Ovako ga je ona povezala:
U vozu sam, pored svoje majke. Ispred su dva dečaka u crnim uniformama, zadirkuju me. Ona se uznemirila, pa su oni produžili dalje. Sada jedan piški pored mene u vozu, prazneći dosta vrele krvi iz njegovih creva. Pod voza je vrela crvena krv. Uplašena sam. On samo stoji tamo dok mu krv ističe. Drugo telo, ista stvar se dešava.
Kada smo stigli u stanicu, tu je žena doktor sa puno opreme I laknulo mi je što je tamo.
–
Pitao sam je šta oseća, da bi se povezala na dubljem I sadašnjem nivou.
...uplašeno, osećaj umiranja, potpuno sama.
Kada govori kao dečak, ona kaže: gubim energiju, urušavam se na pod. Ne mogu da zadržim životnu toplinu u sistemu.
Pitam je da dođe u svoje telo – ovo povezuje iskustvo sna sa njenim trenutnim somatskim iskustvom I dovodi bliže do toga "ko je ona".
...ona oseća rupu bez dna u grudima. Pitam je koliko topline oseća sada u sistemu. Ona navodi 30%.
Dajem joj odgovor – dovodeći njeno somatsko iskustvo u odnos.
Moje iskustvo sa njom je da je veoma topla osoba – rekao bih oko 70%.
Pitam je oko ovoe praznine – I dajem joj eksperiment – da li može da podigne I spusti svoju temperaturu.
Ovo nam omogućava da počnemo da radimo na hitnim problemom, toplinom.
Kada je smanje, oseća se kao da pada, uzdiše I da je hladno u crevima.
Ona kaže, ona zapravo oseća često bol u malim crevima, kao igle. I veoma je podložna hladnoći – teško diše zimi.
Pitao sam je da dođe do malih creva sada.
...oseća se teško, blokirano, vlažno, bez kretanja.
Ona navodi da nije dobra u primanju na fizičkom nivou. Za nju je teško da dobije dovoljno ishrane od hrane – mršava je I treba da uzima suplemente. Ako je neko dodirne, ona se uplaši. Potreban je napor da bi se opustila. Ne zanima je mnogo seks. Ona želi fizički dodir, ali više kao dete.
Pitao sam je da "bude" krv u snu – da istraži toplinu...
...ona kaže, ja sam toplina, puna života, puna ishrane. Dečak me odbija, ja izlazim iz njegovog sistema, nisam mu potrebna.
Pitao sam je na koji način se ovo uklapa sa njenim životom, povetujući iskustvo iz sna sa stvarnim životom.
...ona priča o načinu na koji odbacuje život...previše je, previše problema s vremena na vreme, ne oseća se shvaćeno, unutrašnji muški glas joj govori da treba da umre.
Zato sam je pitao za njenog oca...on se uvek izvlačio. Kada je bila dete, bio je veoma zatvoren, nije pričao sa njom, samo je gledao TV ili se zatvarao. Lice mu je bilo strogo I čvrsto. Bilo joj ga je žao, ponašala se kao dečak da pokuša da ga zadovolji...samo je želela da ga vidi da se smeje I da je srećan.
Sada, kao odrasla osoba, kada vidi svog oca, oseća muku u stomaku. On na nju gleda kao da je malo dete, koje želi svoju majku.
Dakle, sada je jasno. Kao detetu, bila joj je potrebna roditeljska toplina, toplina njenog oca, ali je u stvari ona bila ta koja je pružala njemu toplinu. Zadatak je bio suviše težak za dete I to je isušilo njenu životnu energiju. Sada ona nema dobru osnovu toplote, ima naviku da se oseća isušeno, da daje više nego što dobija. To je čini velikodušnom I majčinski prema ljudima, ali iznutra, ona oseća samo bol I prazninu.
Ova podela predstavlja odbacivanje života, a ona je u dilemi, u ćorsokaku.
Dostignuvši ovu tačku, mi ne rešavamo prazninu, ono pto radimo je to da podignemo nivo svesti o tome. U Geštaltu, sve promene počinju sa svešću...
Нема коментара:
Постави коментар