Nije se osećala ni voljeno od strane svojih roditelja. Majka ju je pazila, ali je retko pokazivala nežnost. Otac je nikad nije grlio.
Povezala je nesreću koju je doživela sa 8 godina. Njena majka ju je oblačila; Ping je rekla majci da želi haljinu druge boje. Nekako je probudila svog oca, koji ju je u besu podigao i bacio niz stepenice. Njeno lice je krvarilo, ali je morala ići u školu. Učitelj je bio zabrinut, ali ništa nije učinio. Nije htela da se vrati kući, i sakrivala se u pećini sve dok neko nije rekao njenoj majci, koja je došla po nju. Njena majka je malo plakala, ali otac se nikad nije pokajao.
Ridala je dok je pričala priču, opisujući koliko je to bola nanelo njenom srcu.
Bio sam nežan sa njom, ali je ona bila u svom svetu bola, jedva me primećujući.
Istakao sam joj da sam muškarac. Da brinem, ali da ovo može da bude nezgodno, jer je njen otac njoj naneo bol; u isto vreme dok sam brinuo, predstavljao sam stariji autoritet koji ju je toliko povredio.
Ping je klimnula glavom i zaplakala jače. Pričala je kako hoće svoju nezavisnost, da bude svoja, da pravi odluke u životu.
Rekao sam joj da to odobravam i da ću joj pružiti svu podršku koju mogu pružiti.
Pričala je kako je majka pritiska da se uda, i kako pokušava da utiče na njene poslovne odluke.
Stalno sam je vraćao u sadašnjost, mojoj podršci, činjenici da je ja, kao muškarac, podržavam.
Stalno sam joj skretao pažnju na disanje, jer je zadržavala dah. Bez energičnih pokreta, nije mogla da uključi nove doživljaje.
Ping je pričala opet o autonomiji, želeći da 'izađe iz kruga', kao da je zatvorena, očekivanja njene porodice.
Pozvao sam je da uradi jednostavan eksperiment.
Oboje smo ustali, zamišljajući krug oko nas. Držao sam je za ruku, podsećajući je opet na moju podršku njenoj autonomiji. Ta vrsta podrške treba da dođe od strane oca, i u njenom slučaju je nedostaja, sa saosećajnosti. Tako da sam morao da joj pružim obe stvari.
Bilo je potrebno dosta vremena, ali je eventualno uspela da zakorači 'izvan' kriga, sa mnom.
Onda sam joj uzeo obe ruke i rekao, 'sada, ti možeš da odlučiš šta želiš da ti bude osnova veze. Ti možes da insistiraš da budeš voljena i cenjena od muškaraca.'
Rekao sam joj to da bih omogućio sledeći korak – da nađe drugačiju vrstu veze sa muškarcem, koja nije samo nesvesvno ponavljanje njenog oca. Rekla je, 'mogu da se nadam tome, mogu da tražim to'.
Ispravio sam je, jer je to bilo nekako bespomoćno i loše izražavanje.
Pitao sam je da ponovi, drugačije, sa jasnijim granicama – šta je najmanje očekivala, donja granica.
Ovo joj je dalo podršku i uputstvo od muškarca šta može da očekuje od mene.
Bila je duboko dirnuta procesom. Bilo je jednostavno, ali podstaknuto čežnjom; naglasak u Geštaltu je uvek na integrisanju, u malim koracima koji telesno se uklapaju u svest i doživljaj kroz eksperimente.
Нема коментара:
Постави коментар