Case #54 - Spajanje đavola i Boga zajedno

Anđelika je bila doktor, iako je nedavno promenila profesiju. Imala je dete, i čeznula je za još jednim, ali je isto tako bila uplašena da ima još jedno dete. Rekla je, posle našeg kontakta, da je vrlo zabrinuta kako je ja vidim. Rekao sam joj šta sam zapravo posmatrao, da kreiram nekakvu osnovu za povezanost...uključujući i prelepu narukvicu koju je imala, od njenog muža.
Bila je ginekolog, i kao deo svog posla obavljala je abortuse. Tada nije ništa osećala prilikom intervencije, to je bio samo posao. Ali onda, nije osećala radost kada je pomagala pri porođaju – to je takođe bio deo posla.
Godinama kasnije, počela je sa terapijom, i došla u kontakt sa svojim osećanjima. To je uključivalo i bol pri izvršavanju abortusa. To nema ništa sa ideologijom ili ubeđenjem – to je povezano sa emotivnim uticajem prilikom abortiranja beba dugim preko decenije.
U skorije vreme imala je pobačaje i to je posmatrala kao vrstu kazne. Rekla je da oseća glavobolje, ali je ostatak njenog tela bio neosetljiv. Bilo je jako intenzivno dok je pričala o tome, plakala je. Predložio sam pauzu. Kada je prisutno mnogo emocija koje treba da se prihvate, osoba se odseče. Zato samo prodor u terapiju nije uvek dobro rešenje. Pauza je donela mogućnost da se odmaknemo nazad, i ja sam napravio kontakt za povezanost, govoreći kako ja to vidim – osećam veliku saosećajnost sa njim, i nemam negativne osude. To ju je malo smirilo.
Pitao sam šta oseća u svojoj materici. Rekla je – crnilo. Opet, intenzitet je bio mnogo za nju. Povlačila se u sebe. Pitao sam je da napravi kontakt očima – drugačije je bila potpuno zatvorena. Rekao sam joj da me je narukvica ponela da mislim da je višebojna – narukvica se sastojala od crnih perli, ali i kristala, i takođe od pink oblika. Rekao sam da je pink boja slična boji njene materice – kao doktor znala je da je to istina. Radeći to, prizemljio sam je više nego njena 'crna' projekcija i doveo do osećanja života, i krvi.
Dok smo pričali, stezala je pesnice, kad sam to istakao – postavili smo svesnost u ključnim tačkama izražavanja energije, dovodeći ih bliže površini.
Rekla je da oseća ljutnju. To se desilo više puta tokom našeg razgovora. To je ono što u Geštaltu zovemo 'figura u nastajanju', nešto paralelno sa trenutnim problemom. Na to se može fokusirati ili preuveličati.
Rekla je da se oseća kao da je na tamnom mestu i da želi da izađe.
Ljutnja je znak  dinamičke energije koja joj treba da napravi promenu. Ali samo sugerisanje kao što je udaranje jastuka nije nužno ono što klijentu treba.
Pitao sam je na koga je ljuta – na sebe, rekla je.
Pitao sam je šta bi rekla sebi. Kazala je da se oseća kao đavo, i nastavila je da sebi govori kako je loša osoba, i kako ne zaslužuje da ima više dece.
Ponovo, predložio sam pauzu – ovo je bilo veoma bolno.
Upitao sam je da li ima neka duhovna ubeđenja. Odgovor je, ne.
Istakao sam da ako veruje u đavola, negde mora biti i Bog. Tražio sam neku vrstu spasa na tom đavolskom mestu. Istakao sam prirodu polariteta – deo Geštalta orijentisan ka svetosti.
Složila se. Pa sam upitao nju da izabere dva objekta koja predstavljaju đavola i boga.
Držala se đavola, ali onda ga je smestila među simbol boga. Rekla je da je bog zaspao i da želi da ga probudi. Udarala je o pod, ali je nastavilo da se prevrće. Htela je da stane samo po sebi. Onda sam se ja pojavio kao 'božanska sila' i postavio ga uspravno.
Pozvao sam je da bude predusretljiva prema figuri boga. Odjednom se umorila. Predložio sam kratak san. Kako se nagla ka meni, sugerisao sam da kad se probudi, moći će da oseti životnu silu u svojoj materici.
Odmarala se par minuta, onda je otvorila oči. Stvarno je bila u stanju da primi blagoslov života od simbola boga. Osetila je toplinu u svom telu i dobar osećaj u materici. Onda je postavila 'đavola' iza 'boga'... savršen simbol integracije. Potvrdila je da je u đavolskoj sili određena snaga koju bi mogla da koristi.
U Geštaltu uvek želimo da otelotvorimo apstraktne stvari, u ovom slučaju to je bio polaritet. Trebala joj je prava vrsta podrške, i tada je mogla da dostigne cilj – integraciju.

