четвртак, 5. март 2015.
Case #61 - Osećaj lagodnosti sa seksualnim osećanjima
Linda je imala 33 godina i bila je samica. Rekla je da ima dosta muških prijatelja, ali su joj svi bili 'drugari'. I kad se stvori mogućnost za romantičnu vezu, pronalazi da je teško da se otrgne od drugarske veze.
Njen cilj u ovoj vezi je bio da ispita nešto nepoznato u sebi.
Započeo sam sa stvaranjem kontakta, govoreći joj o mojoj otvorenosti i zainteresovanosti o 'nepoznatom'. Istakao sam da ne znamo mnogo jedno o drugom, pa sam joj rekao za šta se ja interesujem vezano za nju, i pozvao je da kaže to isto za mene. U Geštaltu pričamo o 'kreativnoj praznini' kao oblast u kojoj nemamo izvesnost ili jasnoću. To je dobro mesto za započinjanje, i Geštalt uvodi i terapeuta u komfornu zonu sa tim nepoznanicama.
Pričala je kako je 'dobra devojka' i kako želi da promeni tu ulogu kod svojih roditelja. Pričala je o načinu kako njeni roditelji neodobravaju njene momke i kako izlazi kroz prozor da izbegne njihovo piljenje u nju. Želi da bude u mogućnosti da napravi svoje izbore, da izgradi sopstven život. Ali to pronalazi vrlo teškim.
Sastavljajući sve to zajedno, sve je bilo o njenoj seksualnosti. Njeno ponašanje kao 'dobre devojke' je sprečavalo da poseduje svoju seksualnost sa muškarcima u potpunosti, i zato njene veze nisu napredovale mnogo preko drugarske faze... i ako jeste, rekla je da je težila da ih vrati u drugarsku zonu.
Izazov je bio da je podržim da bude lagodnija sa svojom seksualnom prirodom. Pitao sam da li je bilo koja devojka u grupi koja se pronašla, nekada, kao 'loša devojka'. Samo jedna (Martina) je digla ruku. Pitao sam je da priča Lindi o tome. U Geštaltu radimo sa podrškom, i u ovoj oblasti otkrivanja seksualnosti, to je postalo veoma važno – da se ne oseti sama i da nestane osećaj izdvajanja, i poveća osećaj pripadnosti – u suštini da se pomakne iz oblasti srama.
Martina je podelila da za nju to nije bilo toliko o dobroj ili lošoj devojci, već u udaljavanju od tuđih definicija dobrohg i lošeg, i nalaženja onoga što ona želi, šta je dobro za nju.
Vratio sam se Lindi, pitao je kako se oseća. Rekla je da nije baš dobro sa svojim telom, i da je teško za nju da zna šta oseća i šta želi. Jasno, to je bila prepreka u prilazu njenoj seksualnosti!
Veoma pažljivo sam je pozvao da uradi eksperiment, davajući izbor o učešću, i da može da prestane ako hoće. Takođe sam objasnio i gde su granice eksperimenta: na ovaj način se može odraditi u grupi, i svaki muškarac koji se pridruži eksperimentu to radi samo da bi je podržao. Vrlo je važno postaviti i održati granice kad se nalazimo u oblasti seksualnosti.
Pitao sam je da izabere muškarca koji je najviše privlači. Suprotstavio sam ih, i pitao Lindu kako se oseća. Bila je malo nervozna. Pitao sam je da diše duboko, da joj energija kruži kroz telo, dok ga gleda. Uradila je to i posle nekog vremena rekla 'više mi nije toliko privlačan'. Radila je konverziju u druga – deseksualizovala je svoju energiju. Istakao sam joj to, i upitao da li želi da zaista stupi u nepoznato. Ovde sam upotrebio njenu prvobitnu nameru kao podršku pri pomoći, da preuzme rizik. Činjenica da je to izgovorila mi je nagovestilo da je možda spremna na to.
