уторак, 20. мај 2014.
Case #10 - Strah, agresija I zadovoljstvo -
Bridžit je veoma osetljiva osoba. Ranije je imala veoma loše alergije I bila je fizički osetljiva na životnu sredinu kao I lako plašljiva.
Pričala je o tome kako joj je teško kada je neko ljut na nju. Osećala se veoma ranjivo, čak I ako je to samo bilo neslaganje sa partnerom.
Rekla je "moje telo nije moje telo, utrnula sam, bez smisla za granice".
Dakle, bilo joj je teško da bude u sopstvenom telu, posebno kada je neko oko nje nezadovoljan.
Pitao sam je o njenim manama. Pričala je o vremenima kada je mogla da bude tvrdoglava ili neosetljiva prema drugima.
Pričao sam joj o svojoj tvrdoglavosti I neostetljivosti.
Rekla je da je mogla da zaoštri svoje oči, tiho odgurujući druge od sebe.
Zamolio sam je da zamisli svoje oči, odgurujući ljude. Rekla je "jarko su crvene; mogla bih nekoga da ubijem sa njima". Ohrabrio sam je da ostane sa jarko crvenim očima I progoreva ljude. Pričala je o slici udaranja nekoga u lice.
Bila je seksualno iskorišćena kada je bila mlada žena, I rekla je da oseća puno besa prema muškarcima.
Zato sam je zamolio da zamisli sebe kako udara čoveka koji joj je to uradio.
Osećala je svoju snagu, I zamolio sam je da obrati pažnju na ostatak svog tela. Osećala se snažnom, u svojim mišićima, koži I nogama.
Ranije je bivstvo u svopstvenom telu smatrala "mučenjem". Sada se osećala dobro u svojoj koži.
Pričali smo o njenog seksualnosti. Godinama je bila stidljiva, uplašena I lako se mogla zamrznuti pred svojim partnerom. Zamolio sam je da zamisli da je seksualno agresivna sa svojim partnerom. Ta slika joj se veoma dopala.
Istražili smo druge blsti njenog života gde može da bude agresivna – bacanje bejzbol loptice sa svojim sinom.
Osećala se sjajno.
Na ovom sastanku smo počeli sa njenom ranjivošću I time što je "uplašena izvan svog tela". Ovakva nemoćna pozicija joj je bila veoma poznata I bila je karakteristika njenog odraslog života. To je ometalo njenu intimnost sa mužem kao I njenu mogućnost da bude u robusnoj komunikaciji.
Ova pozicija "teško za uraditi" je bila suprotan polaritet od nekoga ko ima uticaj na druge. Iako je bilo tiho, ipak, identifikujući njeno iskustvo kao "potiskivača", mogli smo da pristupimo njenom besu.
Somatski marker ovoga – njenih očiju, bio je ključ za produbljivanje njenog iskustva sa besom. Vizualizacija agresivnosti je ovo sprovela.
Ovo ni na koji način nije ohrarivanje "odigravanja" agresije prema drugima. Umesto toga, ovo je vezano za ulazak u suprotan polaritet, tako da se može integrisati u celu osobu.
Ova smena je bila dramatična. Više se nije osećala osetljivo, nemoćno, uplašeno ili razdvojeno. Ne samo da se "preokrenula" sa svojim agresorima, već je mogla da oseti da se kreće ka tome da bude seksualno aktivna sa svojim partnerom, što je nešto što se nije dogodilo već duže vreme.
Otkriće mogućnosti da se aresija odigra, bilo u seksu ili sa njenim sinom, bilo je novo za nju I to joj je dalo drugačiju perspektivu.
Pričala je o tome kako joj je teško kada je neko ljut na nju. Osećala se veoma ranjivo, čak I ako je to samo bilo neslaganje sa partnerom.
Rekla je "moje telo nije moje telo, utrnula sam, bez smisla za granice".
Dakle, bilo joj je teško da bude u sopstvenom telu, posebno kada je neko oko nje nezadovoljan.
Pitao sam je o njenim manama. Pričala je o vremenima kada je mogla da bude tvrdoglava ili neosetljiva prema drugima.
Pričao sam joj o svojoj tvrdoglavosti I neostetljivosti.
Rekla je da je mogla da zaoštri svoje oči, tiho odgurujući druge od sebe.
Zamolio sam je da zamisli svoje oči, odgurujući ljude. Rekla je "jarko su crvene; mogla bih nekoga da ubijem sa njima". Ohrabrio sam je da ostane sa jarko crvenim očima I progoreva ljude. Pričala je o slici udaranja nekoga u lice.
Bila je seksualno iskorišćena kada je bila mlada žena, I rekla je da oseća puno besa prema muškarcima.
Zato sam je zamolio da zamisli sebe kako udara čoveka koji joj je to uradio.
Osećala je svoju snagu, I zamolio sam je da obrati pažnju na ostatak svog tela. Osećala se snažnom, u svojim mišićima, koži I nogama.
Ranije je bivstvo u svopstvenom telu smatrala "mučenjem". Sada se osećala dobro u svojoj koži.
Pričali smo o njenog seksualnosti. Godinama je bila stidljiva, uplašena I lako se mogla zamrznuti pred svojim partnerom. Zamolio sam je da zamisli da je seksualno agresivna sa svojim partnerom. Ta slika joj se veoma dopala.
Istražili smo druge blsti njenog života gde može da bude agresivna – bacanje bejzbol loptice sa svojim sinom.
Osećala se sjajno.
Na ovom sastanku smo počeli sa njenom ranjivošću I time što je "uplašena izvan svog tela". Ovakva nemoćna pozicija joj je bila veoma poznata I bila je karakteristika njenog odraslog života. To je ometalo njenu intimnost sa mužem kao I njenu mogućnost da bude u robusnoj komunikaciji.
Ova pozicija "teško za uraditi" je bila suprotan polaritet od nekoga ko ima uticaj na druge. Iako je bilo tiho, ipak, identifikujući njeno iskustvo kao "potiskivača", mogli smo da pristupimo njenom besu.
Somatski marker ovoga – njenih očiju, bio je ključ za produbljivanje njenog iskustva sa besom. Vizualizacija agresivnosti je ovo sprovela.
Ovo ni na koji način nije ohrarivanje "odigravanja" agresije prema drugima. Umesto toga, ovo je vezano za ulazak u suprotan polaritet, tako da se može integrisati u celu osobu.
Ova smena je bila dramatična. Više se nije osećala osetljivo, nemoćno, uplašeno ili razdvojeno. Ne samo da se "preokrenula" sa svojim agresorima, već je mogla da oseti da se kreće ka tome da bude seksualno aktivna sa svojim partnerom, što je nešto što se nije dogodilo već duže vreme.
Otkriće mogućnosti da se aresija odigra, bilo u seksu ili sa njenim sinom, bilo je novo za nju I to joj je dalo drugačiju perspektivu.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар