Case #119 - Hladna ljubomora, vrela pustinja

Tilda je imala problem sa ljubomorom. Nije delovalo da je imala teško detinjstvo. Njeni roditelji su je podržavali, kao i njeni deke i bake. Pronalazila je svoj životni put, bila je kreativna i energična.
Ali, kada su u pitanju veze, njena ljubomora je predstavljala problem. Opisala je ljubomoru kao hladnu, i bes koji je prati kao vruć. To je imalo nekog smisla. Tilda je opisala da hladno i toplo dolaze kao eksplozije.
Rekla je da u stomaku oseća posude za led.
U Geštaltu, ovo nazivamo retrofleksijom - usmeravanje energije ka unutra, koja želi da izađe napolje.
Pozvao sam je da pošalje hladni talas i usmeri ga ka svom partneru - ona je ovo implicitno radila, te je ovo predstavljalo posedovanje svoje akcije.
Rekla je da ne oseća kontrolu, to je moralo da izađe, jer se osećala užasno, ali istovremeno nije želela da odbaci svog partnera.
Tražio sam joj da zamisli da on stoji u pustinji, veoma vrelom mestu, i da svoju ledeno hladnu energiju pošalje tamo. Mogla je da oseti da se led topi.
Ovo je približilo njene polarnosti - tople i hladne talase.
Počela je da oseća bol u grudima. Ovo je bio dobar znak, jer to se nalazi ispod ljubomore i besa. Rekao sam joj da ostane sa tim osećanjem. Govorila je o svojoj zbunjenosti - o tome da joj je on drag ali ipak želi da ga povredi.
Rekao sam joj da ga zamisli ispred sebe, i da kaže sve to - Drag si mi i želim da te povredim. I da ostane u kontaktu sa svojim bolom dok izgovara to.
Počela je da jeca. Ovo je bilo autentično osećanje ispod vrelog bole i ledene ljubomore. Nakon nekog vremena, osetila se smirenije, i bila je u stanju da doradi svoju rečenicu upućenu njemu - Kada nemam tvoju punu pažnju, to je veoma bolno za mene.
Ovo je otvorilo dublju temu, koja je u vezi sa temom diferencijacije - sposobnosti da budeš ono što jesi u potpunosti, ali i blizak sa drugima. Kada ljudi iskuse fuziju, ili 'konfluenciju' u geštaltističkim terminima, teško im je da imaju osećaj sebe kao odvojene osobe od drugog. Potrebna im je potvrda za svoj osećaj sebe.
Naravno, svima treba malo toga u vezi. Ali kada ta potreba postane 'mora' tada gubimo svoje nezavisno postojanje i, u suštini, namećemo 'treba da' drugoj osobi.
Klasično, Geštalt bi jednostavno konfrontirao klijenta sa njegovom odgovornošću da u potpunosti bude ono što jeste. U savremenom Geštaltu, mi smo voljni da odgovorimo na roditeljski način ponekad, dajući potvrdu koja je osobi možda nedsotajala i za kojom još uvek čezne. Ovo se radi, ne u smislu regresije, već u sada i ovde, tako da postaje iskustvo koje može biti integrisano u osobu, u sadašnjosti.

Case #118 - Aaaaaahhhhh. Oooooohhhh

Marlin je istupila. Ovo mi je bio prvi susret sa njom.
Rekao sam - Zainteresovan sam da te upoznam, a ovo je dvosmerni proces, pa bih takođe želeo da čujem šta tebe zanima o meni.
U Geštaltu, mi smo orijentisani ka horizontalnom odnosu, razvijanju uzajamnosti, a to uključuje i da klijenti znaju o meni onoliko koliko ja znam o njima. Ovo mora pažljivo da se sprovede, naravno, da ih ne bih preplavio infomacijama o sebi, ili neumesno otkrio više nego što njima odgovara da znaju, niti da radim to zbog svojih potreba. Ovde se radi o pojačavanju kontakta i kreiranju osnova za produbljivanje odnosa.
Marlin je zapazila neke stvari o meni, i pitala neka pitanja (npr. o prstenu na mojoj ogrlici). Rekao sam joj nešto o sebi i pitao nešto o njoj takođe.
Ovo je mnogo prirodnije nego kada terapeut postavlja lična pitanja, gde je samo klijent izložen. Ovo takođe stvara osnovu za osećaj sigurnosti.
Rekao sam joj da je prsten u vezi sa mestom mog rođenja, Engleskom.
Marlin mi je rekla da je odrastala u planinama, do svoje dvadesete godine, u izolovanom mestu, bez tekuće vode, niti kuća u blizini. Okruženje je bilo prelepo i opasno - zmije i ostala divlja stvorenja sa kojima je trebalo izaći na kraj. Odrasla je u snalažljivu, odgovornu i sposobnu osobu.
Ovo je iskazala pokretom ruku, raširenih i uz divan zvuk 'aaaahhhhh'. Ovo je bilo otelotvoreno izražavanje.
Zatim se priključila ostatku sveta, i želela je da nauči kako da se uklopi. Bilo joj je teško, jer se od žene očekivalo da bude stidljiva, delikatna i ženstvena. Njena neustrašivost se nije uklapala u to.
Uprkos tome, želela je da nauči kako da se uklopi, da bude deo društva, da otkrije drugačiji smisao u bivanju ženom.
Našla je načine da ovo postigne u svom braku. Bila je veoma svesna o igranju uloge, da treba da bude poslušna (kao izbor) prema njegovoj porodici i da ograničava svoju neuzdržanost.
Pitao sam je na šta se odnosio taj pokret. Napravila je mali krug svojim rukama, koje su se kretale jedna ka drugoj i zvuk 'ooohh'  uz stišavanje glasa.
Pitao sam je kako se oseća. Rekla je - Strpljivo.
Ovo nije striktno osećanje, već ukazuje na stanje. Odabrano stanje za nju.
Bilo je važno uvažiti ovo, jer je važno njoj. A istovremeno, ja sam bio zainteresovan za nju kao osobu unutar njene poslušnosti i strpljenja. Ali ona nije bila spremna da mi otkrije to.
Zato sam rekao - Kada vidim tvoj ekspanzivni pokret, osećam uzbuđenje. Kada vidim tvoj pokret uklapanja, osećam se tužno.
Ovo nije komentar o njoj. To je iskrena izjava o meni, kao zasebnom biću. Ona se možda ne oseća tužno, ali ja se osećam - to je u vezi sa mojim vrednostima, koje se možda razlikuju od njenih. Ovo je takođe kontakt.
U Geštaltu, u kontaktu je bitan susret, često različitosti, kao i spajanje sličnosti.
Pitao sam Marlin o njenom iskustvu u sadašnjosti. Rekla je - Razjašnjeno je. Bilo je lakoće u njenom ponašanju.
Osetila se viđenom, i sretnutom na ovim mestima. Takva kakva je. Dalja eksploracija i sensa bi mogle da otkriju previše, i konteksta i iskustva. Za sada, ovo je bilo moćan susret.
U Geštaltu, ne trudimo se toliko da uradimo nešto, da stignemo negde, već da budemo prisutni sa onim što jeste, sa osobom kakva je. Na ovom mestu, može doći do lečenja i nove mogućnosti se mogu otvoriti. Ovo nazivamo Paradoksalnom teorijom promene.