|
Sintija se nedavno razdvojila od njenog trećeg muža. Bili su zajedno 20 godina. Želela je da radimo sa snom. Pustio sam je da ga ispriča u sadašnjosti, kao da se sada dešava. Rekla je: Spavam na kauču. On dolazi I grli me I ljubi. Govori mi da je kupio novu kuću, da je dobio jeftino, sa velikom šupom. Ima novu spavaću sobu I apartman. Hodamo ka mojoj kući I tu je dečak koji uzima veliki komad drveta I baca ga kroz prozor. Sada Džon (muž) dolazi I njegov telefon zvoni I govori mi da mora sada da razgovara nasamo, pa pomišljam da ima novu devojku. Zatim sam je pitao da odigra neku od uloga I da opiše sebe u svakoj. Prvo je bila kuća – rekla je " Ja sam nova, sjajna, dobrog kvaliteta, mnogo bolja od stare kuće. Srećna, belika, prostrana." Zatim Džon - " Srećana sam, želim kuću, čudo je kupiti je, snažna sam, imam svrhu." Onda komad drveta koji je bačen kroz prozor - " Snažna sam, jaka, moćna, stara kuća nema vrednost, moram da pokažem da je slomjena, pravim veliku buku." Zatim dečak- koji ima 13 godina u snu - " Ja sam nestašna, jaka" Zatim nova devojka - " Ja sam zainteresovana, znatiželjna" Svemu ovome je bilo potrebn omalo podučavanja, jer je Sintija stalno želela da mi kaže njenu interpretaciju šta svaki element znači. Ali u Geštaltu mi tražimo direktno iskustvo pre nego gotove osude ili asocijacije. Zato sam je zadržavao na identifikaciji svakog elementa I izražavanja njenih osećanja umesto njenih misli. Pitao sam je šta se najviše isticalo – dečak. Razigran, izvan karaktera. Zatim sam to povezao sa njenim trenutnim životom – šta bi bilo nešto što je izvan karaktera? Sitija je rekla – da ostane napolju celu noć, da ima veliki vatromet, žurku na plaži pod mesecom, a zatim spavanje na plaži. Rekla je da bi volela da povede Džona, ali "on ne voli da vidi divlju ženu u meni...tako da sam naučila da to ublažim...on ne može da podnese očekivanje on oseća da mora da bude siguran način". Objasnila je da pokušala da ga ubedi da ide sa njom na rok end rol ples mnogo godina, ali je na kraju odustala. Predložio sam da prestane da stavlja sebe na čekanje I da jednostavno ide da na časove plesa za sebe. Zatim sam je zamolio da zamilsi da govori nešto divlje Džonu, nešto van karaktera. Ja ču igrati ulogu Džona, da bi ona to mogla direktno da mi kaže. - Rekla bi mu da želi da oboje napuste svoje poslove, uzmu jahtu, plove morima, gde god bi ih struje odvele, ona bi kuvala I mogli bi da pišu poeziju zajedn. Onda sam joj rekao da mu svaki put kaže nešto jače, ovog puta, nešto izazovnije. - Rekla mu je da je umorna od njegovog uzimanja droge, da je ljuta na poslednje godine koje je protraćila, čekajući njega da uradi nešto drugačije. Nije htela da prihvati više nikakva obećanja, samo dela. Dao sam joj povratnu informaciju o ovom procesu – bila je veoma jasna, utemeljena, I po mom ne odbrambenom polažaju kao Džon (nešto što bi on obično našao teškim naravno), koliko cenim njenu direktnost. Tražio sam od nje da bude još jača, oštrija, divlja. Dala je još neke izjave o sebi I svojim granicama. Opet sam joj dao povratnu informaciju o tome. Osećala se mnogo jačom. U Geštaltu dizajniramo eksperimente da bi istražili podatke koji se javljaju. Ovde je bilo mnogo ličnosti u snu, ali smo išli sa onim što je za nju imalo najviše energije – rađenje nečega nekarakterističnog. Ovo se prenelo da bude divlja, jaka I da stavi sebe ispred svega, I pozitino I negativno. Učestvovao sam u eksperimentu igrajući njenog partnera I dajuči joj povratnu informaciju o svemu. To joj je pomoglo da bude stvarnije I takođe stvorilo osećaj sigurnosti da se isproba novi način postojanja. U Geštaltu se radi o isprbavanju nečeg drugačijeg, iz podršku, fokusirajući se na ključne probleme koji se javljaju u svesti – snovi su veoma dobri za pristup ovim problemima.
