Rekao je da je odabrao zato što je delimično daltonista I izgleda mu zeleno.
Zapravo je iskoristio reč "slabo" u odnosu na njegovu percepciju boja.
Onda je nastavio da priča da je njegova senzorna I interpersonalna percepcija generalno "slaba". Ovo je vodilo problemima sa njegovom devojkom.
Uveo sam I sebe, pričao sam mu o svojim slabim perceptivnim sposobnostima.
Ovo lično otkrivanje sa moje strane je pružilo osnov za njega da nastavi dalje.
Želeo je da otkrije kako da promeni ili popravi ovo.
Objasnio sam, sa Geštaltske tačke gledišta nismo zainteresovani za popravljanje, već da vudemo potpuniji sa onim što jeste, razumevanje prednosti I ograničenja svakog stila neke osobe. A onda, možda, za proširenje asortimana mogućnosti.
Pitao sam ga za specifičan primer gde njegov stil uspeva za njega. Rekao bi nešto o tome, ali je onda rekao "ali"... Tako da sam ga zaustavio u trenutku njegove samoprocene a zatim podelio svoje primere o vrednovanju gde to uspeva za mene.
Geštalt način se često koristi da terapeut vodi, pružajući primer.
Onda sam ga pitao o ograničenjima. Dao mi je opšti odgovor, zato sam mu zatražio specifičan primer. U Geštaltu, mi uvek želimo da utemeljimo probleme u specifičnim terminima, da bismo mogli da radimo sa njima.
Dao je primer gde njegova devojka želi uvažavanje I nežne reči, a on oseća kao da je već to dao, pa je otporan. On smatra da je teško shvatiti šta ona oseća.
Onda sam uveo svoje posmatranje njegovog treptanja. Bilo je malo neobično – često, a ponekad sasvim označeno.
Imao je malo znanja o tome da to radi, ali je moj poziv za njega da bude svestan ovog iskustva kada trepće samo donelo prazninu. Zato sam ga zamolio da pogleda u neke ljude u grupi I obrati pažnju šta se dešava sa njihovim treptanjem. To je bilo preteško – brzo se pomerao I nije zaista primetio.
Zatim sam ga zamolio da gleda u mene I da obrati pažnju. Počeo je da pravi samo-ocenjivanje gotovo odmah, ali sam ga zamolio samo da posmatra sebe I njegovo iskustvo, kao kamera.
Ovo je bilo teško za njega I nije imao mnogo svesti. Ali u jednom trenutku je uradio veoma spor treptaj, pa sam ga upitao šta se desilo upravo tada.
Rekao je da je izbegavao kontakt.
U Geštaltu, mi posmatramo pojave, a posebno veze, gde se stvari menjaju I istražujemo iskustvo u tom trenutku.
Razgovarali smo o izbegavanju, I dao sam svoj primer, tokom posete sa mojim ocem. Ponovo, moje otkrivanje sebe donosi osnove za dalji kontakt.
Reagovao je sa nekim emocijama – on takođe ima teškoća u komunikaciji sa ocem.
Nismo imali vremena da ulazimo u to, ali smo naznačili za dalji rad.
Ovo je bilo mnogo za pokrivanje već, pa smo završili sastanak.
Ostao je sa veoma specifičnim mestom da veđba svoju svest, kao što je bio na početku. Bio je pametan, I uvek je razmišljao, rako da mu je treptanje dao somatski marker koji bi mogao da mu pomogne da stupi u dodir sa svojim osećanjima, posebno u primećivanju kada stvari odu daleko.
Na njegovom kapacitetu da se uključi sa drugima nije moguće raditi dok ne razvije sposobnost da se poveže sa samim sobom prvo. Njegov "slabi" perceptivni osećaj je bio do nekog stepena pod kontrolom – kao što je prekinu sebe dok je treptao.
Нема коментара:
Постави коментар