Case #38 - Žena koja nije uspela

Džemina briga je bila neuspeh. Ni u čemu nije uspela – imala je 5 nesreća dok je radila za jednu kompaniju, pravila je računarske greške jednu za drugom, stalno, I osećala se kao promašaj.
Kada je pomenula ovo, bio sam oprezan. Pričala je priču za pričom, I svaka se spajala u sledeću. Bila je plačljiva, padala je I mogao sam da vidim sebe kako radim sa njom satima I da I dalje nigde ne stignemo. Takođe je pomenula probleme koje je imala sa roditeljima, nakon njenog iseljenja, kako se bila veoma ljuta na njih I sumnjiva prema ocu I njegovim motivima. Očigledno je bila očajna za pomoći, I upravo me je taj očaj isključio. Našao sam sebe kako reagujem, želeći da se povučem.
Znao sam da moram da pređem pravo u srž toga, I da se uključim. Rekao sam – hajde da se bavimo neuspehom – već padaš sa mnom – tvoj stil ima uticaj na mene. Ona klimnu glavom – mogla je da oseti tu reakciju, I naravno to iskustvo joj je bilo poznato.
Prvi korak za nekoga ko je zaključan na destruktivan način je da se to dovede u sadašnjost, pre nego da se slušaju priče "o" tome. Najbolji način da se to uradi je da primeti kako to utiče na odnos.
Onda sam je pozvao da igra malu igru sa mnom. Želeo sam da pogodi kako sam reagovao na njen neuspeh sa mnom – nakon svaka dva pogađanja rekao bih joj da li je bila na dobrom putu ili ne.
Pogađala je da činim sve od sebe da budem strpljiv. Pogađala je I da se osećam saosećajno sa njom. Rekao sam ne.
Rekao sam – osećam se iritirano sa tvoje strane.
Zatim sam tražio da pogodi kako se to meni činilo. Pogađala je da sam suzbijao ta osećanja. Rekao sam da je to samo malo istine. Pretpostavila je da to osećam u stomaku I grudima.
Onda sam joj rekao da se u stvari osećam ljuto prema njoj I da to osećam u svojim grudima kao neku vrstu unutrašnjeg pritiska.
Tražio sam da uradimo ovaj eksperiment jer sam želeo da je dovedem iz njenog samosažaljevanja I zatvorenosti u njenoj formuli neuspeha. Želeo sam da ona vidi da je to iskustvo stvoreno u saradnji, I da ona nije jedina koja pati. To je bilo strašno I za mene. Takođe sam je pitao da ovo uradi, jer je očigledno bila paranoična (sa ocem) I jer je bilo bolje da vežbamo "igru pogađanja" eksplicitno, gde ima šansu da bude ispravljena, nego da bude izolovana u svojim projekcijama.
Zatim sam je pozvao da zamenimo mesta. Ja bih bio ona, I obrnuto. Dakle, ja sam bio tužan, utučen, osećao se kao promašaj, a ona je bila ta koja je ljuta.
Navela je o sebi u toj ulozi "ja sam kao moji roditelji – koji drže pridike, viču, kritikuju, spštaju me dole, pritiskaju me da izvršavam".
Ovo je bilo korisno jer, ponovo, izvuklo je iz njenog identifikovanog dela polarnosti, dajući joj veći iskustveni osećaj o tome šta se dešava.
Zatim sam joj dao metaforu regrutovanja – kao da me je ona regrutovala za ovaj posao da budem ljut na nju, I to je uradila tako uspešno da sam sa u toku jednog minuta slušanja osetio zaista ljutim. Takođe sam istakao da sam na nekom nivou pristao da igram drugu stranu ovoga, I da je to sadistički deo mene koji je prećutan.
Objasnio sam da je ovo igra za dve osobe. Rekla je – u stvati, kada je ona igrala onog ljutitog, to je podsetilo na pritisak koji je takođe dolazio od njene babe I dede, na isti način.
Dakle, u stvari, ovo je kako je njeno polje upravljalo.
Dao sam joj drugu metaforu: skriptu I spremne igrače. Reprodukovala je ovu skriptu u svakoj oblasti svog života. Složila se. Ovo je zaokružilo ono što se dešavalo na njenom polju, pre ego da ga je postavilo u pojedinim terminima (njen problem), I istaklo je kompulsivnu I neumoljivo ponavljajuću prirodu njenog iskustva, I oko nje, u ovom transakcionom procesu.
Onda sam je pozvao da izabere bilo koju poznatu igru sa kojom je bila upoznata, u kojoj su likovi slični njenom ličnom polju. Opisala je jednu određenu dramu u kojoj su likovi potpuno odražavali ceo proces koji smo upravo otkrili.
Zatim sam je zamolio za primer druge priče – filma, ili pozorišta, gde je postojala drugačija skripta. Ovde sam tražio nešto šire, druge resurse na polju, druge načine postojanja. Odabrala je Hari Potera, I kada sam je pitao koji lik želi da bude, rekla je Hari.
Zato sam je onda zamolio da me pogleda sa izgledom Hari Potera. To je zato što je ona prvo postavila ceo scenario gde je ona bila žrtva koristeći svoje oči – pogledala me na određeni način.
Pokušala je ovaj eksperiment, I kako smo istraživali prirodu Hari Potera u filmovima – njegove nesposobnosti da bude ubijen, I tako dalje, ona je počela da dobija solidan osećaj sebe u njegovom liku.
Osetila je promenu u svom identitetu, I na drugom kraju, ja sam je doživeo drugačije.
Da se prođe kroz ovaj proces zahteva od mene da budem veoma prisutan sa njom I veoma iskren. Radio sam sa odnosom, sa raznim eksperimentima, od kojih je poslednji bio "promena u polju"...ali je zahtevalo sve što je prošlo pre.