Primetio sam da je Manuel stavio svoje ruke na grudi. Rekao je da se seća nervozno. Pustio sam to - ljudi su često nervozni delom sesije. Primetio sam njegove pantalone, varijaciju sivih boja na njima i opazio ovo - da li je on bio 'crno-bela' osoba ili 'nijanse sivih'?
Ipak, nešto drugo se dešavalo sa Manuelom. Izgledao je tužan i ni malo zainteresovan za moja pitanja. Dok smo istraživali njegovu tugu, postajala je sve jača i dublja. Delovao je prilično tiho i povučeno.
Veoma je važno da kada činimo istraživanje ili se upuštamo u Gešttalt eksperiment da obratimo veliku pažnju na energiju osobe i ako nisu prisutni, da promenim pravac u kome se ta energija nalazi.
Manuel je pričao o tome da je bio nevaljalo i bučno dete sve do srednje škole, a da je nakon toga bio najbolji student. Bio je u centru pažnje i to mu je bilo teško, uz visoka očekivanja i ljubomoru druge dece. Dakle, ovo je i dalje bilo nešto teško za njega, da bude viđennaovaj način.
Primetio sam da nije delovao nevaljalo i nemirn sada - veoma je ozbiljan. Važno je da se priča koju osoba deli poveže sa sada i ovde fenomenom - mi kažemo, povezati Polje i Svest.
Pitao sam šta se desilo pre srednje škole što je rezultiralo ovom promenom, ali on nije znao. Međutim izgledao je veoma nelagodno. Zato sam ga pitao koliko se starim oseća u tom trenutku. Rekao je 4 godine. Pitao sam ga šta se dogodilo u to vreme. Rekao je da je tada bio poslat u internat obdanište, ali da nema neke određene uspomene.
Sedeli smo tako neko vreme. Izgledao je veoma zamišljen, ozbiljan i veoma uznemiren. Pitao sam ga za njegovo iskustvo. Rekao je da se povukao u sebe kada je osetio ovu vrstu duboke tuge - ilo mu je teško da to deli.
Ovo je indiciralo izloženost, tako da sam mu rekao da sam prisutan, čvrst, dosstupan, da ga podržavam i da sam zainteresovan za njegova osećanja. Osetio sam se otvorenim prema njemu.
Još neko vreme smo tako sedeli. Delovalo je da se ništa nije promenilo. Izgledalo je u nekom emocionalnom šoku. Pomenuo sam mu ovo. Nije mogao da pronađe incident. Bilo mi je jasno da se to 'nešto' dogodilo, u tim godinama, što je imalo veoma loš efekat na njega.
Važno je 'ne gurati reku'. Kada stvari ne idu, jednostavno sedimo sa onim 'što jeste', znajući da je dovoljno to što se javlja, i da ako još nešto treba da se ispolji, ispoljiće se.
Momenti kada je živnuo su bili oni kada je govorio o svojoj ćerci i tome kako je nikad neće terati na nešto što ona ne želi.
Onda je bilo jasno - bio je primoran da uradi nešto: rekao sam mu ovo.
Dok sam sedeo sa njim, jasno sam mogao da vidim njegovu ozbiljnost. Rekla sam, 'uzeću tvoja osećanja veoma ozbiljno sada'. Ovo je imalo veliki uticaj na njega. Jasno, njegova uznemirenost je prošlai on je naučio da to kontroliše iznutra. Radio je ovo ceo svoj život, a sada se suočio sa nekim ko ga je video na takvom mestu, ko je video njegovu uznemirenost i uzeo je za ozbiljno.
Ovo je bilo dovoljno. Ovaj problem nije 'rešen', nismo locirali incident ili incidente. U Geštaltu se bavimo nakon kvaliteta kontakta sa potpunom svešću: to je samo po sebi transformaciono.
Ipak, nešto drugo se dešavalo sa Manuelom. Izgledao je tužan i ni malo zainteresovan za moja pitanja. Dok smo istraživali njegovu tugu, postajala je sve jača i dublja. Delovao je prilično tiho i povučeno.
Veoma je važno da kada činimo istraživanje ili se upuštamo u Gešttalt eksperiment da obratimo veliku pažnju na energiju osobe i ako nisu prisutni, da promenim pravac u kome se ta energija nalazi.
Manuel je pričao o tome da je bio nevaljalo i bučno dete sve do srednje škole, a da je nakon toga bio najbolji student. Bio je u centru pažnje i to mu je bilo teško, uz visoka očekivanja i ljubomoru druge dece. Dakle, ovo je i dalje bilo nešto teško za njega, da bude viđennaovaj način.
Primetio sam da nije delovao nevaljalo i nemirn sada - veoma je ozbiljan. Važno je da se priča koju osoba deli poveže sa sada i ovde fenomenom - mi kažemo, povezati Polje i Svest.
Pitao sam šta se desilo pre srednje škole što je rezultiralo ovom promenom, ali on nije znao. Međutim izgledao je veoma nelagodno. Zato sam ga pitao koliko se starim oseća u tom trenutku. Rekao je 4 godine. Pitao sam ga šta se dogodilo u to vreme. Rekao je da je tada bio poslat u internat obdanište, ali da nema neke određene uspomene.
Sedeli smo tako neko vreme. Izgledao je veoma zamišljen, ozbiljan i veoma uznemiren. Pitao sam ga za njegovo iskustvo. Rekao je da se povukao u sebe kada je osetio ovu vrstu duboke tuge - ilo mu je teško da to deli.
Ovo je indiciralo izloženost, tako da sam mu rekao da sam prisutan, čvrst, dosstupan, da ga podržavam i da sam zainteresovan za njegova osećanja. Osetio sam se otvorenim prema njemu.
Još neko vreme smo tako sedeli. Delovalo je da se ništa nije promenilo. Izgledalo je u nekom emocionalnom šoku. Pomenuo sam mu ovo. Nije mogao da pronađe incident. Bilo mi je jasno da se to 'nešto' dogodilo, u tim godinama, što je imalo veoma loš efekat na njega.
Važno je 'ne gurati reku'. Kada stvari ne idu, jednostavno sedimo sa onim 'što jeste', znajući da je dovoljno to što se javlja, i da ako još nešto treba da se ispolji, ispoljiće se.
Momenti kada je živnuo su bili oni kada je govorio o svojoj ćerci i tome kako je nikad neće terati na nešto što ona ne želi.
Onda je bilo jasno - bio je primoran da uradi nešto: rekao sam mu ovo.
Dok sam sedeo sa njim, jasno sam mogao da vidim njegovu ozbiljnost. Rekla sam, 'uzeću tvoja osećanja veoma ozbiljno sada'. Ovo je imalo veliki uticaj na njega. Jasno, njegova uznemirenost je prošlai on je naučio da to kontroliše iznutra. Radio je ovo ceo svoj život, a sada se suočio sa nekim ko ga je video na takvom mestu, ko je video njegovu uznemirenost i uzeo je za ozbiljno.
Ovo je bilo dovoljno. Ovaj problem nije 'rešen', nismo locirali incident ili incidente. U Geštaltu se bavimo nakon kvaliteta kontakta sa potpunom svešću: to je samo po sebi transformaciono.
Нема коментара:
Постави коментар