Case #43 - Toksični glas majke

Tereza je napustila siguran posao da bi osnovala sopstvenu kompaniju. Razlog je bio, 'zbog izazova'.
Ali je osećala jaku anksioznst većinu vremena – osim kad je znala da će nešto propasti. Kako je bila bliža uspehu, osećala je anksioznost do onog momenta do kada uspeh nije bio zagarantovan. Anksioznost se, takođe, prenela i na privatan život.
Nije razumela odakle to dolazi, niti šta može da uradi povodom toga.
Učinilo mi se da ima nekakve veze sa kontrolom – potrebom da kontroliše, da stvari budu organizovane na određen način. Pitao sam je za kontekst polja. Uspeli smo da zaključimo da je njena majka osoba koja ima dosta kontrole u svojim rukama.
Dok smo pričali o tome, dobila je glavobolju. Postalo mi je jasno da je njena majka bila 'u njenoj glavi'. Onda sam je pozvao da postavi svoju majku na jastuk pored, i da priča sa njom. Ovo je klasičan Geštalt eksperiment – da unutrašnje psihičke dijaloge izvučemo i da ih učinimo eksplicitnim.
Zamolio sam je da kaže nešto svojoj majci, onda da se fizički zamene – sedne na 'majčio mesto' i da odgovor.
Bio sam krajnje šokiran stvarima koja je njena majka govorila. Vrlo sramno, i još gore – na primer Terezu je vređala da je 'ružna', za razliku od lepe sestre; govoreći joj da je loša osoba; govoreći joj da ona (majka) nije htela da ima decu, da je to samo obaveza, i inače, ona bi više volela dečaka.
Ovo nije samo normalno loše materinstvo. Ovo zaslužuje naziv 'toksično materinstvo'. Ovo nije podložno dijalogu.
Predložio sam majci da prestane da se obraća Terezi, i da bih da je 'intervjuišem', da probam da razumem više o njoj i tako sam i uradio... majka je dala razne zanimljive odgovore, potvrđujući 'dijagnozu'. Priznala je da je Tereza samo teret, i kako je samo zainteresovana u to kako joj deca pružaju da izgleda bolje. Tereza je finansijski uspela, i to je čini da izgleda bolje, pa više nije iznervirana njom.
Sada... možete reći da je to sve Terezina projekcija. Ali rečenice koje je majka rekla Terezi u ovom dijalogu su stvarne reči koje je ona upotrebila.
Nije poenta da se patologizuje majka – ona očigledno ima svoje probleme. Ali takva devaluacija sopstvenog deteta je toksična...i prouzrokuje manjak pouzdanja što dalje vodi do anksioznosti.
Pozvao sam je da priča svojoj majci, ovog puta postavljajući jasne granice. Počela je sa 'molim te, nemoj...'. Prekinuo sam je... to je i dalje zavisilo od toga da njena majka uradi nešto, što je bilo nedopustivo
Zamolio sam je da preformuliše to na način na koji je bolji za nju.. 'neću prihvatiti...'. Ovo je pružilo jasnu granicu – nešto što je važan fokus u Geštaltu.
Kreiranje više ovakvih izjava je vrlo moćno. Trebala joj je pomoć da ih formuliše. Posle se osećala  staloženo, i jasnije joj je bilo da treba da prestane da dopušta majčinom glasu u glavi da podriva njeno samopouzdanje.
Ovo je uključilo korišćenje klasičnog Geštalt eksperimenta, dovodeći do otvaranja unutrašnjeg dijaloga, i pružajući podršku potrebnu za pokretanje.