Case #53 - Previše pića ili previše davanja?

Tom je pio, previše, prečesto. To je radio dugo godina. Nekad je prestajao, nekad je počinjao ponovo.
Abi nije bila srećna, i postala je jasna oko toga da se stvari moraju promeniti. Problem je u tome što su se promenile – prestao je piti, bili su bolje neko vreme, onda nekako cela stvar je počinjala ponovo.
Abi je htela dobru vezu. Želela je povezanost, komunikativnost, iskrenost. Bili su zajedno dugo vremena, i ona nije htela samo da tek tako odbaci vezu. Zamerke nisu pomogle, ali ni praćenje obrasca. Abi je bila vrlo frustrirana. Tom nije mogao da ispuni promene koje je ona želela.
Nije bilo sumnje, Tom je imao problem sa alkoholom. Bilo je jasno da nije imao kontrolu nad time i da su njegovi napori da zaustavi to bili delotvorni vrlo kratko – ponekad 6 meseci i onda bi opet nastavio ispočetka.
Abi je delovala kao da radi sve što je mogla. Postavila se jasno. Postavila je granice. Dolazila je na terapiju zbog pomoći.
Sa perspektive polja, zavisnost nije nešto 'u' osobi, već nešto 'u' porodici ili vezi. To održava više od jedne osobe, iako u ovom slučaju, Abi je pokušavala sve što je mogla da spreči situaciju. Njeno učešće joj nije bilo jasno – izgledalo je kao da ne želi ništa više od veze bez zavisnosti.
Abi je imala oca koji je bio kontrolišuć, koji nije cenio druge, čak i zao. Njena potreba za negovanjem, da bude saslušana nije ispunjena. Naučila je da bude devojka od pomoći, kao pokušaj da dobije neku vrstu priznanja.
Ovo u Geštaltu zovemo 'kreativno prilagođavanje'. To je tada imalo smisla, ali sad, kao odrasla osoba, Abi nalazi da je sve više i više u škripcu – kreativno prilagođavanje joj više ne pomaže.
Identifikovala je to kao razlog što traži nekog da neguje – briga o drugima i njihovim potrebama. I to je ono što je ona radila sa Tomom.
Kako smo istraživali ovo, Abi je postala svesna da je njena zelja da pomogne sadržala nekakvo davanje poklona. Ako je davala ostalima, muškarcima, onda je bila potrebna, poželjna, i zato je istupala.
Ključno je bilo kad smo identifikovali da njena želja da pomogne bila i način manipulacije: 'Ako ti donesem nešto, trebaćeš me i nećeš me ostaviti'.
Ono što je važno je prekretnica – Abi je sad mogla da vidi jasnije ne samo Tomovo zavisno ponašanje, već i njenu ponavljajuću manipulaciju – daje da bi dobila, ili kako to zovemo u Geštaltu, 'profleksija'.
Ovo je primer koji zovemo iskrivljene granice – izgleda kao da se nešto daje, ali ustvari ispod toga leži motiv, pa je aspekt davanja uslovan, a ne bezuslovan.
Ovo saznanje je bilo dramatično za nju – mogla je da vidi ne samo poznate šablone njegovog pića, već drugi šablon pored toga – njeno manipulativno davanje.
U Geštaltu radimo sa svesnosti, ali to nije samo 'ovde i sada', to uključuje svesnost našeg polja, sa svim složenim slojevima, i specijalno sa našim skrivenim šablonima ponašanja.
Isticanjem toga kreiramo mogućnost ovladavanja tim ponašanjem – šta god je njegova prednost – i tako 'preuzimamo odgovornost' u Geštalt terminima. To je oslobađanje. Da vidimo sopstvenu manipulativnost daje nam opcije, dok uviđanje samo tuđih loših situacija/zavisnog ponašanja,ostavlja samo reakciju.

