Bilo je veoma bolno jako dugo. Nisu upražnjavali seks 10 godina. Osećala se kao da su sestra i brat - 'porodica' bez osećaja intimnosti.
On je bio tvrdoglav, sebičan, bezosećajan i dominantan. Deca su se takođe udaljila od njega iz tih razloga.
Ona je provela nekoliko poslednjih godina radeći na sebi, tražeći svoju sreću.
Otputovali su na porodični odmor. Deca, sada starija, su bila odsutna tokom noći, i ostali su samo njih dvoje.
Prišao joj je i zagrlio je. Ona je bila šokirana i uplašena i veoma napeta. Nije osećala toplotu prema njemu na fizičkom nivou i bilo joj je veoma neprijatno zbog svoje reakcije, kao i zbog njegovog ponašanja.
Kada su se vratili kući, on je počeo da se menja. Prestao je da bude neprijatan. Počeo je da čini lepe stvari za nju.
Ona je bila veoma obazriva i veoma uplašena. Šta ako je ovo bila samo privremena promena? Šta ako bi on pokušao ponovo da joj se približi?
Ukazao sam da, ukoliko bi se ona ponašala tako zbog straha, ovo bi zaista i mogla biti samo privremena promena, i njeno ponašanje bi vratilo sistem u prethodno stanje. Ovo je konfrontiranje nje sa njenim izborima i odgovornošću u održavanju trenutnog sistema, i preispitivanje njene investiranosti u to, bez obzira koliko bi mogla da se žali.
Ovo je bila velika tema, za prolongiran rad.
Ali, u ovom trenutku, predložio sam joj da prepozna gde i kako bi joj bilo prijatno da 'nagradi' svog muža za njegove promene.
Ovo je u vezi sa principom davanja i uzimanja u odnosu. Među supružnicima, veoma je važno da postoji neka vrsta sistemske ravnoteže. U ovom slučaju, ona je očigledno mnogo više davala, a on je više uzimao. Koliko god da se žalila na situaciju, ona je takođe imala udeo u kreiranju i održavanju neravnoteže. Time što je ona počela da radi nešto drugačije u skorije vreme, uticala je na sistemsku ravnotežu.
Jedna posledica toga je što je počela da daje sebi a ne samo da uzima.
U svakom slučaju, njegovo ponašanje se može nastaviti ukoliko pokrene 'dobar' ciklus, za razliku od 'lošeg' ciklusa u koji su bili uhvaćeni.
Njena uloga u tome bi bila da da nešto za uzvrat, bez obzira koliko malo.
Ovo ju je konfrontiralo sa svojom ogorčenošću i ljutnjom, kroz koju bi morala da prođe, da bi mogla da dozvoli nečemu novom da se razvije.
Ona se plašila da će on njenu prijateljsku nastrojenost pogrešno protumačiti. Ukazao sam joj da se prevremeno zanosi. Fokus je trebalo da bude u sadašnjosti - za šta je imala kapacitet da daje, i koje su njene granice u prihvatanju od njega, ili koliko je voljna da bude blizu. Trebalo joj je da njemu jasno stavi do znanja da ona može da ide korak po korak ka njemu, i da joj je potrebno da i on ide istim tempom.
Kada je veza zamrznuta jako dugo, čini se kao da se nikada ne može promeniti. Ali, teorija polja nam govori da je promena suština života, stvari se stalno menjaju. Kada se uključimo u taj tok, tada počinjemo da prepoznajemo i osećamo koliko brzo stvari mogu da se promene. Tada je pitanje koliko podrške ljudi imaju da bi prihvatili promenu.
U Geštaltu smo više orijentisani ka malim promenama, a zatim ka velikim i dramatičnim. PItanje je uvek koji korak podržava unutrašnjost i spoljašnjost, gde domen mogućnosti izbora može da se iskaže, i kako osoba može da nađe svoj kompas, za razliku od toga da se ponašanja u skladu sa tuđim očekivanjima.
Нема коментара:
Постави коментар