петак, 8. август 2014.
Case #31 - Zamena seksa sa intimnošću
Luiz je rekla da želi više strasti u svojoj vezi.
Njen muž je imao aferu pre 5 godina, koja je trajala oko godinu dana. Priznao joj je to, spustio se na kolena i molio je za oproštaj i završio aferu.
Od tada su se stvari polako popravljale, ali je bilo još nekih istaknutih problema za Luizu.
Kada joj je prvi put rekao za aferu ona je odgovorila prilično racionalno, pitavši ga o tome da li će da napusti brak ili ne. Njen neposredni način suočavanja sa ovim je bio da proceni situaciju i da radi na tome gde su oni stajali. Ovo je bila dobra početna strategija preživljavanja.
Međutim, kasnije je osećala mnogo tuge.
U skorije vreme, takođe je osećala svoj bes.
Ali to nije nešto što je ona spomenula. On je ukazao da ako je ona veoma ljuta, da je spreman da je ostavi (iz njegove krivice). Tako se ona bojala da će on to uraditi ako ona nastavi da izražava ono što oseća.
Ali njegova izdaja je izjeda. I mada postoji dosta toga dobrog u njihovom odnosu, ona nije još uvek u potpunosti otvorena za njega, uključujući i otvorenost na seksualnom nivou – ona to zadržava. Pitao sam koliko često imaju seks – oko 4 puta mesečno.
Pitao sam koliko su razgovarali – oko pola sata na dan u proseku.
Zamolio sam je da oceni njegov nivo emocionalne inteligencije. Rekla je 3. Bilo mi je jasno da ona neće dobiti onu vrstu saslušanja koju je želela od njega pod ovim okolnostima. Za rad sa njom na njenom izražavanju osećanja nije bilo od velike koristi; moglo je izaći nešto njenog besa, ali to ne bi zaista povećalo njihovu intimnost, jer ništa više zapravo ne bi dolazilo od njega. A bez razgovora sa njim o tome što joj se dešava, njihov odnos će ostati na površinskom nivou.
Geštalt ne radi prema „oproštaju" iako naglašava „šta je". Ali u ovom slučaju, imali smo niz drugih izbora kojih nije bila svesna.
Luiz je učiteljica i rekla je da je promenila svoj stil predavanja poslednjih nekoliko godina da se oslobodi „onoga što treba i što ne treba", i pronašla je postepenu i veoma značajnu promenu u svojoj učionici. Ona je istovremeno bila na „putovanju da pronađe sebe".
Tako sam znao da je i sama imala resurse i bilo je jasno da je radila na svom razvoju.
Ali ovo se nije baš rasulo na nekoliko veza.
Moj fokus je bio da radim na problemu odnosa u paru, pre nego samo intrafizički sa Luizom ili čak interpersonalno sa mnom.
Zato sam joj predložio domaći.
Ovo je u osnovi uključivalo dogovor; više seksa za više intimnosti.
Predložio sam da kaže mužu da želi više seksa sa njim i više bliskosti. Da bi ona ovo uradila, bilo joj je potrebno više intimnosti.
Da bi ostvarila ovo, oni će provoditi pola sata zajedno svakog dana, razvijajući intimnost u njihovom odnosu. Predložio sam niz opcija – da vežbaju da pričaku autentično jedno sa drugim o malim stvarima; da zajedno čitaju knjigu i da razgovaraju o njoj; da vežbaju neke stvari zajedno, na primer slušanje il emocionalna izražavanja; da stvaraju prostora da čuju ogorčenje onog drugog; ili da jednostavno rade stvari zajedno za to vreme, što će povećati njihov osećaj vezivanja i bliskosti.
Složio sam se sa njom da je to potpuno nepošteno. Ona je na neki način igrala ulogu učiteljice, organizujući ovo i dovodeći ga do brzine, samo da bi mogla da bezbedno izrazi svoj bes prema njemu. Nije bilo pošteno, jer je radila dupli posao u tom smislu.
Međutim, bilo bi drugih koristi sa druge strane na mnogo načina, i takođe bi postigli njene ciljeve da donese više strasti u njihovom odnosu.
Rezultat će biti da će oni biti bliži tome da budu na istoj strani, pre nego na putovanju lične svesti koje pripada samo njoj.
Ovaj pristup koristi ono što se zove „rad sa parom, sa jednom osobom". To jest, mi držimo odnos u prvom planu kada radimo sa klijentom. Umesto fokusa na klijenta, mi gledamo kako možemo da ojačamo njihovu vezu.
Mnogo osećanja, identiteta i priča su proizvod odnosa u paru. Dakle, jedan put ka promeni je da se napravi značajan pomak u odnosu, pre nego da se fokusiramo na iskustvo pojedinca. Ovo je upotreba pristupa terenu, radu u celini a ne u delovima.
Zvučalo je veoma podmitljivo da se priča o zameni seksa za promenu ponašanja – ali ljudi to rade u nesvesno svakom slučaju. Da se poseduje ono što jedan radi, da se dovede napred u odnosu, to zaista daje drugoj osobi izbore. Na taj način, takav predlog nije manipulativan, već je iskren. Takva razmena u ovom kontekstu je nešto što će unaprediti odnos parova.
Njen muž je imao aferu pre 5 godina, koja je trajala oko godinu dana. Priznao joj je to, spustio se na kolena i molio je za oproštaj i završio aferu.
Od tada su se stvari polako popravljale, ali je bilo još nekih istaknutih problema za Luizu.
Kada joj je prvi put rekao za aferu ona je odgovorila prilično racionalno, pitavši ga o tome da li će da napusti brak ili ne. Njen neposredni način suočavanja sa ovim je bio da proceni situaciju i da radi na tome gde su oni stajali. Ovo je bila dobra početna strategija preživljavanja.
Međutim, kasnije je osećala mnogo tuge.
U skorije vreme, takođe je osećala svoj bes.
Ali to nije nešto što je ona spomenula. On je ukazao da ako je ona veoma ljuta, da je spreman da je ostavi (iz njegove krivice). Tako se ona bojala da će on to uraditi ako ona nastavi da izražava ono što oseća.
Ali njegova izdaja je izjeda. I mada postoji dosta toga dobrog u njihovom odnosu, ona nije još uvek u potpunosti otvorena za njega, uključujući i otvorenost na seksualnom nivou – ona to zadržava. Pitao sam koliko često imaju seks – oko 4 puta mesečno.
Pitao sam koliko su razgovarali – oko pola sata na dan u proseku.
Zamolio sam je da oceni njegov nivo emocionalne inteligencije. Rekla je 3. Bilo mi je jasno da ona neće dobiti onu vrstu saslušanja koju je želela od njega pod ovim okolnostima. Za rad sa njom na njenom izražavanju osećanja nije bilo od velike koristi; moglo je izaći nešto njenog besa, ali to ne bi zaista povećalo njihovu intimnost, jer ništa više zapravo ne bi dolazilo od njega. A bez razgovora sa njim o tome što joj se dešava, njihov odnos će ostati na površinskom nivou.
Geštalt ne radi prema „oproštaju" iako naglašava „šta je". Ali u ovom slučaju, imali smo niz drugih izbora kojih nije bila svesna.
Luiz je učiteljica i rekla je da je promenila svoj stil predavanja poslednjih nekoliko godina da se oslobodi „onoga što treba i što ne treba", i pronašla je postepenu i veoma značajnu promenu u svojoj učionici. Ona je istovremeno bila na „putovanju da pronađe sebe".
Tako sam znao da je i sama imala resurse i bilo je jasno da je radila na svom razvoju.
Ali ovo se nije baš rasulo na nekoliko veza.
Moj fokus je bio da radim na problemu odnosa u paru, pre nego samo intrafizički sa Luizom ili čak interpersonalno sa mnom.
Zato sam joj predložio domaći.
Ovo je u osnovi uključivalo dogovor; više seksa za više intimnosti.
Predložio sam da kaže mužu da želi više seksa sa njim i više bliskosti. Da bi ona ovo uradila, bilo joj je potrebno više intimnosti.
Da bi ostvarila ovo, oni će provoditi pola sata zajedno svakog dana, razvijajući intimnost u njihovom odnosu. Predložio sam niz opcija – da vežbaju da pričaku autentično jedno sa drugim o malim stvarima; da zajedno čitaju knjigu i da razgovaraju o njoj; da vežbaju neke stvari zajedno, na primer slušanje il emocionalna izražavanja; da stvaraju prostora da čuju ogorčenje onog drugog; ili da jednostavno rade stvari zajedno za to vreme, što će povećati njihov osećaj vezivanja i bliskosti.
Složio sam se sa njom da je to potpuno nepošteno. Ona je na neki način igrala ulogu učiteljice, organizujući ovo i dovodeći ga do brzine, samo da bi mogla da bezbedno izrazi svoj bes prema njemu. Nije bilo pošteno, jer je radila dupli posao u tom smislu.
Međutim, bilo bi drugih koristi sa druge strane na mnogo načina, i takođe bi postigli njene ciljeve da donese više strasti u njihovom odnosu.
Rezultat će biti da će oni biti bliži tome da budu na istoj strani, pre nego na putovanju lične svesti koje pripada samo njoj.
Ovaj pristup koristi ono što se zove „rad sa parom, sa jednom osobom". To jest, mi držimo odnos u prvom planu kada radimo sa klijentom. Umesto fokusa na klijenta, mi gledamo kako možemo da ojačamo njihovu vezu.
Mnogo osećanja, identiteta i priča su proizvod odnosa u paru. Dakle, jedan put ka promeni je da se napravi značajan pomak u odnosu, pre nego da se fokusiramo na iskustvo pojedinca. Ovo je upotreba pristupa terenu, radu u celini a ne u delovima.
Zvučalo je veoma podmitljivo da se priča o zameni seksa za promenu ponašanja – ali ljudi to rade u nesvesno svakom slučaju. Da se poseduje ono što jedan radi, da se dovede napred u odnosu, to zaista daje drugoj osobi izbore. Na taj način, takav predlog nije manipulativan, već je iskren. Takva razmena u ovom kontekstu je nešto što će unaprediti odnos parova.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар