Džon je prisustvovao raznim grupama za izgradnju ličnosti. Hteo je da dođe u Geštalt grupu. Očigledno je jako želeo da bude ovde. Došao je da radi. Primećivao sam ga nekoliko dana, i sada kako je seo nasuprot mene ono što me je šokiralo su njegovi izrazi lica. Gledajući ga, mislio sam da nije samo nervozan, več jako uznemiren. Brzo je treptao, njegova usta su se grčila, oči su mu se sužavale dok je pričao. Njegove oči su mi izgledale uplašeno. Moj utisak je bio da je on neko ko očekuje da ga udare.
Osetio sam se jako zabrinutim za njega, rekao sam mu svoj utisak kako sam ga doživeo, i pitao šta je osećao.
Na moje iznenađenje rekao je da se oseća malo nervoznim zbog dolaska, ali ništa više.
Pitao sam ga da li ima neko sećanje na detinjstvo vezano za udaranje.
Ne.
Pitao sam ga da li se desilo nešto što ga plaši.
Ništa.
Pitao sam ga da li se desio neki događaj koga može da se seti koji ga je potresao,
Nijedan.
Rekao je da je bio veoma stidljivo dete. To je imalo smisla, da možda ono što vidim je samo poteškoća pri kontaktu.
Obično bih spremno prihvatio nečiji opis iskustva. Ali u ovom slučaju sam se osećao čudno jer sam video nešro veoma drugačije. Drugi u grupi su potvrdili da su ovo slično doživeli. Nešto se nije slagalo. Ali nisam hteo da vršim pritisak. U Geštaltu ne probijamo 'otpor'.
Ništa dalje nije postalo jasnije kroz naš razgovor, pa sam odlučio da radim somatski.
Pitao sam ga da legne na leđa i seo pored njega.
Zamolio sam ga da polako prati svoje disanje.
Njegovo disanje je bilo vrlo pravilno i duboko. Tražio sam prekide ili tačke napetosti. Nijedna nije postojala. Pitao sam ga o njegovom doživljaju situacije. Jednostavno je osećao vazduh kako ulazi i izlazi. Očito, nije mu bilo lako da ostvari kontakt sa svojim osećanjima. Proveo sam dosta vremena, samo sedeći sa njim, posmatrajući, zapitkujući.
Rekao je da oseća prazninu u stomaku. Pitao sam ga za dozvolu, i stavio svoju ruku tamo. Ništa se nije desilo. Očigledno su njegova osećanja dobro zadržavana, i ja sam bio strpljiv u traženju ključa.
Primetio sam da su mu oči aktivne, iako zatvorene. Pitao sam ga da stavim ruku na njegove oči, i držao je tamo neko vreme. Onda je rekao da oseća hladnoću u dnu stomaka. Stavio sam svoju ruku tamo.
Rekao sam mu da me pogleda. Uradio je to, pa je gledao naviše neko vreme. Pitao sam ga šta je zamišljao. Kaže da je video mrak, hladnoću i prigušeno ulično svetlo.
Sada imamo sliku sa kojom mogu da radim. Pitao sam ga da nastavi da gleda u mene, i da mi kaže o svojim osećanjima. Počeo je sa toplinom u grudima, pa sam stavio ruku tamo.
Rekao sam mu da izgleda da ulično svetlo postaje jače, i zamolio ga da dopusti toploti da se pomeri na dole iz njegovih grudi u donji deo stomaka. Kako se ovo odigravalo, objasnio sam vezu između uličnog svetla koje postaje svetlije i naše povezanosti koja postaje jača i povezanost sa njegovim telom koje se zagreva. Zamolio sam ga da dopusti toploti da prođe u njegove noge, do stopala. Ovo se desilo veoma sporo, ali nije dostiglo do stopala. Pitao sam nekog drugog da drži njegova stopala.
Napokon, mogao je da oseća toplotu po celom telu.
Kako je ustao, njegove oči su izgledale drugačije. Bile su mirnije, jasnije, oba oka iste veličine, rekao sam mu o toj promeni u mom iskustvu sa njim.
Pitao sam ga da pogleda nekoliko drugih ljudi, da dobije iskustvo povezivanja i sa sobom, i sa nima. Njegova energija je bila svetla i topla, i kako je rekao osećao je povezanost sa drugima na nov način.
Ne trebamo da znamo simptome da bi radili sa nekom osobom. Ne moramo da imamo priču ili kontekst. Ponekad to jednostavno nam nije dostupno. Ali ako radimo sa direktnim iskustvom tela, od te prizemne tačke, nešto će se uvek pojaviti što je najvažnija 'figura' kojoj je potrebna pažnja.
Opet, mi ne trebamo da razumemo tu figuru – već samo da radimo sa njom, podržavajući razvoj bilo čega što proizađe iz toga. Kada radimo sa telom, to može da bude spor proces koji zahteva strpljenje.
Na kraju, želimo da povežemo takvo iskustvo sa vezom. To su suštinski elementi Geštalta – svesnost i kontakt.
Osetio sam se jako zabrinutim za njega, rekao sam mu svoj utisak kako sam ga doživeo, i pitao šta je osećao.
Na moje iznenađenje rekao je da se oseća malo nervoznim zbog dolaska, ali ništa više.
Pitao sam ga da li ima neko sećanje na detinjstvo vezano za udaranje.
Ne.
Pitao sam ga da li se desilo nešto što ga plaši.
Ništa.
Pitao sam ga da li se desio neki događaj koga može da se seti koji ga je potresao,
Nijedan.
Rekao je da je bio veoma stidljivo dete. To je imalo smisla, da možda ono što vidim je samo poteškoća pri kontaktu.
Obično bih spremno prihvatio nečiji opis iskustva. Ali u ovom slučaju sam se osećao čudno jer sam video nešro veoma drugačije. Drugi u grupi su potvrdili da su ovo slično doživeli. Nešto se nije slagalo. Ali nisam hteo da vršim pritisak. U Geštaltu ne probijamo 'otpor'.
Ništa dalje nije postalo jasnije kroz naš razgovor, pa sam odlučio da radim somatski.
Pitao sam ga da legne na leđa i seo pored njega.
Zamolio sam ga da polako prati svoje disanje.
Njegovo disanje je bilo vrlo pravilno i duboko. Tražio sam prekide ili tačke napetosti. Nijedna nije postojala. Pitao sam ga o njegovom doživljaju situacije. Jednostavno je osećao vazduh kako ulazi i izlazi. Očito, nije mu bilo lako da ostvari kontakt sa svojim osećanjima. Proveo sam dosta vremena, samo sedeći sa njim, posmatrajući, zapitkujući.
Rekao je da oseća prazninu u stomaku. Pitao sam ga za dozvolu, i stavio svoju ruku tamo. Ništa se nije desilo. Očigledno su njegova osećanja dobro zadržavana, i ja sam bio strpljiv u traženju ključa.
Primetio sam da su mu oči aktivne, iako zatvorene. Pitao sam ga da stavim ruku na njegove oči, i držao je tamo neko vreme. Onda je rekao da oseća hladnoću u dnu stomaka. Stavio sam svoju ruku tamo.
Rekao sam mu da me pogleda. Uradio je to, pa je gledao naviše neko vreme. Pitao sam ga šta je zamišljao. Kaže da je video mrak, hladnoću i prigušeno ulično svetlo.
Sada imamo sliku sa kojom mogu da radim. Pitao sam ga da nastavi da gleda u mene, i da mi kaže o svojim osećanjima. Počeo je sa toplinom u grudima, pa sam stavio ruku tamo.
Rekao sam mu da izgleda da ulično svetlo postaje jače, i zamolio ga da dopusti toploti da se pomeri na dole iz njegovih grudi u donji deo stomaka. Kako se ovo odigravalo, objasnio sam vezu između uličnog svetla koje postaje svetlije i naše povezanosti koja postaje jača i povezanost sa njegovim telom koje se zagreva. Zamolio sam ga da dopusti toploti da prođe u njegove noge, do stopala. Ovo se desilo veoma sporo, ali nije dostiglo do stopala. Pitao sam nekog drugog da drži njegova stopala.
Napokon, mogao je da oseća toplotu po celom telu.
Kako je ustao, njegove oči su izgledale drugačije. Bile su mirnije, jasnije, oba oka iste veličine, rekao sam mu o toj promeni u mom iskustvu sa njim.
Pitao sam ga da pogleda nekoliko drugih ljudi, da dobije iskustvo povezivanja i sa sobom, i sa nima. Njegova energija je bila svetla i topla, i kako je rekao osećao je povezanost sa drugima na nov način.
Ne trebamo da znamo simptome da bi radili sa nekom osobom. Ne moramo da imamo priču ili kontekst. Ponekad to jednostavno nam nije dostupno. Ali ako radimo sa direktnim iskustvom tela, od te prizemne tačke, nešto će se uvek pojaviti što je najvažnija 'figura' kojoj je potrebna pažnja.
Opet, mi ne trebamo da razumemo tu figuru – već samo da radimo sa njom, podržavajući razvoj bilo čega što proizađe iz toga. Kada radimo sa telom, to može da bude spor proces koji zahteva strpljenje.
Na kraju, želimo da povežemo takvo iskustvo sa vezom. To su suštinski elementi Geštalta – svesnost i kontakt.
Нема коментара:
Постави коментар