петак, 18. јул 2014.
Case #25 - 10,000 strela
Meri se dva puta razvodila, I sada ponovo živi sa prethodnim mužem, ocem njenog sina.
Raspitivao sam se o putovanju.
Zajedno su vodili posao, ali se nisu slagali oko pristupa. Vremenom je počeo da bude nasilan prema njoj. Ovo se nastavilo tokom godina.
On je onda tražio razvod od nje, a zatim tražio vezu sa jednim od zaposlenih koji su radili u ovom poslu.
Nakon što ga je žena odbila, pitao je Meri da se ponovo uda, na šta je ona pristala.
On je nastavio da je udara.
Konačno, posle još nekoliko godina, ona je povukla ograničenje na nasilje, I razvela se od njega.
Nekoliko godina kasnije, ponovo su počeli da žive zajedno, ovog puta bez nasilja I ona sada opisuje svoju vezu kao "zadovoljavajuću", I nije nesrećna sa tim.
Međutim, dok je ovo pričala, naravno da je osećala nadolazeći bol.
Pitao sam kako je preživela; setila se kroz šta su morale da prođu njena majka I baka (nije nasilje).
Pitao sam je šta oseća. Odgovorila je "kao 10,000 strela u mom srcu".
Potvrdio sam da je zadržavala bol u sebi, pre nego da ga nanesee drugima, ali sam izrazio svoju zabrinutost za efekte koje je to ostavilo na nju.
Pitao sam je kako je pričati sa mnom, kao muškarcem – rekla je da se oseća bezbedno.
Rekao sam joj da je muškarac stavio te strele tu, I da, kao muškarac, želim da joj pomognem da ih odstrani.
Predložio sam da ću prići polako, sa njenim potpunim odobravanjem na svakom koraku, I izvući strelu napolje.
Uradio sam ovo, položio sam "strelu" na zemlju I potvrdio kako je bila mnogo povređena.
Proverio sam kako se oseća: prijavila je bolna osećanja, ali je takođe bila I duboko dirnuta I malo joj je laknulo.
Zato sam ponovio ovaj proces još dva puta, svaki put potvrđivajući drugi aspekt njenog iskustva.
Osetila je blago oslobađanje, ali I neke trnce u rukama. Ovo je bio pokazatelj da je uradila dovoljno.
Konačno, predložio sam joj da izvede ritual sa tri strele, I razne opcije. Odabrala je rutal sahranjivanja strela.
Ispričao sam joj priču o zamišljenom putovanju na koje smo oboje otišli, u šumu, gde smo sahranjivali strele, dajući potvrdu I ostavljajući ih u zemlji.
Njeno iskustvo na kraju je bilo lagano, I bila je zaista viđena I čuta na mestu.
Zamolio sam je da uradi domaći, da ponavlja proces koji smo radili, jednom dnevno, u svom umu, sa još tri strele I zatim ritual njihovog sahranjivanja.
U ovom procesu prvo sam zacrtao njeno polje, da bi dovoljno razumeo kontekst. Zatim sam iskoristio činjenicu da to što sam muškarac bude deo procesa izlečenja. Išao sam polako, proveravajući kako joj je svakim korakom I pružajući joj mnogo izbora.
Radio sam sa metaforom koju je dala sa strelama, uzimajući je ozbiljno I počinjući proces lečenja. Važan faktor nije bio broj uklonjenih strela ili ukidanje bola kao neke stalne stvari, već činjenica da smo napravili početak, da je napravljena razlika I da sada ima način da se bavi ovim sama.
Geštalt eksperiment je ovde bio dizajniran direktno od materijala I reči koje je ona pružila, I to je radilo prvenstveno na osnovu odnosa koji je uspostavljen između nas.
Raspitivao sam se o putovanju.
Zajedno su vodili posao, ali se nisu slagali oko pristupa. Vremenom je počeo da bude nasilan prema njoj. Ovo se nastavilo tokom godina.
On je onda tražio razvod od nje, a zatim tražio vezu sa jednim od zaposlenih koji su radili u ovom poslu.
Nakon što ga je žena odbila, pitao je Meri da se ponovo uda, na šta je ona pristala.
On je nastavio da je udara.
Konačno, posle još nekoliko godina, ona je povukla ograničenje na nasilje, I razvela se od njega.
Nekoliko godina kasnije, ponovo su počeli da žive zajedno, ovog puta bez nasilja I ona sada opisuje svoju vezu kao "zadovoljavajuću", I nije nesrećna sa tim.
Međutim, dok je ovo pričala, naravno da je osećala nadolazeći bol.
Pitao sam kako je preživela; setila se kroz šta su morale da prođu njena majka I baka (nije nasilje).
Pitao sam je šta oseća. Odgovorila je "kao 10,000 strela u mom srcu".
Potvrdio sam da je zadržavala bol u sebi, pre nego da ga nanesee drugima, ali sam izrazio svoju zabrinutost za efekte koje je to ostavilo na nju.
Pitao sam je kako je pričati sa mnom, kao muškarcem – rekla je da se oseća bezbedno.
Rekao sam joj da je muškarac stavio te strele tu, I da, kao muškarac, želim da joj pomognem da ih odstrani.
Predložio sam da ću prići polako, sa njenim potpunim odobravanjem na svakom koraku, I izvući strelu napolje.
Uradio sam ovo, položio sam "strelu" na zemlju I potvrdio kako je bila mnogo povređena.
Proverio sam kako se oseća: prijavila je bolna osećanja, ali je takođe bila I duboko dirnuta I malo joj je laknulo.
Zato sam ponovio ovaj proces još dva puta, svaki put potvrđivajući drugi aspekt njenog iskustva.
Osetila je blago oslobađanje, ali I neke trnce u rukama. Ovo je bio pokazatelj da je uradila dovoljno.
Konačno, predložio sam joj da izvede ritual sa tri strele, I razne opcije. Odabrala je rutal sahranjivanja strela.
Ispričao sam joj priču o zamišljenom putovanju na koje smo oboje otišli, u šumu, gde smo sahranjivali strele, dajući potvrdu I ostavljajući ih u zemlji.
Njeno iskustvo na kraju je bilo lagano, I bila je zaista viđena I čuta na mestu.
Zamolio sam je da uradi domaći, da ponavlja proces koji smo radili, jednom dnevno, u svom umu, sa još tri strele I zatim ritual njihovog sahranjivanja.
U ovom procesu prvo sam zacrtao njeno polje, da bi dovoljno razumeo kontekst. Zatim sam iskoristio činjenicu da to što sam muškarac bude deo procesa izlečenja. Išao sam polako, proveravajući kako joj je svakim korakom I pružajući joj mnogo izbora.
Radio sam sa metaforom koju je dala sa strelama, uzimajući je ozbiljno I počinjući proces lečenja. Važan faktor nije bio broj uklonjenih strela ili ukidanje bola kao neke stalne stvari, već činjenica da smo napravili početak, da je napravljena razlika I da sada ima način da se bavi ovim sama.
Geštalt eksperiment je ovde bio dizajniran direktno od materijala I reči koje je ona pružila, I to je radilo prvenstveno na osnovu odnosa koji je uspostavljen između nas.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар