Brenda je pokrenula temu autentičnosti. Ali, nazvela je temu duhovnom praksom koju bi želela da ostvari, a ne samo psihološkim metodom.
Nisam u potpunosti razumeo kako je ona napravila razliku između to dvoje, ali bilo mi je drago da radim sa njom da bih saznao.
Govorila je o situaciji na poslu sa klijentom, za kog je osećala da mora da mu udovoljava, a ne protivreči, iako je znala da njegovi planovi neće doneti korist. Ograničena pritiskom kompanije, predstavama o tome kako treba postupati sa klijentima, i svojim strahom od konfrontacije i odbacivanja, prepoznala je da se ponaša neautentično sa klijentom. Ispostavilo se da problem koji podleže ispod izostanka kreativnosti je strah.
Uzimajući u obzir da je tema duhovnost, želeo sam da pronađem njene primene na duhovnom nivou. Ona je objasnila da se smiriuje primenom neke vrste meditacije, a zatim se moli za navođenje.
Pozvao sam je u eksperiment. Neko drugi iz grupe je igrao klijenta, a Brenda je davala reči.
Kako sam slušao šta joj je 'klijent' rekao, primetio sam da je to zvučalo kao da je klijent prilično naredbodavan i napadan - govorivši joj da ona treba da radi šta oni žele.
Pitao sam je za njena osećanja po pitanju ovog agresivnog stava. Rekla je 'nije fer'. Ukazao sam da je to misao, a ne osećanje. U terapiji je bitno razlikovati misli i osećanja, a u ovom slučaju, njen odgovor mi nije rekao o njenim osećanjima. Uz malo pomoći, prepoznala je da se oseća isfrustrirano.
Stoga, figura se pomerila. Zapravo, ispod poteškoće da bude autentična nije se nalazio samo strah nego i njena agresija. Ovo je uvek korisno identifikovati, jer ljudi imaju sklonost da se ne identifikuju sa svojom agresijom, identifikujući se sa pozicijom žrtve umesto toga - u ovom slučaju, sa svojim strahom od odbacivanja.
Iz Geštalt perspektive, uvek je vredno locirati agresiju, jer ona predstavlja korisnu energiju za akciju, promenu.
U ovom slučaju, međutim, prihvatio sam njeno usmeravanje - ona nije želela da radi na agresiji psihološki, već duhovno. To je ukazalo da je ne usmeravam da 'oseti i ispolji' bes, što bi bila normalna terapijska formula. Nego, da otkrije šta znači raditi na duhovnosti.
Tražio sam joj da iskoristi svoju duhovnu praksu, u trenutku, da radi na svojoj frustraciji. Ona je ovo uradila, tiho. Kada je otvorila oči rekla je 'Nestala je'.
Poverovao sam u ovo, i nije mi bilo potrebno da se 'uverim' da ovo nije bio trik kojim se zavaravala. Imao sam sopstveni osećaj da je u pravu - izraz na njenom licu je bio veoma otvoren, a u savremenom Geštaltu generalno ne želimo da 'konfrontiramo' ljude, već radimo sa subjektivnošću njihovog iskustva. Nisam video ništa što bi indikovalo kontradikciju onome što je rekla, i bilo mi je drago da prihvatim to.
Ako se neko upusti u 'duhovni' proces zasnovan na nekoj vrsti 'trebalo bi', tada bi verovatno bilo moguće da to koriste da bi izbegli osećanja, ili pomirenje sa svojim osećanjima. Ali nije izgledalo da je to ovde bio slučaj.
Ovo prikazuje način korišćenja Geštalt procesa za rad na problemu koji je uokviren kao duhovni.
Nisam u potpunosti razumeo kako je ona napravila razliku između to dvoje, ali bilo mi je drago da radim sa njom da bih saznao.
Govorila je o situaciji na poslu sa klijentom, za kog je osećala da mora da mu udovoljava, a ne protivreči, iako je znala da njegovi planovi neće doneti korist. Ograničena pritiskom kompanije, predstavama o tome kako treba postupati sa klijentima, i svojim strahom od konfrontacije i odbacivanja, prepoznala je da se ponaša neautentično sa klijentom. Ispostavilo se da problem koji podleže ispod izostanka kreativnosti je strah.
Uzimajući u obzir da je tema duhovnost, želeo sam da pronađem njene primene na duhovnom nivou. Ona je objasnila da se smiriuje primenom neke vrste meditacije, a zatim se moli za navođenje.
Pozvao sam je u eksperiment. Neko drugi iz grupe je igrao klijenta, a Brenda je davala reči.
Kako sam slušao šta joj je 'klijent' rekao, primetio sam da je to zvučalo kao da je klijent prilično naredbodavan i napadan - govorivši joj da ona treba da radi šta oni žele.
Pitao sam je za njena osećanja po pitanju ovog agresivnog stava. Rekla je 'nije fer'. Ukazao sam da je to misao, a ne osećanje. U terapiji je bitno razlikovati misli i osećanja, a u ovom slučaju, njen odgovor mi nije rekao o njenim osećanjima. Uz malo pomoći, prepoznala je da se oseća isfrustrirano.
Stoga, figura se pomerila. Zapravo, ispod poteškoće da bude autentična nije se nalazio samo strah nego i njena agresija. Ovo je uvek korisno identifikovati, jer ljudi imaju sklonost da se ne identifikuju sa svojom agresijom, identifikujući se sa pozicijom žrtve umesto toga - u ovom slučaju, sa svojim strahom od odbacivanja.
Iz Geštalt perspektive, uvek je vredno locirati agresiju, jer ona predstavlja korisnu energiju za akciju, promenu.
U ovom slučaju, međutim, prihvatio sam njeno usmeravanje - ona nije želela da radi na agresiji psihološki, već duhovno. To je ukazalo da je ne usmeravam da 'oseti i ispolji' bes, što bi bila normalna terapijska formula. Nego, da otkrije šta znači raditi na duhovnosti.
Tražio sam joj da iskoristi svoju duhovnu praksu, u trenutku, da radi na svojoj frustraciji. Ona je ovo uradila, tiho. Kada je otvorila oči rekla je 'Nestala je'.
Poverovao sam u ovo, i nije mi bilo potrebno da se 'uverim' da ovo nije bio trik kojim se zavaravala. Imao sam sopstveni osećaj da je u pravu - izraz na njenom licu je bio veoma otvoren, a u savremenom Geštaltu generalno ne želimo da 'konfrontiramo' ljude, već radimo sa subjektivnošću njihovog iskustva. Nisam video ništa što bi indikovalo kontradikciju onome što je rekla, i bilo mi je drago da prihvatim to.
Ako se neko upusti u 'duhovni' proces zasnovan na nekoj vrsti 'trebalo bi', tada bi verovatno bilo moguće da to koriste da bi izbegli osećanja, ili pomirenje sa svojim osećanjima. Ali nije izgledalo da je to ovde bio slučaj.
Ovo prikazuje način korišćenja Geštalt procesa za rad na problemu koji je uokviren kao duhovni.
Нема коментара:
Постави коментар