|
Trevor ima 33 godine,.Odrastao je u Indiji sa svojom majkom; njegova otac nije bio prisutan u njihovim đivotima. Poslat je u alternativnu školu, gde je bilo mnogo slobode za studente, ali ne I dovoljno smernica. Došao je u Australiju u svojim ranim 20im, mnogo izlazio I vesilio se, ali I radio još teže od toga. Odrastajući, njegova majka je uvek radila; retko ju je viđao, iako su živeli u istoj kući. Ona je došla u Australiju pre 5 godina I kupila kuću u kojoj on sada živi. Ona nadoknađuje izgubljeno vreme – sada provode više vremena zajedno nego dok je odrastao. Trevor je bio pametan, zgodan, osoba od poverenja ali nikako nije mogao da nađe devojku ili da održi dugoročne veze. Bilo je mnogo problema koje treba rešiti. Centralni je bio podrška protiv slobode. Trevor je odrastao uz mnogo slobode, kako u školi tako I kući, ali bez mnogo strukture ili podrške. Odlučio sam da ovo unesem na naš sastanak. Predložio sam da je igram ulogu jednog od njegovih učitelja iz škole. Prvo sam bio učitelj koji je davao mnogo slobode, I proveravao sam kako se on oseća. To mu je bilo poznato iskustvo – zadovoljstvo sopstvene slobode, ali u isto vreme osećaj izgubljenosti. Zatim sam bio učitelj koga nije imao: davao sam mu jasne strukture, dajući mu I ohrabrenje. Ovo mu je izmamilo suze na oči I njegova osnovna anskioznost se smanjila. U isto vreme, bilo mu je bilo nepoznato I na neki način je osećao bunt. Onda smo se zamenili. Ja sam glumio njega, dok je on igrao učitelja koji je postavljao strukturu I davao podršku. Ovo je bilo veoma prijatno za njega. Osećao se sigurnije. Ovo je postavilo niz tema kod kojih smo išli dublje: struktura, podrška, ohrabrenje, anksioznost I bunt. Pitao sam ga da identifikuje mesta u njegovom telu gde je osećao svako od ovih iskustava. Zatim sam ga zamolio da nacrta sliku koja sadrži svaki od ovih elemenata. Dao sam mu domaći da nacrta niz ovakvih slika. Sledeće nedelje je došao sa velikim otkrićem – nikad ranije nije bio u stanju da poveže ove odvojene oblasti – struktura je bila ograničena na posao, sloboda na njegove izlaske, a njegova želja za uvažavanjem je vodila do neke vrste manipulativnog ponašanja u vezi. Kako se nejgova svest povećavala za svaku oblast, bio je u stanju da počne da integriše ove odvojene aspekte svoje ličnosti. Kroz ovaj proces smo koristili Geštalt eksperiment da oteletvorimo I da se igramo sa različitim aspektima sebe, doneli smo iskustva iz prošlosti u sadašnjost, stvorili nova iskustva koja unapređuju svest I istražili smo ova iskustva u pogledu na telesne osećaje. Koristili smo kreativni proces umetnosti da još više produbimo svest, a terapeutski odnos da obezbedi siguran prostor da se bi sve ovo prenelo u dijalog.
 Lijen je došla kod mene zato što je imala osip na licu kojeg nije mogla da se otarasi.
Pitao sam o nekim neophodnim informacijama – njenom životu, nivou stresa, zdravlju, ishrani, vežbanju i porodici.
Bila je mlada – u ranim 20im i već je meditirala. Isprobala je mnoge zdravstvene tretmane, ali ništa nije pomoglo.
Bila je tiha osoba, rekla je da je ljudi obično nisu primećivali, osim zbog njenog osipa.
Zato sam je zamolio da zamisli da je ona osip i da opiše sebe. Rekla je stvari poput:
• Crvena sam
• Ne mogu da se sakrijem
• Osetljiva sam
• Neću da odem
• Guram ljude od sebe
• Ružna sam
• Upaljena sam
Proverio sam sa njom šta je osećala u telu kada je izgovarala ove izjave. Prijavila je da se osećala osetljivo, vruće I neprijatno.
Onda sam sa njom istraživao svaku izjavu. Rekao sam "pričaj mi o crvenom" I pomogao joj da otkrije šta crveno znači u njenom životu. Ispričala mi je o tužnom sećanju na Kinesku Novu godinu, sa mnogo crvene boje u okolini, I da se tada njen otac nije vratio kući.
Druge izjave su takođe izazvale priče. Kada je govorila o skrivanju, izrazila je kako je htela da se sakrije od svoje majke koja ju je tukla.
