način: 'kad vidim ____ u tebi, osećam ____'.
Ovo je radio neko vreme, sa jasnom artikulacijom. Prepoznao sam to, ohrabrio ga, i primetio da on sigurno ima kapacitet da identifikuje svoja osećanja i da priča o njima.
Mislio sam da mu samo treba dosta vežbe, u nepretećoj okolini. Složio se sa mnom.
Istakao sam da je podrška ključan problem, i rekao mu da opet 'priča sa jastukom' – prvo sa svojom ženom, a onda sa svojim ocem – govoreći im. ' kada uradiš ___, osećam ___, i želeo bih ___ podršku od tebe'.
Ovo mu je mnogo značilo, razjašnjavajući mnoge detalje, i izjavio je da se na kraju osećao vrlo smireno.
Ovo je bio dobar primer veoma bihevijoristički orijentisanog eksperimenta, koji je uključivao osećanja, kontakt, autentičnost, i podršku. Ovo su glavni elementi sa kojima radimo u Geštaltu, i sesija kao ova može biti vrlo značajna kao nešto što skoro liči na proces treninga.
Gde je to prigodno, ovaj aspekt se uklapa u Geštalt pristup. Glavna stvar nije formula, i primenjuje se na određenu osobu, sa procesom koji je potreban u određeno vreme.