Pristala je, rekao sam joj da diše, da ga gleda i da oseti gde i koliko zadovoljstva oseća u sebi. Isprva nije osećala mnogo. Ali posle nekog vremena, osetila je zadovoljstvo u gornjem delu. Nastavio sam da je ohrabrujem, i da upravljam njenim disanjem da bi nastavila. Posle još nekog vremena osećaj zadovoljstva se širio na dole, ka njenom stomaku, i samo malo ka njenim usnama.
Njen eksperimentalni partner je dao povratne informacije o promenama koje je video kroz proces i onda smo diskutovali o tome neko vreme.
Ovo je bio veliki korak za nju, jer nikad nije mogla da zadrži toliko energije, svesno, u njenom telu osim u stvarnom seksualnom činu. Nije shvatala koliko energije ima, kako da je podesi, da ostane sa njom, i da unese tu energiju u vezu sa muškarcem.
Rad sa seksualnošću je delikatna i izazovna oblast u psihoterapiji. Može povremeno da bude zlostavljanje ako terapeut ne postavi jasne granice rada.
Ipak, vrlo je važno da se ne povučemo stidljivo, jer je ljudima potrebna podrška, i nije izgledno da će je dobiti bilo gde drugde.
Eksperiment je pažljivo osmišljen da zakorači u 'nepoznato' za nju, sa dosta podrške, i tempom koji joj je odgovarao.
Mogli smo da radimo sa 'trebalo bi' koje su njeni roditelji govorili, ali je bila spremna da zapravo zakorači u novo iskustvo, i umorna da je zadržavaju, pa je bila spremna da se nađe na svojoj ivici.
Dosta ljudi blokira svoju svesnost; seksualnost teži da bude oblast gde su obično određene važne blokade Ponekad je to zbog trauma, ali i rezultat društvenih/porodičnih uslovljavanja koje obeshrabruje seksualna osećanja.
Dok se obnavljaju ova osećanja, Geštalt ne cilja na seksualnost 'otvorenu za sve', već dozvoljavajući seksualnosti da zauzme prirodno mesto u našem postojanju – ni dominantno, ni potisnuto.
Njen cilj u ovoj vezi je bio da ispita nešto nepoznato u sebi.
Započeo sam sa stvaranjem kontakta, govoreći joj o mojoj otvorenosti i zainteresovanosti o 'nepoznatom'. Istakao sam da ne znamo mnogo jedno o drugom, pa sam joj rekao za šta se ja interesujem vezano za nju, i pozvao je da kaže to isto za mene. U Geštaltu pričamo o 'kreativnoj praznini' kao oblast u kojoj nemamo izvesnost ili jasnoću. To je dobro mesto za započinjanje, i Geštalt uvodi i terapeuta u komfornu zonu sa tim nepoznanicama.
Pričala je kako je 'dobra devojka' i kako želi da promeni tu ulogu kod svojih roditelja. Pričala je o načinu kako njeni roditelji neodobravaju njene momke i kako izlazi kroz prozor da izbegne njihovo piljenje u nju. Želi da bude u mogućnosti da napravi svoje izbore, da izgradi sopstven život. Ali to pronalazi vrlo teškim.
Sastavljajući sve to zajedno, sve je bilo o njenoj seksualnosti. Njeno ponašanje kao 'dobre devojke' je sprečavalo da poseduje svoju seksualnost sa muškarcima u potpunosti, i zato njene veze nisu napredovale mnogo preko drugarske faze... i ako jeste, rekla je da je težila da ih vrati u drugarsku zonu.
Izazov je bio da je podržim da bude lagodnija sa svojom seksualnom prirodom. Pitao sam da li je bilo koja devojka u grupi koja se pronašla, nekada, kao 'loša devojka'. Samo jedna (Martina) je digla ruku. Pitao sam je da priča Lindi o tome. U Geštaltu radimo sa podrškom, i u ovoj oblasti otkrivanja seksualnosti, to je postalo veoma važno – da se ne oseti sama i da nestane osećaj izdvajanja, i poveća osećaj pripadnosti – u suštini da se pomakne iz oblasti srama.
