Case #35 - Ljuta na bivšeg

Merion je iznela problem zajednički podeljenih aranžmana za decu sa svojim bivšim mužem. Postalo je jasno da ovo nije suštinski problem. Ono što je bilo važnije je njena nelagodnost i nedovršena posla sa njim.
Pre nego što smo zažli u detalje, rekao sam – moje iskustvo kada pogledam u tebe je kao da me tvoje oči probijaju. To je imalo prilično jak uticaj na mene. Ono što ja imam zajedničko sa tvojim bivšim mužem je to da sam muškarac, i pretpostavljam da nešto od energije koju osećaš prema njemu, takođ može biti prisutna ovde sa mnom.
Pitao sam je koji je bio njen problem, a ona je rekla bes.
Pitao sam je zbog čega je bila ljuta. Počela je da mi priča veoma dugu priču o okolnostima... posle nekog vremena sam je ponovo pitao: ok, zbog čega si zapravo ljuta. Ponovo je počela da daje još od duge priče.
Morao sam da je pitam nekoliko puta dok nije bila u stanju da mi kaže jasno, direktno i jezgrovito da je bila ljuta zato što se osećala izdanom od strane bivšeg muža, jer je prestao da je finansijski podržava da bi uložio novac u posao koji je pokrenuo. Takođe je bila ljuta zato što je lagao oko toga, nju i njene roditelje (sa kojima su živeli).
Rekao sam, da, izgledaš ljuto, mogu da vidim to u tvojim očima. Šta osećaš upravo sada?
Počela je da mi priča neke stvari koje su bile više o njenoj evaluaciji, proceni i mišljenima, umesto o svojim osećanjima.
Takođe je rekla i „potiskujem svoja osećanja".
Zato sam je pozvao da zamisli da sam ja njen bivši muž i da „uzme deo od mene". Počela je da objašnjava kako se oseća kao da je i ona ta koju treba kriviti za situaciju.
Onda sam se ponovo fokusirao na nju, i piao je da mi kaže nešto direktno, počevši sa rečima „ ja sam ljuta...".
Konačno, počela je da se izražava, direktno, navodeći stvari zbog kojih je bila ljuta.
Potvrdio sam njena osećanja i to kako mogu da vidim i čujem njen bes...a potom kako mogu da vidim da se ovo prebacuje na suze – i da takođe mogu da vidim njenu bol.
Nastavio sam da ohrabrujem ovo direktno izražavanje, a ona je stalno naizmenično menjala bes i suze. Kako je osetila da je neko sluša, bila je samopouzdanija o izražavanju onoga što oseća direktno. Bilo je tu i dosta ćutanja, punog njenih osećanja i mojih jednostavnih potvrda.
Na kraju, osećala se mnogo lakše, i pustila je dosta bola i besa, koje je nosila još od razvoda.
Kako bi ovaj proces bio uspešan, morao sam da budem uporan, fokusirajući njenu svest, dovodeći je do njenog iskustva učestvovanjem u eksperimentu sa njom i prekidanjem kroz pričanje priča, što je bilo deo njenog načina da izbegne tako duboka osećanja. Obezbedio sam relacioni kontejner za bes i podržavao sam je i hrabrio da se izrazi... bilo je potrebno neko vreme dok se nije osetila sigurno da to i uradi. Takođe nisam puštao njeno izbegavanje; umesto toga sam tražio da ona zapravo poseduje svoje iskustvo.
Kao odgovor, dao sam joj potvrdu, što je stvar za kojoj je najviše čeznula – da je neko vidi i čuje u ovom mestu. Nisam bio njen bivši muž, ali je energija bila dovoljno jaka između nas da se ona oseti zadovoljneo izražavajući se meni kao predstavniku. Moje povezivanje da sam i ja takođe muškarac, u početku, je bilo dovoljno da izazove snagu njenih osećanja, i moja prijamčivost je bila dovoljna za nju da oseća da ovo nije bila samo „gluma".

Ono što je primetno jeste da ona nije vikala, vrištala, udarala jastuke ili čak podigla svoj glas. Bes se kreće u odnosu i kroz svojinu, a ne nužno kroz dramatične tehnike terapije.