Pitao sam je o odgurivanju ljudi od sebe. U početku nije mogla da mi objasni – bila je veoma ljubazna osoba koja je uvek želela da uradi nešto za druge. Ali kako smo isšli dublje, postalo je očigledno da je bila "davalac" u odnosu da ne bi pustila ljude bliže sebi. Da biste prihvatili nešto od drugih potrebno je da im dozvolite da vam budu bliže.
Ono što je iziskivalo najviše energije je "odgurivanje ljudi od sebe". Tražio sam od nje da mi direktno kaže: "Želim da te odgurnem od sebe". Ovo je donelo mnogo energije, onda kada je prešla preko njene stidljivosti. Rekao sam joj da odguruje moje ruke, tako da može da otelotvori odgurivanje ljudi. U početku je to radila nesigurno, ali kasnije sve snažnije I snažnije. Sva njena energija je došla u njene ruke.
Pitao sam je šta je osećala: ljutnju. Tako da smo radili na njenom otelotvorenju besa.
Video sam je samo dva puta, ali mi se javila nakon nekog vremena da mi kaže da se njen osip većinom iščistio, I da je ona bila u stanju da bude samopouzdanija u svom životu I odnosima.
H folks.
I wanted to let you know that I will be running two workshops in Romania in May.
-------------------------------------------------------
Workshop #1
Host:
Societatea de Gestalt Terapie din Romania
Workshop subject:
A Gestalt approach to working with couples
City:
Bucharest
Contact:
gestaltro@yahoo.com
ph +40 (21) 319 69 52
-------------------------------------------------------
Workshop #2
Host:
AMURTEL Romania
Workshop subject:
Psychotherapy and spirituality
City:
Bucharest
Contact:
didi@amurtel.ro
ph +40 (744) 565 252
Lijen je došla kod mene zato što je imala osip na licu kojeg nije mogla da se otarasi. Pitao sam o nekim neophodnim informacijama – njenom životu, nivou stresa, zdravlju, ishrani, vežbanju i porodici. Bila je mlada – u ranim 20im i već je meditirala. Isprobala je mnoge zdravstvene tretmane, ali ništa nije pomoglo. Bila je tiha osoba, rekla je da je ljudi obično nisu primećivali, osim zbog njenog osipa. Zato sam je zamolio da zamisli da je ona osip i da opiše sebe. Rekla je stvari poput: • Crvena sam • Ne mogu da se sakrijem • Osetljiva sam • Neću da odem • Guram ljude od sebe • Ružna sam • Upaljena sam Proverio sam sa njom šta je osećala u telu kada je izgovarala ove izjave. Prijavila je da se osećala osetljivo, vruće I neprijatno. Onda sam sa njom istraživao svaku izjavu. Rekao sam "pričaj mi o crvenom" I pomogao joj da otkrije šta crveno znači u njenom životu. Ispričala mi je o tužnom sećanju na Kinesku Novu godinu, sa mnogo crvene boje u okolini, I da se tada njen otac nije vratio kući. Druge izjave su takođe izazvale priče. Kada je govorila o skrivanju, izrazila je kako je htela da se sakrije od svoje majke koja ju je tukla. Pitao sam je o odgurivanju ljudi od sebe. U početku nije mogla da mi objasni – bila je veoma ljubazna osoba koja je uvek želela da uradi nešto za druge. Ali kako smo isšli dublje, postalo je očigledno da je bila "davalac" u odnosu da ne bi pustila ljude bliže sebi. Da biste prihvatili nešto od drugih potrebno je da im dozvolite da vam budu bliže. Ono što je iziskivalo najviše energije je "odgurivanje ljudi od sebe". Tražio sam od nje da mi direktno kaže: "Želim da te odgurnem od sebe". Ovo je donelo mnogo energije, onda kada je prešla preko njene stidljivosti. Rekao sam joj da odguruje moje ruke, tako da može da otelotvori odgurivanje ljudi. U početku je to radila nesigurno, ali kasnije sve snažnije I snažnije. Sva njena energija je došla u njene ruke. Pitao sam je šta je osećala: ljutnju. Tako da smo radili na njenom otelotvorenju besa. Video sam je samo dva puta, ali mi se javila nakon nekog vremena da mi kaže da se njen osip većinom iščistio, I da je ona bila u stanju da bude samopouzdanija u svom životu I odnosima.
