Vendi je pričala o njenoj želji da ima partnera. Razvela se, i pokrenula posao. Pričala je kako je nestrpljiva sa svojim zaposlenima, kako je veoma poslovna, i nikad ne pokazuje slabosti. To je uporedila kao kontrast sa strpljenjem koje je prepoznala u meni.
Diskutovao sam o problemima moći sa njom – njenom sposobnošću da bude poslovična i direktna, uživanje u kontroli, šefovanju.
Izgledala je vrlo snebljivo, igrajući se sa rukom...podsetila me je na malu devojčicu. Pitao sam je koliko se staro oseća – rekla je 10, i onda sam je upitao šta joj se dogodilo kad je bila u tim godinama.
Pitao sam je o strpljenju u njenoj porodici. Njen otac ju je udario kad je imala 10 godina zbog ocena u školi koje su se kvarile. U stvari, on je redovno tukao njenog mlađeg brata. Ali u javnosti, on je bio strpljiv čovek, sa vremenom za druge.
Istakao sam da strpljenje koje je videla u meni može da je učini opreznom jer je pitanje: hoću li da puknem kao njen otac?
Složila se. Rekla je da je problem taj što nema poverenje u muškarce. Njen prvi muž je takođe bio nestrpljiv sa njom, samo zainteresova u to šta ona može da učini za njega. Rekla je da je samo želela da nađe drugog partnera.
Otkrila je razlog zašto su joj ocene bile loše u školi, mučili su je, vrlo podlo. Njeni roditelji nisu znali, niti ih je interesovalo. Osećala se vrlo usamljeno.
Seo sam blizu nje, i pričao joj, prepoznavajući njenu osećajnost, njene slabosti, prepoznao sam u njoj mladost i potrebu da bude viđena kao ono što jeste, pre nego deo nečijeg plana. Da se neko interesuje za njene probleme, pre nego samo za njene ocene.
Počela je da plače, još više mekšajući. Izjavio sam svoju zainteresovanost za nju, bez ikakve namere da bude bilo kako drugačija. Izgledala je gladna takve vrste pažnje, i sedeli smo tamo neko vreme, dok sam je ohrabrivao da prihvati taj doživljaj.
Istakao sam da u ovom delu joj je potrebna pažnja, nega , i da prirodno poraste, pre nego što dobije snažnije jezgro sa kojim može ući u vezu.
U Geštaltu ne zaustavljamo se na klijentovom izlaganju problema – što je takođe važno je ono čega sam kao terapeut svestan – nešto što možda nije povezano uopšte sa problemom. Tada to dolazi u centar svesti, i istražujemo kontekst – često porodicu, ali ne uvek. Onda je ta informacija polja vraćena u sadašnjost, u terapeutsku vezu.
Radeći to, pružamo jasniji terapeutski plan, proces kojim možemo da nastavimo da radimo na temi koju je originalno postavila – nalaženje drugog partnera.
Diskutovao sam o problemima moći sa njom – njenom sposobnošću da bude poslovična i direktna, uživanje u kontroli, šefovanju.
Izgledala je vrlo snebljivo, igrajući se sa rukom...podsetila me je na malu devojčicu. Pitao sam je koliko se staro oseća – rekla je 10, i onda sam je upitao šta joj se dogodilo kad je bila u tim godinama.
Pitao sam je o strpljenju u njenoj porodici. Njen otac ju je udario kad je imala 10 godina zbog ocena u školi koje su se kvarile. U stvari, on je redovno tukao njenog mlađeg brata. Ali u javnosti, on je bio strpljiv čovek, sa vremenom za druge.
Istakao sam da strpljenje koje je videla u meni može da je učini opreznom jer je pitanje: hoću li da puknem kao njen otac?
Složila se. Rekla je da je problem taj što nema poverenje u muškarce. Njen prvi muž je takođe bio nestrpljiv sa njom, samo zainteresova u to šta ona može da učini za njega. Rekla je da je samo želela da nađe drugog partnera.
Otkrila je razlog zašto su joj ocene bile loše u školi, mučili su je, vrlo podlo. Njeni roditelji nisu znali, niti ih je interesovalo. Osećala se vrlo usamljeno.
Seo sam blizu nje, i pričao joj, prepoznavajući njenu osećajnost, njene slabosti, prepoznao sam u njoj mladost i potrebu da bude viđena kao ono što jeste, pre nego deo nečijeg plana. Da se neko interesuje za njene probleme, pre nego samo za njene ocene.
Počela je da plače, još više mekšajući. Izjavio sam svoju zainteresovanost za nju, bez ikakve namere da bude bilo kako drugačija. Izgledala je gladna takve vrste pažnje, i sedeli smo tamo neko vreme, dok sam je ohrabrivao da prihvati taj doživljaj.
Istakao sam da u ovom delu joj je potrebna pažnja, nega , i da prirodno poraste, pre nego što dobije snažnije jezgro sa kojim može ući u vezu.
U Geštaltu ne zaustavljamo se na klijentovom izlaganju problema – što je takođe važno je ono čega sam kao terapeut svestan – nešto što možda nije povezano uopšte sa problemom. Tada to dolazi u centar svesti, i istražujemo kontekst – često porodicu, ali ne uvek. Onda je ta informacija polja vraćena u sadašnjost, u terapeutsku vezu.
Radeći to, pružamo jasniji terapeutski plan, proces kojim možemo da nastavimo da radimo na temi koju je originalno postavila – nalaženje drugog partnera.
Нема коментара:
Постави коментар