Case #52 - Devojke za žurke

Martin je imao nekoliko velikih veza u svom životu. Sa 50 godina je bio u vrlo ozbiljnoj vezi, ali bez dece.
Uvek su ga privlačile 'devojke sa žurki'. Na kraju, uprkos napornom radu na vezama, shvatio je da nije u stanju da ih sačuva, sve do sadašnje veze.
Sad je vrlo srećan...iako njegova partnerka voli da pije i da se zabavlja. Dok je uživao u tome, ponekad je mislio da je malo prekomerno, i da često hoće da napusti okupljanje pre nego što i ona to pomisli.
Zato je počeo da pije više nego što je želeo.
Kad dođe do alkohola, i obrazaca u vezi, dobro je pogledati širu sliku. Ono što zovemo polje u Geštaltu. Porodična konstelacija ovo stalno koristi, ali ima više načina da se priđe toj dimenziji. U individualnoj terapiji, postoje mesta gde su snažni pokazatelji da je potrebno obratiti pažnju na širi kontekst.
Pitao sam ga o njegovim roditeljima i njihovim roditeljima. Njegovi roditelji su to prihvatili jako dobro.
Majka njegovog oca, ispada da je bila vrlo avanturistički nastrojena za njeno vreme. Putovala je, i kasno se udala. Bila je popularna u društvu, ali ne i uvek prisutna kao majka. Tako da njegovo iskustvo roditeljstva dolazi više sa očeve strane, koji je bio stabilniji.
Martin nikad nije povezao ovo, ali mu je postalo jasno zašto su ga privlačile žene sa nestabilnim životom.
Zadatak je bio da pomeri to u sadašnjost. Stavio sam stolicu da predstavlja 'devojku sa žurke', i pitao ga da izrazi svoja osećanja. Ona su bila pomešana – privlačnost, ali takođe i bol, zbog istorije veza. Pitao sam ga šta se to aktivira u njemu kad sedne ispred takve vrste žena.
Postao je svestan više stvaro – njegovo uzuđenje, ljutnja, i osećaj praznine. Pitao sam ga da identifikuje gde u telu oseća to. Primetio je osećaj gušenja u grudima.
Rekao je da je to tačno ono što je osećao kada je njegova partnerka počela da previpe pije – vrsta panike ili straha. Obično u tom momentu ili joj zameri, ili ne kaže ništa i bude ogorčen.
Pitao sam ga da zadrži to osećanje i da joj kaže nešto, sedeći u stolici.
Ovo mu je bilo jako teško – osećao je neprijatnost, i pričao o tome.
Pitao sam ga da se zameni, da sedne u stolicu, i da odgovara kao da je on svoj partner. U toj poziciji osećao se buntovno, nije hteo da mu se govori šta da radi, rekavši 'ako ti je stalo do mene, dao bi mi slobodu, pre nego da pokušavaš da me kontrolišeš.'
Ovo je Martinu bilo donekle poznato – ranije je čuo da govori takve stvari.
Pitao sam ga da dođe da sedne pored mene, i pitao sam ga o delu koji je bio buntovan. U Geštaltu zainteresovani smo u polaritete, i specijalno one kojih se odričemo, često povezanih sa našim partnerom.
Pitao sam ga, ako bi imao potpunu slobodu, šta su neke stvari oko koje bi bio buntovan.
Istakao je kako na poslu trpi kontrolisanje od strane svog šefa i da nikad nije ništa rekao.
Sugerisao sam da postavi šefa u stolicu i da kaže nešto buntovno njemu. Radeći to, osetio se dosta slobodno, i kao da je uklonio pritisak sa sebe.
Ponovili smo ovo sa nekoliko drugih scenarija u njegovom životu, i svaki put je pronašao ogromno olakšanje kad je rekao nešto buntovno – on je poslovično bio 'dobar dečko'.
Osetio se jačim i moćnijim.
Ovo je bio samo jedan korak, u celoj seriji terapeutskih sesija, ali to osvetljava način na koji naša projekcija – na nekog drugog – vezuje energiju koja bi bila od pomoći za nas da nađemo ravnotežu i živahnost – što su glavni ciljevi Geštalta.