Trejsi je bila u braku 12 godina, i ima dete. Ona nije bila nesrećna u braku. Veoma dobro se slagala sa svojim partnerom, ali su oni retko imali seksualne odnose. Na početku njihove veze ona je otišla u inostranstvo na godinu dana. Tokom tog vremena, imala je veoma intenzivnu i seksualnu aferu. Pobegla je od toga, vratila se kući i udala se. Dugo joj je trebalo da pređe preko svog iskustva, ali je i dalje misli o tome. Ovo je klasičan primer kako nedovršenog posla, tako i polariteta u Geštaltu. Dok je pričala o ovome, pitao sam je šta oseća sada. Ovo je klasično Geštalt pitanje. Imala je mnogo složenih osećanja. Somatski smo išli kroz njih, koristeći vreme da prođemo kroz tugu, intenzitet i neosnovanu prirodu iskustva. Nije neophodmo da se „ide u prošlost", jer prošlost je sadašnjost i sve ono što je potrebno da se suočimo sa nedovršenom prirodom prošlosti nam je dostupno da radimo na tome, sada. Takođe smo radili na polarnosti. Na njenoj divljoj seksualnoj strani i njenoj srećno udatatoj strani. Njenim gaženjem granica i njenim konzervativnim čuvanjem od rizika. U ovom razgovoru, zadao sam joj da menja mesta dok je igrala obe strane svoje ličnosti. Takođe sam proveravao osećanja koja ima svaka strana. Svaku stranu sam pozvao da kritikuje onu drugu: „previše si divlja", „ti si previše dosadna". Nakon nekog razgovora, dve strane su se približile i ustalile na nekom srednjem terenu. Ovo se dešava prirodno, sa pravom vrstom podrške i vodi do integracije naših podela, kako ih Fric Perls naziva.
Džoana je bila klijent u svojim srednjim 50im. Imala je dosta novca i dve odrasle ćerke sa različitim muževima. Bila je razvedena i putovala je mnogo.
Džoana nije bila srećna. Osećala je nedostatak profesionalnog samopouzdanja. Osećala se neshvaćeno i nepodržano od strane prijatelja. Činilo joj se da je ono uvek davala sve drugima, ali da ljudi nisu bili zainteresovani za nju. Bila je ogorčena i zaglavljena.
Terapija sa njom nije bila jednostavna. Želela je rešenja, ali je odbacivala bilo kakav predlog. Najviše je želela empatiju i razumevanje.
Na mnogo načina, ona je želela i simpatije.
Nakon nekog vremena, osećao sam se neprijatno da jednostavno potvrđujem sve loše stvari za nju. Bila je nevoljna da prizna svoju ulogu, i kad god bih istakao da ona ima veze sa tim, stajala je u odbranu i bila ljuta na mene jer joj nisam pružao podršku.
Želela je da se veći deo svake sesije odnosi na to koliko su loše stvari bili, i kako je ona loše tretirana. Ponovo, osetio sam se neprijatno da samo sedim i slišam ovo, na neki način podržavajući njenu zaglavljenost u ovom bolnom i neproduktivnom gledištu na njen život.
Ipak, kad god bih je prekinuo, postala bi iziritirana i kritikovala me.
Ovo nije laka terapija!
Uveo sam ideju da se ono što se dešava u tom svetu takođe ogleda u našem odnosu. Da su oni momenti kada se nije osećala da je neko sluša ili podržava, ponekad bilo ono što je osećala sa mnom. I da su neke od mojih rekacija na nju slične reakcijama drugih na nju.
S vremena na vreme, bila je zainteresovana i otvorena za ovo, a u drugim prilikama je samo želela da se vrati svojim poznatim pričama.
Jednom sam uveo neke stvari na kojima sam želeo da radim sa njom, kako ne bi više toliko vremena provodio slušajući njene priče. Bila je veoma uvređena i veoma ljuta nakonn toga. Želela je da prekine terapiju.
Dakle, u relacionom smislu, ovo je primer onoga što zovemo „suza" u tkivu odnosa. Obaveza terapeuta je da „popravi" ovo, uradivši delo kojeće biti priznato i doneti ponovno priključenje.
Dakle, to je ono što sam uradio – priznao sam da se onim što sam uradio osećala isključenom, i koliko je to uznemirilo i uzburkalo ljutita osećanja. Priznao sam da sam bio nestrpljv da pođemo napred sa terapijom, i da sam se osećao zaglavljeno jednostavno slušajući njene priče. Priznao sam i da način na koji sam pokušao da unesem više živosti u terapiju nije odgovarao njoj.
Osećala je da joj ovo prija, i to je verovatno prvi put u životu da joj je neko priznao svoju ulogu u odnosu. U tom smislu, izlečenje je izašlo iz iskustva, a rezultat je da je deo nje sada jači.
Ipak, ima još mnogo toga da se uradi...
Mladić je došao sa problemima o svojoj devojci. Bio je spreman na nastavak veze, ali je ona želela distrancu, i iako je rekla da ga voli, delovalo je kao da gubi interesovanje i želi da bude što menje uključena u vezu. On se osećao frustrirano i nije osećao da može mnogo da uradi u toj situaciji. Delovalo je kao da je lopta u njenom sudu, i da pored pristiska na svoju tužbu, on nije znao šta da uradi. Ona je bila neodlučna i nejasna o tome šta želi. Zatim smo istražili ko je on bio u svemu tome. U gštalt terapiji, manje smo zainteresovani za pronalaženje rešenja a više fokusirani na povećanju svesti. Dakle, pitanje „ko si ti" u raznim situacijama je ključ. Iako se činilo da je on u poziciji gde nema mnogo izbora, prvo mesto za početak je bilo da se pronađu njegove granice. Definisanje sebe je praćeno definisanjem granica. Istražili smo pitanja kao što su - Koliki je minimalan kontakt koji je dovoljan za tebe? - Koliko si spreman da „čekaš", pre nego što nastaviš dalje? - Koje je tvoje očekivanje nivoa lične interakcije? - Šta želiš na dugoročnom planu? - Dok si u ovom periodu odvajanja, koje su granice i pravila koje važe za tebe i koje si pitao nju da ih se pridržava? Kroz identifikaciju ovih granica, bio je u stanju da vidi da nije samo u položaju „moljenja" već i da je u stanju da pronađe svoj položaj u vezi. U Geštalt terapiji, vidimo granice kao veoma važne za unapređenje dobrog, jasnog kontakta. Postoje načini na koje razumemo izobličenje granica, i identifikovanje tih načina nam pomaže da razumemo načine na koje je klijent van ravnoteže i na koje se može naći u potpunosti u vezi.
Trevor je bio u vezi sa ženom i čak ju je zaprosio. Ali on i dalje nije bio potpuno siguran da je ona bila prava za njega. Osećao se prijatnije u vezi sa svojom odlukom dok smo prolazili kroz terapiju, ali su neke sumnje ostale. Smatrao je da su njihove vrednosti usklađene, da se vole, i da bi mogi imati dobar zajednički život. Ipak, njegova sumnja ga je stalno podrivala – da li postoji neko ko bi bio bolji spoj?
Pokušavao je da prevaziđe svoju sumnju – govorio je sebi da to nije racionalno, razumno niti korisno. Pokušao je da misli o njenim pozitivnim stranama. Ali sumnja je stalno isplivavala, podrivajući njihov odnos.
U terapiji smo koristili nekoliko pristupa.
Prvo, gledali smo kontekst – to je polje Geštalt teorije orijentacije. Njegov otac je ceo život imao aferu sa drugom ženom. Dakle, Trevor je odrastao sa ovom triangulacijom. Kada je došlo do toga da se posveti braku, shvatio je da sumnja jer ustvati možda postoji „druga žena", koja bi mu „ukrala" pažnju.
Zamolio sam ga da odigra razgovor između njegovog oca i ljubavnice, a zatim da im kaže kako se ta veza odrazila na njega kao dete i kako nastavlja da ga proganja. Zatražio sam da obrati pažnju na svoja osećanja – tugu, bes – dok je govorio sa njima.
Ovaj razgovor je pomogao da završi „nedovršeni posao" sa svojom porodicom. Ukazivajući mu da obrati pažnju na svoje iskustvo u sadašnjosti, to mu je omogućilo da dobije podršku na terapiji, i da pomeri svoju energiju u telu. Nedovršeni poslovi se takođe čuvaju somatski.
Ali, bilo je još posla da se uradi. Morali smo da poradimo na poolaritetu: samopouzdanje/posvećenost i sumnja/nesigurnost. Geštalt dosta pomaže sa integracijom polariteta.
Nakon toga sam ga pozvao da uradimo još jedan Geštalt eksperiment: da zamisli da priča sa prijateljem, i kao vrsta osobe koja sumnja – to jest, da eksternalizuje i poseduje glas sumnje u svojoj glavi.
Ono što se dalje desilo je zanimljivo. Počeo je da radi suprotno – govorio je prijateljici kako ona u stvari, treba da ima više vere.
Prepoznao sam ovo i naglasio mu da on sada govori „glasom vere". To mu je dalo iskustveno priznanje drugog, alternativnog glasa.
Sada, kada čuje „glas sumnje" moći će da takođe čuje i „glas vere", koji će se suprotstaviti efektu podrivanja sumnje.
To je bio uspeh, ne samo dajući mu savete šta da radi, već kroz stvaranje okolnosti za novo iskustvo: na ovome je akcenat u Geštalt terapiji.
|
|
|
