Zamolio sam je da priča kao da je poklopac " ja sam zamrznuti poklopac". Uradila je ovo, I onda je pričala o načinu na koji su zatvorene "ivice".
Zato sam je zamolio da mi priča o ivicama. "Ja sam ivica"...a onda je opisala druge aspekte toga što je ona ivica.
Zamolio sam je da stavi jednu ruku tamo gde je bila zamrznuti poklopac, a drugu ruku tamo gde je bila ivica( na njenoj strani). Zatim, da diše na ovim mestima. Ovo je intenziviralo njena osećanja. Noge su počele da joj se tresu, tako da sam ohrabrio ovo.
Osećala je puno tuge I plakala je. Ipak, nije mogla ništa da izrazi.
Zato sam je zamolio da mrda svojim prstima na nogama. Ovo joj je bilo teško I mogla je to da uradi samo sa jednim stopalom.
Zatim je počela da podriguje, mnogo puta. Rekla je da joj je ovo poznato.
Podrigivanje, u somatskom smislu, je odlično puštanje, I početak kretanja ka izražavanju.
Dovoljno sigurna, osetila je energiju kako se podiže u njenom telu, ali još uvek nije bilo nikakvih reči. Zato sam ohrabrio somatsko puštanje, I postepeno, bila je u stanju da izrazi neke reči o njenim osećanjima. Zamolio sam je da ih kaže direktno, kao da je osoba koja ju je povredila bila tamo.
Ovo je bio završetak mnogo bola koji je tiho nosila tokom mnogo godina.
Traženjem da izrazi svoja osećanja kao metaforu (poklopac, ivica), mogli smo da radimo direktno sa njima. Postavljanjem toga da ih poseduje, fokusirali smo svest, što je prethodno nailazilo na izbegavanje – prirodno, niko ne želi da oseća bol.
Podržavajući je da ostane sa energijom I osećanjima u telu, zaobišli smo njen proces razmišljanja kompletno I dozvolili prirodnom odvijanju da se dogodi. Ako ostanete sa procesom tela, ovo će se uvek dogoditi, zato što telo uvek želi daide u pravcu isceljenja.
Нема коментара:
Постави коментар