Džejn je bila izazvana deljenjem u grupi. Došla je I tresla se. Nije želel da razgovara o sadržaju, što je bilo u redu. Upravo samo radili sa energijom. Zamolio sam je da opiše svoje iskustvo. Pričala je o tome da je zamrznuta. Pitao sam je za metaforu kojom bi opisala ono što oseća. Navela je zamrznuti poklopac. Rekao sam joj da mi pokaže gde je to bilo u teli – donji stomak. Zamolio sam je da priča kao da je poklopac " ja sam zamrznuti poklopac". Uradila je ovo, I onda je pričala o načinu na koji su zatvorene "ivice". Zato sam je zamolio da mi priča o ivicama. "Ja sam ivica"...a onda je opisala druge aspekte toga što je ona ivica. Zamolio sam je da stavi jednu ruku tamo gde je bila zamrznuti poklopac, a drugu ruku tamo gde je bila ivica( na njenoj strani). Zatim, da diše na ovim mestima. Ovo je intenziviralo njena osećanja. Noge su počele da joj se tresu, tako da sam ohrabrio ovo. Osećala je puno tuge I plakala je. Ipak, nije mogla ništa da izrazi. Zato sam je zamolio da mrda svojim prstima na nogama. Ovo joj je bilo teško I mogla je to da uradi samo sa jednim stopalom. Zatim je počela da podriguje, mnogo puta. Rekla je da joj je ovo poznato. Podrigivanje, u somatskom smislu, je odlično puštanje, I početak kretanja ka izražavanju. Dovoljno sigurna, osetila je energiju kako se podiže u njenom telu, ali još uvek nije bilo nikakvih reči. Zato sam ohrabrio somatsko puštanje, I postepeno, bila je u stanju da izrazi neke reči o njenim osećanjima. Zamolio sam je da ih kaže direktno, kao da je osoba koja ju je povredila bila tamo. Ovo je bio završetak mnogo bola koji je tiho nosila tokom mnogo godina. Traženjem da izrazi svoja osećanja kao metaforu (poklopac, ivica), mogli smo da radimo direktno sa njima. Postavljanjem toga da ih poseduje, fokusirali smo svest, što je prethodno nailazilo na izbegavanje – prirodno, niko ne želi da oseća bol. Podržavajući je da ostane sa energijom I osećanjima u telu, zaobišli smo njen proces razmišljanja kompletno I dozvolili prirodnom odvijanju da se dogodi. Ako ostanete sa procesom tela, ovo će se uvek dogoditi, zato što telo uvek želi daide u pravcu isceljenja.
Di je mlada žena koja govori o svom strahu. Rekao sam, čega se plašiš? Odgovor je bio, muškaraca. Zamolio sam da mi pojasni. Objasnila je da je želela mušku pažnju, ali da je takođe I uplašena toga. Istakao sam, kao terapeut I učitelj, da sam I ja takođe muškarac. Rekla je sa jesam, ali da ona ne misli o meni na taj način. Moj fokus je bio na dovođenju problema ovde I sada, I u ovaj odnos. Hteo sam da koristim sebe kao instrument u procesu dovođenja više svesti o razvijanju iskustva u odnosu. Zato sam odgovorio da je čenjenica da sam muškarac, tako da to može biti korisno da se primeti kako je to bilo korisno za nju. Rekla je da je to strašno. Pitao sam zašto. Odgovor je bio, zato što bih mogao primetiti da je privlačna. Šta je loše u tome? Zato što se mogu zaljubiti u nju, a onda stvoriti tešku situaciju koju nije želela. Zato sam je zamolio da mi to kaže direktno " ne želim da se zaljubiš u mene, nisam na raspolaganju za to". Osećala se mnogo bolje zbog oglašavanja svoje granice. Onda sam se pojavio sa svojim iskustvom. Rekao sam – Ne želim ni ja da se zaljubim u tebe. Primećujem da si privlačna, I ta činjenica može da postoji unutar tvojih I mojih granica. Zatim smo imali razgovorgde sam izneo neke izjave o tome kako je za mene to što je shvatam privlačnom, I kako je to za nju. Bila je na granici svog problema – želeći pažnju, ali u strahu od nje. Dakle, istražujući to na siguran način, ona može da ima iskustvo da bude u redu, da bude u stanju da odredi svoje granice I da ih izrazi, kao I da se suočava sa privlačnošću bez toga da postane previše. Osećala se posramljeno u nekoliko tačaka ove diskusije, tako da sam prebacio fokus nazad na sebe I svoje iskustvo. Podelio sam da ni ja nisam video celu stvar veoma lakom – to je nešto što želim da izbacim iz svoje svesti ponekad. Tako da je bilo dobro da smo to pomenuli jedno sa drugim, I jednostavno iskusili spoj toga u sadašnjem trenutku, bez strahova da se otrgne kontroli. Ovo je bilo novo iskustvo za nju na više načina, I dalo joj je samopouzdanja da može da postavi granice, priča o temi, I da bude svesna onoga što možemo nazvati erotskim aspektom odnosa, bez toga da postane problematično. Geštalt naglašava autentičnost, I to se koristi u procesima povećanja svesti I dovođenja ga u odnos.
Trudi je živela sa svojom ujnom I ujakom. Ujak je smatrao njeno zanimanje za psihologiju neozbiljnomm, pitiskao je da nađe posao, kritikovao što troši novac na radionice kao što je ova I rekao joj je da treba da se uda uskoro, jer ima 26 godina. Kada sam je pitao šta ona oseća u svom telu, obavestila me o bolu u ramenima. Somatski, ovo je obično povezano sa prekomerenim osećajem odgovornosti. Naravno, ona je pritiskala sebe mnogo o tim stvarima. Dobijanje posla, kojeg posla, I tako dalje. Pitao sam je šta želi da radi – terapiju. Ipak, osećala je da joj je potrebna praksa I životno iskustvo pre nego što bude spremna. Šitao sam je kada bi to bilo - "kada budem starija", odgovorila je. U Geštaltu se uvek fokusiramo na specifičnosti, pa sam je pitao, sa koliko godina? Njen odgovor je bio 80. Onda sam je upitao kakav posao bi želela da radi u vremenu između. Bilo joj je teško da jasno razmišlja o ovome zbog pritiska koji je osećala. Zato sam joj rekao da "uzme pauzu" od pritiska I da ode na mali odmor na 1 minut. Da samo bude prisutna sa mnom za to vreme. Primetio sam nešto u vezi nje, nešto što cenim. Zatražio sam od nje da uradi isto. Ovo ju je utemeljilo na ovde I sada, dovelo je potpunije u odnos sa mnom, pružajući joj pozitivni priznanje ( izvestila je da nije dobijala ohrabrenje, već samo pritisak od njenih roditelja), I dovelo je u čulnu svest. Koristimo ove procese utemeljenja u Geštaltu da izvučemo ljude iz njihovih "priča" I šema. Ono što sam predložio je Geštalt eksperiment. Malo se opustila, ali joj je bilo teško. Nije mogla sebi da da mnogo "odmora". Proverio sam sa njom I došao, našao mesto na ramenima koje je bilo bolno u pritisnuo ga svojim prstom. To nije bila masaža, već više donošenje svesti o trenutku tenzije, I izoštravanje njene svesti o tome – toliko je navikla na to, da ovo stavlja u pozadinu. Onda smo ponovo pokušali kratak "odmor", koji joj je ponovo bio veoma težak. Izrazio sam žaljenje što joj je to tako teško, I moju zabrinutost da neće doživeti duboku starost ako nastavi da stavlja toliki pritisak na sebe. Ovo fokusira njenu svest o široj slici, I posledicama izbora da živi sa tolikim pristiskom. Takođe joj je dalo perspektivu da će joj ova navika da je obori na stazu koja ne mora biti ona koju ona zaista želi da odabere. Geštalt, sve je u izboru.
Džek je imao psihičke probleme. Doživeo je mnogo patnje u svom životu; bio je u klinici I van nje, prošao kroz paletu lekova, a na terapiju ide da bi pokušao da se izbori sa onim što oseća da je nemoguć teret. Njegovo samopouzdanje je nisko, I nije imao mnogo poverenja u ljude; bio je veoa stidljiv. Progovorio je, želeći da ispriča svoju priču o patnji. Odmah sam ga prekinuo. Moja procena je bila da je ovo veoma stara I istrošena priča koja ga više nije služila, osim za možda sažaljenje, da sažaljeva sam sebe ili da opravda svoju kontinuiranu patnju. Rekao sam mu da ću mu dati smernicu, da bi napravio razliku između onoga što je bilo prijatno I što je bilo bolno. Pitao sam ga da pogleda po sobi I identifikuje za koje osobe je osećao zadovoljstvo u svom telu kada ih vidi, na skali više zadovooljstava, ili manje zadovoljstvo. Onda sam ga zamolio da izabere osobu za koju se najbolje osećao kada ju je gledao. Izabrao je svog terapeuta, koji je bio u grupi. Zamolio sam ga da opiše šta je osetio. Prijavio je toplinu u grudima. Tražio sam mu da diše u tom mestu. On se vidno opustio, njegovo lice je omekšalo. Zatim sam ga zamolio da izabere najprijatniju osobu u grupi. Odabrao je najmlađeg člana. Zato sam ga zamolio da uradi istu stvar kao I malopre. Njegovo iskustvo nakon svih procesa je bio mir I zadovoljstvo. Ovaj eksperiment je presekao njegovu tužnu priču o patni I stavio ga u dodir sa onim što je oživljavajuće, u odnos, u sadašnjost. Geštalt radi ovde I sada. Može biti korisno da se uđe u priču, radi pružanja konteksta ili produbljivanja razumevanja. Ipak, neke priče su sveže I potrebno je da se izgovore I čuju. Neke su ustajalle, bez novina I one see samo osnažuju. Sve priče se kad tad dovedu u sadašnji trenutak, a to je tamo gde imamo izbor, ključni fokus Geštalta.