Martina je podelila da za nju to nije bilo toliko o dobroj ili lošoj devojci, već u udaljavanju od tuđih definicija dobrohg i lošeg, i nalaženja onoga što ona želi, šta je dobro za nju.
Vratio sam se Lindi, pitao je kako se oseća. Rekla je da nije baš dobro sa svojim telom, i da je teško za nju da zna šta oseća i šta želi. Jasno, to je bila prepreka u prilazu njenoj seksualnosti!
Veoma pažljivo sam je pozvao da uradi eksperiment, davajući izbor o učešću, i da može da prestane ako hoće. Takođe sam objasnio i gde su granice eksperimenta: na ovaj način se može odraditi u grupi, i svaki muškarac koji se pridruži eksperimentu to radi samo da bi je podržao. Vrlo je važno postaviti i održati granice kad se nalazimo u oblasti seksualnosti.
Pitao sam je da izabere muškarca koji je najviše privlači. Suprotstavio sam ih, i pitao Lindu kako se oseća. Bila je malo nervozna. Pitao sam je da diše duboko, da joj energija kruži kroz telo, dok ga gleda. Uradila je to i posle nekog vremena rekla 'više mi nije toliko privlačan'. Radila je konverziju u druga – deseksualizovala je svoju energiju. Istakao sam joj to, i upitao da li želi da zaista stupi u nepoznato. Ovde sam upotrebio njenu prvobitnu nameru kao podršku pri pomoći, da preuzme rizik. Činjenica da je to izgovorila mi je nagovestilo da je možda spremna na to.
Pristala je, rekao sam joj da diše, da ga gleda i da oseti gde i koliko zadovoljstva oseća u sebi. Isprva nije osećala mnogo. Ali posle nekog vremena, osetila je zadovoljstvo u gornjem delu. Nastavio sam da je ohrabrujem, i da upravljam njenim disanjem da bi nastavila. Posle još nekog vremena osećaj zadovoljstva se širio na dole, ka njenom stomaku, i samo malo ka njenim usnama.
Njen eksperimentalni partner je dao povratne informacije o promenama koje je video kroz proces i onda smo diskutovali o tome neko vreme.
Ovo je bio veliki korak za nju, jer nikad nije mogla da zadrži toliko energije, svesno, u njenom telu osim u stvarnom seksualnom činu. Nije shvatala koliko energije ima, kako da je podesi, da ostane sa njom, i da unese tu energiju u vezu sa muškarcem.
Rad sa seksualnošću je delikatna i izazovna oblast u psihoterapiji. Može povremeno da bude zlostavljanje ako terapeut ne postavi jasne granice rada.
Ipak, vrlo je važno da se ne povučemo stidljivo, jer je ljudima potrebna podrška, i nije izgledno da će je dobiti bilo gde drugde.
Eksperiment je pažljivo osmišljen da zakorači u 'nepoznato' za nju, sa dosta podrške, i tempom koji joj je odgovarao.
Mogli smo da radimo sa 'trebalo bi' koje su njeni roditelji govorili, ali je bila spremna da zapravo zakorači u novo iskustvo, i umorna da je zadržavaju, pa je bila spremna da se nađe na svojoj ivici.
Dosta ljudi blokira svoju svesnost; seksualnost teži da bude oblast gde su obično određene važne blokade Ponekad je to zbog trauma, ali i rezultat društvenih/porodičnih uslovljavanja koje obeshrabruje seksualna osećanja.
Dok se obnavljaju ova osećanja, Geštalt ne cilja na seksualnost 'otvorenu za sve', već dozvoljavajući seksualnosti da zauzme prirodno mesto u našem postojanju – ni dominantno, ni potisnuto.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар