Case #118 - Aaaaaahhhhh. Oooooohhhh

Marlin je istupila. Ovo mi je bio prvi susret sa njom.
Rekao sam - Zainteresovan sam da te upoznam, a ovo je dvosmerni proces, pa bih takođe želeo da čujem šta tebe zanima o meni.
U Geštaltu, mi smo orijentisani ka horizontalnom odnosu, razvijanju uzajamnosti, a to uključuje i da klijenti znaju o meni onoliko koliko ja znam o njima. Ovo mora pažljivo da se sprovede, naravno, da ih ne bih preplavio infomacijama o sebi, ili neumesno otkrio više nego što njima odgovara da znaju, niti da radim to zbog svojih potreba. Ovde se radi o pojačavanju kontakta i kreiranju osnova za produbljivanje odnosa.
Marlin je zapazila neke stvari o meni, i pitala neka pitanja (npr. o prstenu na mojoj ogrlici). Rekao sam joj nešto o sebi i pitao nešto o njoj takođe.
Ovo je mnogo prirodnije nego kada terapeut postavlja lična pitanja, gde je samo klijent izložen. Ovo takođe stvara osnovu za osećaj sigurnosti.
Rekao sam joj da je prsten u vezi sa mestom mog rođenja, Engleskom.
Marlin mi je rekla da je odrastala u planinama, do svoje dvadesete godine, u izolovanom mestu, bez tekuće vode, niti kuća u blizini. Okruženje je bilo prelepo i opasno - zmije i ostala divlja stvorenja sa kojima je trebalo izaći na kraj. Odrasla je u snalažljivu, odgovornu i sposobnu osobu.
Ovo je iskazala pokretom ruku, raširenih i uz divan zvuk 'aaaahhhhh'. Ovo je bilo otelotvoreno izražavanje.
Zatim se priključila ostatku sveta, i želela je da nauči kako da se uklopi. Bilo joj je teško, jer se od žene očekivalo da bude stidljiva, delikatna i ženstvena. Njena neustrašivost se nije uklapala u to.
Uprkos tome, želela je da nauči kako da se uklopi, da bude deo društva, da otkrije drugačiji smisao u bivanju ženom.
Našla je načine da ovo postigne u svom braku. Bila je veoma svesna o igranju uloge, da treba da bude poslušna (kao izbor) prema njegovoj porodici i da ograničava svoju neuzdržanost.
Pitao sam je na šta se odnosio taj pokret. Napravila je mali krug svojim rukama, koje su se kretale jedna ka drugoj i zvuk 'ooohh'  uz stišavanje glasa.
Pitao sam je kako se oseća. Rekla je - Strpljivo.
Ovo nije striktno osećanje, već ukazuje na stanje. Odabrano stanje za nju.
Bilo je važno uvažiti ovo, jer je važno njoj. A istovremeno, ja sam bio zainteresovan za nju kao osobu unutar njene poslušnosti i strpljenja. Ali ona nije bila spremna da mi otkrije to.
Zato sam rekao - Kada vidim tvoj ekspanzivni pokret, osećam uzbuđenje. Kada vidim tvoj pokret uklapanja, osećam se tužno.
Ovo nije komentar o njoj. To je iskrena izjava o meni, kao zasebnom biću. Ona se možda ne oseća tužno, ali ja se osećam - to je u vezi sa mojim vrednostima, koje se možda razlikuju od njenih. Ovo je takođe kontakt.
U Geštaltu, u kontaktu je bitan susret, često različitosti, kao i spajanje sličnosti.
Pitao sam Marlin o njenom iskustvu u sadašnjosti. Rekla je - Razjašnjeno je. Bilo je lakoće u njenom ponašanju.
Osetila se viđenom, i sretnutom na ovim mestima. Takva kakva je. Dalja eksploracija i sensa bi mogle da otkriju previše, i konteksta i iskustva. Za sada, ovo je bilo moćan susret.
U Geštaltu, ne trudimo se toliko da uradimo nešto, da stignemo negde, već da budemo prisutni sa onim što jeste, sa osobom kakva je. Na ovom mestu, može doći do lečenja i nove mogućnosti se mogu otvoriti. Ovo nazivamo Paradoksalnom teorijom promene.