Zadao sam kreativan zadatak grupi da istraže agresivnost. Učesnici su se okrenuli jedni ka drugima, i odgurnuli rukama od osobe prekoputa.Uputstvo je bilo da se dostigne ista sila, što je značilo da snažnija osoba treba da kontroliše sebe.
Trevor je bio najjači u grupi. Radeći sa drugim čovekom, postao je kompetitivan, i gurnuo malo jače, prevrćući drugog čoveka.
Posle, rekao sam mu da je poenta bila naći tačku sastanka, a ne nadmoći.
Izgledao je tužno. Shvatio sam to, na osnovu energije njegovog prisustva, retko se osećao pronađenim u životu. To je odjeknulo u Trevoru i duboko ga dotaklo.
Pitao sam ga kako se osećao – bes u njegovim rukama, tuga u srcu.
Predložio sam eksperiment – svi smo ustali, odgurnuo se od mene svojim rukama, i osetio sa bes u njegovim rukama. Tada sam stao, i rekao mu da oseti tugu u svom srcu, kad sam ga zagrlio. Ponovili smo ovo nekoliko puta.
Ovo mu je dopustilo da se oseća pronađenim na oba načina. Kako smo radili ovo, izustio je 'tata'...očigledno je bilo povezano sa odnosom sa njegovim ocem. Kako god, nismo morali da idemo dalje u ovom stadijumu, fokus je bio na međuljudskom razumevanju, i punom doživljaju osećanja.
Rekao je 'tražim učitelja već duže vreme'. Rekao sam da ustvari pokušava da se pronađe. To je proizvelo dinamiku na način na koji je mogao da ima nekakav ulaz, pre nego da bude zavistan od mene za pružanje kontakta.
Zagrlili smo se. Podigao me je sa zemlje. Onda sam ja njega podigao. Zgrabio me je i okrenuo nekoliko puta. Uradio sam mu to isto. Osećao se veoma zadovoljno – desio se sastanak za kojim je čeznuo.
Naravno, drugi terapeuti možda ne bi mogli da ga pronađu, na fizički način, ali kako bilo, uvek je moguće pronaći način za kontakt – i to je, u suštini, poenta Geštalta
Нема коментара:
Постави коментар