Umesto da postavi njena pitanja, počeo sam sa tačkama povezivanja koje sam već imao sa njom – stvari koje sam prepoznao, a zatim I moju reakciju na te aspekte mog iskustva sa njom.
Ona je rekla da je često prva među dobrovoljcima, a ja sam podelio da sam to takođe primetio. Ovo je odmah izgradilo temelj između nas. Pitao sam je kojim poslom se bavi – cvećarka je, ali je rekla da želi da otvori svoju cvećaru I da je odlučna da je učini uspešnom. Mogao sam da vidim da je sigurna mlada žena I rekao sam joj da kada slušam način na koji deli svoje planove, da joj verujem.
Ponovo, ovo je postavilo odnosne temelje, prepoznajući šta se izdvaja, u uslovima procesa.
Pitao sam za njen omiljeni cvet (da bi saznao šta je figuralno za nju). Odgovorila je da je to suncokret. Rekao sam kako ih I ja volim, I šta mi se sviđa kod njih. Ona je rekla da joj se dopadaju razne stvari – bili su srećni, vedri, jaki, visoki...Način na koji je rekla "jaki" je bio sa akcentom, pa sam je pitao za iskustva gde se ona doživljavala kao jaka. Objasnila je da je ona zaista jaka, I da je veoma srećna zbog tog kvaliteta, iako je osećala da kada se naljuti može da bude destruktivna.
Zato sam je pozvao u neko "terapeutsko rvanje", gde smo stajali jedno naspram drugog I odgurivali se rukama. To je bilo zabavno; I dozvolilo joj je da oseti punu snagu njene agresije na bezbedan, razigran I način pun kontakta. Eksperiment joj je takođe pokazao da njen bes I agresija mogu da budu pozitivni, ne samo negativni. Ovo je stvorilo još temelja između nas.
Istakao sam da snažne žene nisu uvek cenjene u društvu, navodeći neke potencijalne kontekstualne faktore da bi video kako je to bilo za nju. Rekla je da je ponekad mislila da je previše snažna I da time preneražava ljude. Pitao sam je za primer, pa je ona pričala o taksisti koji nije hteo da koristi taksimetar, gde se ona izderala na njega. Mogao sam da razumem njenu reakciju, I istakao sam da bih I sam mogao uraditi isto. Ipak, rekla je da je bila nesrećna kada izgubi kontrolu.
Zato sam je pitao o njenom kontekstu, porodici I ko je u njenoj porodici bio van kontrole. Ona je rekla da je njen otac često iskazivao jake emocije dok je ona odrastala. Ali, umesto da bude uplašena toga, ona je postala takva...i zato nije volela da bude van kontrole sa svojim besom, čak I ako je to razumno kao u slučaju sa taksistom.
Mogao sam to da razumem, pa sam predložio da sada kada je odraslam možda može da odabere koje kvalitete svog oca je želela da preuzme, a šta ne. Postavio sam stolicu ispred nje koja predstavlja njenog oca, I zatražio sam od nje da "priča sa njim direktno" o ovome, pomažući joj da artikuliše fraze koje čine jasnim to šta je ona cenila I želela da zadrži, I šta je želela da pusti, kako ne bi išla njegovim stopama.
Osećala se olakšavajuće posle ovoga, više u stanju da bude udobna sa svojom agresijom kao silom oko koje može da pravi izbore, pre nego nešto zbog čega se osećala loše ili prkosno.
Ovo je ono što mi nazivamo "integracija", I javlja se ne samo u kognitivnim uvidima, već posebno u somatskim, tako da je to zapravo telo na bazi smene.
Нема коментара:
Постави коментар