Ingrid me je pogledala I rekla – imaš nasmejane oči. Rekao sam, bolje nego zastrašujuće oči. Hteo sam da otkrijem polarnost – odlično je što se osećala sigurnom sa mnom, ali to je samo zato što nije videla moju strašnu stranu. A šta sa njenom strašnom stranom. Moje interesovanje se kreće ka punijem odnosu, pre nego da ostanemo na pretpostavci sigurnosti. Pitao sam je kada je ona imala zastrašujuće oči, a onda pričao o vremenima za mene – kada se naljutim, kada sam povređen. Pričala je o tome da je ljuta. Tražio sam od nje specifičan primer. Pričala je o svom mužu koji je zvao na telefon, kome je rekla da je trenutno veoma zauzeta I da nema baš vremena da priča. On je pričao jako dugo, I ona je ostala na telefonu. Ovo je dugoročni obrazac. Zato sam predložio eksperiment. Ustali smo, licem okrenuti jedno ka drugom, podigli ruke I onda smo kopirali ono što se deilo sa njenim mužem, gde je prešao preko njene navedene granice. Lagano sam gurnuo njene ruke unazad, tako da je morala da ode korak nazad ili da padne. Zatim sam joj rekao da gura nazad. Probala je da to uradi, ali veoma slabo. Uradili smo ovo nekoliko puta. Ohrabrivao sam je da održi svoju granicu. Konačno je sakupila svu svoju energiju I dala veoma veliki potisak – bilo je jako. Onda sam joj tražio da odigra njenog muža I da gura kroz moje granice. Ovo je za nju bilo suviše suočavanja – preveliki korak da bude agresor. Dakle, ovaj put sam je zamolio da mi ne dozvoli da proguram kroz njenu granicu, već da samo drži I susretne moju energiju. Osećala se paralizovano u nogama I ne tako mnogo snage u rukama. Tako smo dobili da se njena svest dovede u njene noge. Posle nekog vremena, pitao sam je da istupi I pomerio sam se. konačno, unela je celo svoje telo, I bio sam u stanju da guram veoma jako, jer je zaista koristila svoju silu. Osećalo se da je to veoma jak sastanak. Ovo je bio snažan eksperiment, gde smo umesto da pričamo o situaciji, doveli situaciju ovde I kako I između nas. Uključivanjem sebe sam bio u stanju da osetim sve šta se dešavalo u vezi, I da je podrži da prođe kroz njenu smrznutost I slabost u njenu ispunjenost.
Vang je bistar mladić. Želeo sam da pokažem fenomenološki pristup. Počeo sam primećujući njegovu majicu – veoma dosadnu, braon. Rekao je da je odabrao zato što je delimično daltonista I izgleda mu zeleno. Zapravo je iskoristio reč "slabo" u odnosu na njegovu percepciju boja. Onda je nastavio da priča da je njegova senzorna I interpersonalna percepcija generalno "slaba". Ovo je vodilo problemima sa njegovom devojkom. Uveo sam I sebe, pričao sam mu o svojim slabim perceptivnim sposobnostima. Ovo lično otkrivanje sa moje strane je pružilo osnov za njega da nastavi dalje. Želeo je da otkrije kako da promeni ili popravi ovo. Objasnio sam, sa Geštaltske tačke gledišta nismo zainteresovani za popravljanje, već da vudemo potpuniji sa onim što jeste, razumevanje prednosti I ograničenja svakog stila neke osobe. A onda, možda, za proširenje asortimana mogućnosti. Pitao sam ga za specifičan primer gde njegov stil uspeva za njega. Rekao bi nešto o tome, ali je onda rekao "ali"... Tako da sam ga zaustavio u trenutku njegove samoprocene a zatim podelio svoje primere o vrednovanju gde to uspeva za mene. Geštalt način se često koristi da terapeut vodi, pružajući primer. Onda sam ga pitao o ograničenjima. Dao mi je opšti odgovor, zato sam mu zatražio specifičan primer. U Geštaltu, mi uvek želimo da utemeljimo probleme u specifičnim terminima, da bismo mogli da radimo sa njima. Dao je primer gde njegova devojka želi uvažavanje I nežne reči, a on oseća kao da je već to dao, pa je otporan. On smatra da je teško shvatiti šta ona oseća. Onda sam uveo svoje posmatranje njegovog treptanja. Bilo je malo neobično – često, a ponekad sasvim označeno. Imao je malo znanja o tome da to radi, ali je moj poziv za njega da bude svestan ovog iskustva kada trepće samo donelo prazninu. Zato sam ga zamolio da pogleda u neke ljude u grupi I obrati pažnju šta se dešava sa njihovim treptanjem. To je bilo preteško – brzo se pomerao I nije zaista primetio. Zatim sam ga zamolio da gleda u mene I da obrati pažnju. Počeo je da pravi samo-ocenjivanje gotovo odmah, ali sam ga zamolio samo da posmatra sebe I njegovo iskustvo, kao kamera. Ovo je bilo teško za njega I nije imao mnogo svesti. Ali u jednom trenutku je uradio veoma spor treptaj, pa sam ga upitao šta se desilo upravo tada. Rekao je da je izbegavao kontakt. U Geštaltu, mi posmatramo pojave, a posebno veze, gde se stvari menjaju I istražujemo iskustvo u tom trenutku. Razgovarali smo o izbegavanju, I dao sam svoj primer, tokom posete sa mojim ocem. Ponovo, moje otkrivanje sebe donosi osnove za dalji kontakt. Reagovao je sa nekim emocijama – on takođe ima teškoća u komunikaciji sa ocem. Nismo imali vremena da ulazimo u to, ali smo naznačili za dalji rad. Ovo je bilo mnogo za pokrivanje već, pa smo završili sastanak. Ostao je sa veoma specifičnim mestom da veđba svoju svest, kao što je bio na početku. Bio je pametan, I uvek je razmišljao, rako da mu je treptanje dao somatski marker koji bi mogao da mu pomogne da stupi u dodir sa svojim osećanjima, posebno u primećivanju kada stvari odu daleko. Na njegovom kapacitetu da se uključi sa drugima nije moguće raditi dok ne razvije sposobnost da se poveže sa samim sobom prvo. Njegov "slabi" perceptivni osećaj je bio do nekog stepena pod kontrolom – kao što je prekinu sebe dok je treptao.
Džuli primećuje da, sedeći u grupi se oseća veoma opušteno I pospano. Rekla je da je imala insomniju 20 godina. Pitao sam je šta se desilo za to vreme, a na je odgovorila da ima mnogo stvari, da je bila zauzeta I noje imala mnogo vremena za spavanje. Umesto da istražujem kontekst, odlučio sam da se fokusiram na njeno neposredno iskustvo, I da sprovedem Geštalt eksperiment. Objasnio sam da je spavanje vezano za puštanje stvari, I da ja je to radila u grupi, pa se osećala pospano. Dakle, ako je to što ne može da spava redovna teškoća, ona je očigledno veoma uvežbana u zadržavanju. Pozvao sam je da istraži puštanje I zadržavanje sa mnom, hvatajući me za zglob. Onda sam je pitao da mi pokaže kakvo puštanje je ona doživela na času, a zatim I kakvoje zadržavanje obično radila pre nego što bi otišla da spava. Primetio sam da njeno zadržavanje nije bilo tako jako – uglavnom samo malo, sa dva prsta u sredini. Zato sam joj skrenuo pažnju na to I šitao da eksperimentiše sa puštanje. Nije joj bilo teško. Ovo je bio mali eksperiment, ali joj je dao direktno iskustvo o tome što ona radi I mačin kako da uradi nešto drugačije. Predložio sam da kada ide da spava bude svesna načina na koje zadržava, I da se seti kako je pustila moj zglob, I kako je pustila u grupi. Geštalt eksperiment se odnosi na iznošenje problema u sadašnjost I istraživanje na aktivnan, otelotvoren I kreativannačin. Gde god je moguće, ovo se dovodi u osnos između klijenta I terapeuta. Takođe pomaže da terapeut razume direkto šta se dešava, a ne samo ono što je opisano. Eksperiment pruža novo iskustvo I donosi svest o stvarima koje su bile prisutne ali ne I primećene ili bar detalj nije primećen. U Geštaltu, mi razumemo da kada dovedemo stvari u potpunu svest, one više nisu zaglavljene, nezavršene ili podeljene...integracija se odvija prirodno. Ovo je Taoistički koncept.
|
|
|
