Uzeo sam sliku čaure. Predložio sam eksperiment na toj bazi – ponekad nije potrebno imati sve detalje sadržaja, već samo da se skoči u jasnu i snažnu metaforu koju klijent izlaže. U ovom slučaju, očito transformativna metafora, direktno povezana sa terapijom, i koja je sadržala želju za promenom i strah od promene. Geštalt eksperiment je uveo term 'siguran hitan slučaj', i to je balans kome uvek težimo – pomaganje klijentu da se pokrene napred sa željom za životom, i u isto vreme, pronalazimo način da oseti sigurnost tako da preuzme rizik isprobavanja nečeg novog.
Pozvao sam pola tuceta ljudi iz grupe da se okupi oko nje kao čaura. Odmah, počela je intezivnije da plače i onda je skliznula do zemlje. Svima sam pokazao da sednu oko nje. Rekao sam joj da se ne povlači u sebe, već da zadrži kontakt očima. U suprotnom se može povući, otići u svoj svet i izvan veze koju gradimo. U tom slučaju, emocija prosto nastavi da cirkuliše na način koji je zapravo ne pokreće.
Kako je ona to uradila, pogledala je jednu od žena i rekla 'Ne sviđaš mi se'. To svakako nije bilo upućeno direktno toj ženi – ona je podseća na njenu majku. Zamolio sam je da priča sa njom direktno, da kaže sve šta ima da joj kaže.
'Zašto si me napustila', pitala je. U Geštaltu smatramo 'zašto' pitanja kao beskorisna, i tražimo od ljudi da ih promene u izjave.
Iz toga je proizašla njena izjava – njen bol zbog napuštanja kao deteta od strane njene majke. Ponovo, nisam morao da znam priču ili detalj da bih radio sa tim. Ona se našla u procesu i to je bilo dovoljno.
Morao sam je podržati da ostane prisutna, da zadrži kontakt očima, da udiše duboko. Mnogo emocija se pojavilo, i njoj, kao i za reprezentaciju njene 'majke'.
Naposletku je bila jako umorna i htela da legne.
Namestio sam da legne u krilo svoje majke-reprezentacije i da dopusti sebi da zaspi.
Kad se probudila 10 minuta kasnije, osećala se ponovo rođenom, sa osećajem toplote i povezanosti u srcu, gde je prethodno bila praznina i bol.
Нема коментара:
Постави коментар