Case #52 - Devojke za žurke

Martin je imao nekoliko velikih veza u svom životu. Sa 50 godina je bio u vrlo ozbiljnoj vezi, ali bez dece.
Uvek su ga privlačile 'devojke sa žurki'. Na kraju, uprkos napornom radu na vezama, shvatio je da nije u stanju da ih sačuva, sve do sadašnje veze.
Sad je vrlo srećan...iako njegova partnerka voli da pije i da se zabavlja. Dok je uživao u tome, ponekad je mislio da je malo prekomerno, i da često hoće da napusti okupljanje pre nego što i ona to pomisli.
Zato je počeo da pije više nego što je želeo.
Kad dođe do alkohola, i obrazaca u vezi, dobro je pogledati širu sliku. Ono što zovemo polje u Geštaltu. Porodična konstelacija ovo stalno koristi, ali ima više načina da se priđe toj dimenziji. U individualnoj terapiji, postoje mesta gde su snažni pokazatelji da je potrebno obratiti pažnju na širi kontekst.
Pitao sam ga o njegovim roditeljima i njihovim roditeljima. Njegovi roditelji su to prihvatili jako dobro.
Majka njegovog oca, ispada da je bila vrlo avanturistički nastrojena za njeno vreme. Putovala je, i kasno se udala. Bila je popularna u društvu, ali ne i uvek prisutna kao majka. Tako da njegovo iskustvo roditeljstva dolazi više sa očeve strane, koji je bio stabilniji.
Martin nikad nije povezao ovo, ali mu je postalo jasno zašto su ga privlačile žene sa nestabilnim životom.
Zadatak je bio da pomeri to u sadašnjost. Stavio sam stolicu da predstavlja 'devojku sa žurke', i pitao ga da izrazi svoja osećanja. Ona su bila pomešana – privlačnost, ali takođe i bol, zbog istorije veza. Pitao sam ga šta se to aktivira u njemu kad sedne ispred takve vrste žena.
Postao je svestan više stvaro – njegovo uzuđenje, ljutnja, i osećaj praznine. Pitao sam ga da identifikuje gde u telu oseća to. Primetio je osećaj gušenja u grudima.
Rekao je da je to tačno ono što je osećao kada je njegova partnerka počela da previpe pije – vrsta panike ili straha. Obično u tom momentu ili joj zameri, ili ne kaže ništa i bude ogorčen.
Pitao sam ga da zadrži to osećanje i da joj kaže nešto, sedeći u stolici.
Ovo mu je bilo jako teško – osećao je neprijatnost, i pričao o tome.
Pitao sam ga da se zameni, da sedne u stolicu, i da odgovara kao da je on svoj partner. U toj poziciji osećao se buntovno, nije hteo da mu se govori šta da radi, rekavši 'ako ti je stalo do mene, dao bi mi slobodu, pre nego da pokušavaš da me kontrolišeš.'
Ovo je Martinu bilo donekle poznato – ranije je čuo da govori takve stvari.
Pitao sam ga da dođe da sedne pored mene, i pitao sam ga o delu koji je bio buntovan. U Geštaltu zainteresovani smo u polaritete, i specijalno one kojih se odričemo, često povezanih sa našim partnerom.
Pitao sam ga, ako bi imao potpunu slobodu, šta su neke stvari oko koje bi bio buntovan.
Istakao je kako na poslu trpi kontrolisanje od strane svog šefa i da nikad nije ništa rekao.
Sugerisao sam da postavi šefa u stolicu i da kaže nešto buntovno njemu. Radeći to, osetio se dosta slobodno, i kao da je uklonio pritisak sa sebe.
Ponovili smo ovo sa nekoliko drugih scenarija u njegovom životu, i svaki put je pronašao ogromno olakšanje kad je rekao nešto buntovno – on je poslovično bio 'dobar dečko'.
Osetio se jačim i moćnijim.
Ovo je bio samo jedan korak, u celoj seriji terapeutskih sesija, ali to osvetljava način na koji naša projekcija – na nekog drugog – vezuje energiju koja bi bila od pomoći za nas da nađemo ravnotežu i živahnost – što su glavni ciljevi Geštalta.