Keti je, razumljivo, imala problema u svom braku. Ponekad je mogla da bude ljupka, ali onda je postajala sumnjičava i nepoverljiva, mogla je postati ćudljiva i samokritična. Bila je zgrožena zbog načina na koji je oponašala majčino ponašanje, i mogla je da vidi kako to ima razoran efekat na njenog muža.
Zaglavila se sa tim ponašanjem, i kad prokine, nalazila je da je krajnje nemoguće da izbegne takvo ponašanje. Znala je da to uništava njenu vezu, i dosla je po pomoć.
U Geštaltu se usresređujemo na problem, pre nego što se povlačimo nazad. Ketin problem je bio to što je postala nešto što nije htela. Vidimo taj otpor kao deo problema, i ne želimo da učestvujemo u tome pokušavajući da pomognemo osobi da bude drugačija. Naprotiv, udružujemo se protiv otpora.
Istakao sam da ovakva vrsta ponašanja, koju je doživljavala od svoje majke, je krajnje sadistička. Keti se složila. Takođe sam istakao da je njeno ponašanje dosta slično. To je bilo oštro, ali Keti je mogla da vidi da je to ispravno, kad se postavi tako.
Pozvao sam je da se ponaša tako u eksperimentu. Pitao sam je da samo kaže rečenicu 'Želim da osetiš bol koji ja osećam'. Ova rečenica opisuje dinamiku veze koja se nalazi ispod mehanizma sadizma. Obe, i Ketina majka i sada Keti, su trpele bol, i sadističko ponašanje je sadržala čežnju.
Keti je probala sa tom rečenicom, iako joj je bilo teko, ali je odmah osetila njenu istinu.
Prelazeći u sadizam na ovaj način, mogla je da ga kontroliše.
Kreirao sam teži eksperiment pitajući je da zamisli da razgovara sa svojim mužem dok je loše raspoložena. Ponovila je istu rečenicu. Pitao sam je kako se osećala u svom telu, da bi ustanovili doživljaj.
Osetila je mučninu, mešavinu mržnje, sramotu, i zadovoljstvo.
Ovo je bila suština doživljaja. Stupajući direktno u sadizam, pridružujući osećanja, možemo dostići sustinu dinamičnosti, iskustveno, a ne opisujući šta se dešava. Postavljajući Keti u centar njenog doživljaja, mogućnost iskustvenog izbora je, očigledno bila tu.
Rekao sam joj da diše, da pronađe svoj centar. Sledeći korak je bilo da je pitam za opiše svoju majku, sa sadističkim osmehom na svom licu. Opet, osetila je anksioznost, tenziju i mučninu. Pitao sam je da zamisli neku sliku koja je ojačava – pomislila je na Budu. To ju je smirilo.
Onda sam je proveo kroz gledanje njene majke, osećajući osećanja, i onda gledanje Bude, smirivajući je.
Pitao sam je da izjavi svojoj majci: 'povezana sam sa tobom kad se ponašam sadistički'.
Ovo je uvelo poslednji aspekt u dinamiku veze, koji se ticao celog polja – prošlost i sadašnjost su postale jedno. Sam akt sadizma, ujedinio je Keti sa njenom majkom na takav način koji drugačije nije mogao biti dostignut. To je ono kako postajemo objekat kome se protivimo.
Radeći to, ovladavajući svojim sadističkim ponašanjem, ovladavajući vezom sa svojom majkom, i u isto vreme, osećajući svoja osećanja, pronalazeći smirujuću sliku, mogla je da uvede novine u vezu i u svoje ponašanje.
Osetila je olakšanje i na neki način obnovljeno. Pitao sam je da praktikuje ovu vežbu svaki put kad joj se povrate takva osećanja.
Нема коментара:
Постави коментар